Radoš Đurović: Apel da se ubrza produženje mere zaštite izbeglih Ukrajinaca u Srbiji

BEOGRAD - Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da je neophodna promena postojećih zakonskih propisa ili donošenje novih ako država želi da produži meru privremene zaštitu Ukrajincima u Srbiji, koja ističe 18. marta.

Đurović je rekao da se rešenje može pronaći u novom zakonskom okviru ili u obezbedjivanju azila za izbeglice iz ratom zahvaćene Ukrajine.

 

"Mi smo insistirali još u ranoj fazi, još početkom i sredinom prošle godine, da se o ovoj meri razmišlja na vreme. Dobili smo pozitivne utiske od predstavnika institucija. Ovo je još jedan apel da se oni ubrzaju. Naravno nije lako izmeniti zakon, postupak je komplikovan. Ovo je samo još jedan podsetnik da se stvari ubrzaju i uspešno završe do kraja", rekao je Đurović za Tanjug.

On je napomenuo da se 18. marta navršavaju dve godine otkako je doneta odluka o privremenoj zaštiti izbeglica iz Ukrajine i da zakonski nije dozvoljeno da se po isteku roku, ta zaštita produži.

Mnogi od Ukrajinaca u Srbiji, kako je naveo, pristupili su tržištu rada i započeli integraciju.

"Imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, imaju pravo na obrazovanje svoje dece u Srbiji, imaju pravo na slobodu kretanja i na ličnu ispravu u Srbiji. Nakon isteka roka sva ta prava će im biti ugrožena i to će predstavljati snažan udarac za sve njih", istakao je Đurović.

Đurović je dodao da postoji trend ostanka, kao i da između 12.000 i 15.000 Ukrajinaca svakodnevno boravi u Srbiji.

"Ono što je ljudima iz Ukrajine ovde značajno i što oni u razgovoru s nama često komentarišu, jeste jedna topla sredina, kultura i jezik vrlo sličan njihovom, kao i blizina Ukrajini", naglasio je Đurović.

Kako je naveo, oni ne predstavlaju teret za Srbiju s obzirom na to da se uključuju na tržište rada i snose troškove života.

"To je jedan model kakav treba da nam posluži i za prihvatanje drugih izbeglica, jer ovaj model privremene zaštite, da imate mogućnost odmah da se uključujete na tržište rada, mnogo rasterećuje sistem", kazao je Đurović.

 

Na pitanje da li se mere za pomoć tražioca azila razlikuju od mera koje ima EU, Đurović je rekao da je njihov koncept pretočen u naš zakonski sistem.

"Na ovom pitanju se pokazalo da kada zemlje EU žele da budu solidarne, a to je slučaj sa Ukrajincima, onda nema nikakve probleme za prihvat izbeglica. Oni su prihvatili oko četiri miliona izbeglica širom EU i od toga nemaju nikakve, da kažem, glavobolje", rekao je Đurović.

Đurović je istakao da postoje pozitivne naznaka kada je reč o novim propisima, koji će omogućiti produžetak azila Ukrajincima.