Petrović: Rekonstrukcija luka Bogojevo, Prahovo i Sremska Mitrovica počinje ove ili naredne godine

BEOGRAD - Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Predrag Petrović izjavio je da je planirano da ove godine ili početkom 2025. krenu radovi na rekonstrukcija tri luke - Bogojevo, Prahovo i Sremska Mitrovica i najavio da će do jula ove godine biti završena rekonstrukcija prevodnice na hidroelektrani Đerdap 2.

Za rekonstrukciju tri luke priprema se neophodna dokumentacija i u toku su tenderske procedure, kažu u ministrstvu.

Petrović je rekao za Tanjug da je, prema podacima Dunavske komisije, naša zemlja druga u regionu po prevozu tereta vodom i dodao da je više od 15 miliona tona tereta prevezeno u lukama u 2023. godine.

Zbog toga je, ističe, potrebno više ulagati u razvoj vodnog saobraćaj.

"Moramo dati mogućnost domaćoj, regionalnoj, kao i svetskoj privredi, da svu robu koju žele prevezu vodom na najbolji mogući način i obezbedimo odgovarajuću infrastrukturu", naglasio je on.

Kako je naveo Petrović, upravo zbog toga ćemo rekonstruisati luke u Bogojevu, Prahovu i Sremskoj Mitrovici, koje su prepoznate kao veliki učesnici u prevozu tereta.

"Što se tiče ovih luka, videćemo način finansiranja, svakako biće delom od sredstava Evropske investicione banke i Svetske banke, a deo će finansirati Republika Srbija iz budžeta", rekao je on.

Petrović je objasnio da je u planu da se u Bogojevu grade novi silosi za žitarice, kao i da se proširi korisna površina luke.

"U Prahovu želimo da napravimo zeleni terminal, koji će biti terminal za prihvat opasnog otpada sa brodova, ali ne samo opasnog već i neopasnog otpada. Takođe, planiramo da napravimo jedan vertikalni vez", objasnio je on.

Petrović je dodao da je luka u Prahovu strateški značajno mesto, s obzirom na blizinu Rumunije koja je u EU i država prepoznala to i želi da investira u nju.

Rekao je da je u planu da se u Sremskoj Mitrovici izgradi naftni terminal i terminal za rasute terete- šljunak i pesak.

Petrović je dodao da je cilj da se luke rekonstruišu i grade, tako da budu korisne u narednih 50 do 100 godina.

On je rekao za Tanjug da postoje planovi za unapređenje lučke infrastruktura uopšte na teritoriji Srbije, jer nije zanemarivo to što imamo 588 kilometara Dunava i više od 200 kilometara plovne površine Save, ali i Tisu koja je međudržavna reka, koja takođe može da bude korisna u prevozu robe između Srbije i Mađarske i bude dobar koridor za prevoz robe u regionu.

Petrović je podsetio da brodske prevodnice na hidroelektrani Đerdap 1 i Đerdap 2 nisu bile rekonstruisane još od izgradnje.

On je rekao da je završena prošle godine rekonstrukcija prevodnice na Đerdapu 1 i da je time produžen njen vek, kao i da će se sada plovidba objavljati brže i bezbednije.

"Zamenjene su hidrauličke elektroinstalacije, zamenjena je sama mehanika prevodnice, dobijen je kontrolni toranj, zatim dobijena je mogućnost da brodovi tu bezbednije i mnogo brže prolaze", rekao je on.

Istakao je da je ovaj deo Dunava značajan jer pripada plovnom kanalu Rajna-Majna-Dunav, kao i da je deo transevropskog sektora.

Petrović je naglasio je da su u toku radovi na rekonstrukciji prevodnice na hidroelektrani Đerdap 2 koja će trajati do jula ove godine.

Kako je rekao, investiranje u vodni sektor je značajno i svake godine se sve više ulaže, jer je u ovom momentu vodni saobraćaj prepoznat kao vid saobraćaja koji će u budućnosti doneti velike benefite.

"Trudimo se da plovidbu Dunavom, Savom i Tisom učinimo ne samo bezbednijom, nego bržom, da privučemo domaću, regionalnu i svetsku privredu da našim rekama prevoze što više robe", dodao je on.

Hidroelektrana Đerdap 2 druga zajednička srpsko-rumunska hidroelektrana na Dunavu izgrađena je na 863. km Dunava od ušća u Crno more na profilu Kusjak-Ostrovul Mare.

Sastoji se od elektrane, dve dodate elektrane, dve prelivne brane i dve brodske prevodnice, a na svakoj strani, srpskoj i rumunskoj, pripada po jedan od pomenutih objekata.

Hidroelektrana Đerdap 1 izgrađena je na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more i najveća je hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara.

Potpuno je simetrična i projektovana tako da svaka zemlja, Srbija i Rumunija, raspolažu istim delovima glavnog objekta, koje održavaju i koriste shodno sporazumu i konvencijama o izgradnji i eksploataciji.

Svaka strana raspolaže sa po jednom elektranom, brodskom prevodnicom i po sedam prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani.

Obe elektrane su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani i obratno.