Surlić: Sastanak u Briselu pokazao da ne postoji dijalog Beograda i Prištine

BEOGRAD - Sastanak u Briselu je pokazao da to više nije dijalog između Beograda i Prištine, nego dijalog između Beograda i Brisela gde Beograd konstantno nudi određena konstruktivna rešenja, odaziva se na sastanke, promoviše dijalog kao jedino moguće rešenje za bilo kakav problem koji postoji na terenu, izjavio je danas docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

On je za Tanjug rekao da samim tim što na sastanku u Briselu, koji je juče održan povodom odluke tzv. Centralne banke Kosova o ukidanju upotrebe dinara na KiM, nije bio glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi je poslata jasna poruka da je Beograd usamljen u nameri da se nađe bilo kakav dogovor.

"To je deo jedne politike koja je vrlo rigidna, koja sa sobom ne nosi bilo kakvu političku racionalnost, a to je da Priština u ovom trenutku insistira na tome da su to neka unutrašnja pitanja i da se ne može razgovarati u Briselu o njima", dodao je Surlić.

Kako je naveo, iako premijer privremnih prištinskih institucija Aljbin Kurti nastavlja sa svojom politikom konfrontacije sa evropskim predstavnicima i medijatorima, ne dolazi ni do kakvih konkretnih sankcija Prištini zbog čega je, smatra on, ova politika za njega i neka vrsta uspeha.

"Beograd je tu konstruktivna strana koja ne želi da doprinese još većoj konfrontaciji i u takvim okvirima vlada u Prištini ima slobodu da i dalje vrši politiku koja direktno diskriminiše srpsku zajednicu na KiM", ocenio je on.

Komentarišući izjavu direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića da što pre mora da se dođe do rešenja kako bi ljudi mogli da prime gotovinu jer će, ako ne bude toga, krenuti da se iseljavaju, Surlić je rekao da se u ovom trenutku ne nazire rešenje zato što je Priština jasna da neće povući uredbu, i dodao da samim tim što su u Briselu poslali predstavnika Centralne banke Kosova koji, prema njegovim rečima, nema mandat da govori o političkim rešenjima, je nešto što upućuje da će se nastaviti sa sistemskom diskriminacijom Srba na Kosovu.

"Mora se naći alternativa i ni na koji način ne podleći onom što jeste cilj Prištine a to je da se Srbima oteža svakodnevni život, pod plaštom neke borbe sa Beogradom. Alternativa je jako važna da ne bi došlo do defetističkog stava i spremnost ljudi da napuste teritoriju Kosova", istakao je on.

Surlić smatra da je za Beograd važno da, uprkos negativnoj politici Prištine koja ima jasnu agendu konstantnog izazivanja kriza, nađe određena rešenja koja koja će pomoći Srbima da prebrode još jednu u nizu problematičnih situacija.

Prema njegovim rečima, ova godina je godina izbora i ukoliko se nešto bude desilo kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja, desiće se do aprila kada se raspušta Evropski parlament.

"Čujemo najave da će izbori biti i na Kosovu do kraja godine ili početko naredne godine što nam govori da je samoopredeljenje na čelu sa Kurtijem u jednoj predizbornoj kampanji, i da će upravo ova politika prema srpskoj zajednici na Kosovu biti okosnica njegove kampanje kako je obezbedio suverenitet i zato ne vidim nikakav prostor da dođe do bilo kakvog rešenje u ovoj godini", ocenio je Surlić.