Predrag Marković: Poruka Sretenjskog ustava bila je da je Srbija zemlja slobodnih ljudi

BEOGRAD - Direktor Instituta za savremenu istoriju Predrag J. Marković izjavio je danas da je ključna poruka Sretenjskog ustava koji je donet 15. februara 1835. godine bila ta da je "Srbija zemlja slobodnih ljudi".

Marković je za Tanjug istakao da je Srbija time postala jedina država istočno od Švajcarske koja ima zvanično u svojoj državnosti ideju da je zemlja slobodnih ljudi.

On je dodao i da je neverovatno i to što je narod koji je do tada živeo u zemunicama i šumama za kratko vreme uspeo da se uključi u savremeni svet.

"Narod potpuno lišen svega, nema ničega, nema pismenih ljudi, nema gradova... Taj narod uspeva da se za nekoliko godina promeni. Oni zapravo nisu imali dileme, već jasnu viziju toga šta žele", naveo je Marković.

On je dodao da je Knez Miloš Obrenović verovao u Sretenjski ustav, i njegovog tvorca Dimitrija Davidovića jer je "osetio da je to dobra stvar".

"On je imao osećaj za demokratske vrednosti, na svoj čudan način. Protiv njega su svaki godine dizali bune, hteli da ga ubiju na kraju su ga proterali, ali je dao Davidoviću da napravi taj Ustav. To je zaista neverovatno slobodouman ustav za to vreme. Takav ustav su tada imale samo Francuska Belgija i Nemačka", rekao je on i dodao da je ovaj ustav bio osnova za demokratiju i modernizaciju Srbije.

Politikolog Nataša Filipović istakla je za Tanjug da treba uzeti u obzir da su u vremenu pre donošenja Sretenjskog ustava Srbi živeli praktično u dve imperije.

"Deo živi u osmanskoj imperiji, deo u Habzburškoj monarhiji i oni suštinski prolaze kroz dva različita iskustva i živi potpuno različite živote. Život Srba u osmanskom carstvu jeste delom određen krizom kroz koju prolazi osmansko carstvo, u trenucima pre stvaranja srpske države i to jeste jedna stvar koja esencijalno utiče dodatno pogoršanje situacije u kojoj Srbi žive" rekla je Filipović i dodala da treba pomenuti i to da su Srbi narod koji se konstantno bunio u periodu od 17. do 19. veka.

Ona je dodala da je, samim tim, srpski narod živeo u feudalizmu koji je bio mnogo primitivniji od feudalizma u kom žive u tom trenutku ostali evropski narodi.

"Na sve to, srpski narod plaća velike namete, dve vrste nameta. Dakle, jedne sultanu, druge lokalnom postavljenom sultanovom namesniku. Nema pravo da poseduje, niti izgradi kuću, a sve što proizvede odlazi u druge ruke", rekla je ona.

Zbog toga je, kako je rekla Filipović, fascinantno kako je uspeo da prepozna najmodernije ideje.

"Da ih integriše upravo u sam ustav, ali i prihvati sunarodnike sa one strane (u Hazburškoj monarhiji) koji su bili izloženi iskustvu koje oni nisu imali u osmanskom carstvu", rekla je ona.

Filipović je ocenila i da je značajno i to što je u Srbiji ubrzo ukinut feudalizam, tačnije to što srpski knezovi nisu preuzeli osmanski model ponašanja, već ukinuli feudalne odnose i na izvestan način usvojili "svetost privatne svojine".