Arno Gujon: Pogromom pokazano Srbima da za njih nema mesta, tihi pogrom još traje

BEOGRAD - Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon izjavio je danas da je martovskim pogromom Srba na KiM 2004. Srbima sa Kosova i Metohije pokazano da tamo za njih nema mesta i naglasio da je tihi pogrom Srba i dalje u toku.

Gujon je za Tanjug rekao da je pogromom "u nepovrat otišao projekat UNMIK-a se napravi multijetničko, multikulturalno i funkcionalno društvo na KiM".

Podsetio je da je taj zločin je ostao bez kazne, i ocenio da je zatim "dobio nagradu" tako što je tzv. Kosovo proglasilo nezavisnost koju su, kako je rekao, odmah priznale vodeće zapadne zemlje.

"I to je izuzetno loša poruka za ceo svet", poručio je Gujon.

Gujon je istakao da je pogrom bio "veoma organizovan", jer je u njemu "u jednom malom Kosovu", učestvovalo 50.000 ljudi.

"Svi oni nisu bili deo OVK. To znači da je svaka porodica dala ljude kao borce, a da je ostatak ljudi podržavao te borce i svi su čutali. I onda vidite da zapravo za Srbe u takvom okruženju i pre tih pogroma, a pogotovo posle njih, nema mnogo nade da će biti mesta za njih, da će moći tu da žive", kazao je Gujon.

Naveo je da je pogrom nastao na osnovu lažne vesti da su se tri albanska dečaka udavila kod Mitrovice zato što su ih napali Srbi, a da su tri lokalne televizije u Prištini podgrevale atmosferu i dodavali ulje na vatru.

"Pročitao sam podatak da je 12 minuta trajao taj izveštaj o navodnoj krivici Srba, a da je 30 sekundi bilo dato UNMIK-u za predstavljanje svega onoga što se zapravo desilo. Onda izvrše etničko čišćenje i dobiju nezavisnost", rekao je Gujon.

On je ukazao na to da i danas, kada se zna istina, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti objavljuje da su Srbi krivi zbog utapanja tri albanska deteta kod Mitrovice, što je laž.

Gujon se pita sa kojom namerom Kurti tvrdi da su Albanci su zatim pokrenuli mirne demonstracije, a da su ih Srbi napadali, čime, kako ističe, opet pravi potpuno lažnu sliku i ponovo kreira antisrpsku retoriku u javnosti.

"Tihi pogrom Srba je u toku. To je njihov cilj, od samog početka. I svi to znaju. Samo ima onih koji imaju hrabrost da o tome govore, a ima i onih kojima to odgovara i koji se prave da se to ne dešava. Ali svi znaju. I oni nisu to krili. To je njihov cilj od samog početka. Čisto albansko Kosovo, koje žele sutra da pripoje Velikoj Albaniji. I to je problem, ne samo za Srbiju, još jednom, za celu Evropu. A zašto svi u Evropi ćute o tome?", pita Gujon.

Dodao je da je iznenađen što nevladine organizacije u Evropi na današnji dan nisu izdale nijedno saopštenje, niti objavili ni jedan tvit povodom 20 godina od poslednjeg pogroma u Evropi.

Gujon naglašava da do martovskog pogroma na KiM 17. marta 2004. nigde u zapadnoj javnosti nisu prikazivani Srbi kao žrtve.

"Tek od tada, 17. marta 2004, prvi put u zapadnoj javnosti, možemo da čujemo i da vidimo slike pogroma, slike gde su Srbi žrtve i gde se govori jasno i javno o etničkom čišćenju. Moja porodica se uvek osećala bliska sa Srbijom, bila je pogođena nepravdom koja je Srbima načinjena bombardovanjem 1999. i bili smo pozitivno iznenađeni što prvi put u dnevniku na TF1 možemo da gledamo istinu i da čujemo prvi put istinu", rekao je Gujon Tanjugu.

Gujon je dodao da su se tada prvi put čule osude ljudi iz međunarodne zajednice, ali i ističe da, osim osude, ništa nisu uradili.

"Bilo je tada 30.000 vojnika KFOR-a na KiM i 30.000 vojnika nisu mogli da spreče to organizovano nasilje. Nisu uspeli da spreče te zločine, paljenje crkava, manastira, kuća, proterivanje Srba. U to vreme bilo je ne znam koliko obaveštajnih službi. Kako je moguće da nisu znali, da nisu predvideli to", zapitao je Gujon.

On je istakao da ih je to u Francuskoj jako pogodilo, zato što je taj zločin bio, kako je rekao, zločin protiv jedne civilizacije.

"Kada su zapalili Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu, koja je stara, koliko je i Notr Dam u Parizu star, tada su mnogi, ne samo u Srbiji, već i u Francuskoj, plakali zbog toga. Zato što su znali da je to deo hrišćanske civilizacije koja nestaje zauvek. I da to pripada celom čovečanstvu. I da moramo i mi da se borimo i da pokažemo solidarnost prema tim hrabrim Srbima koji su bili saveznici Francuske i Francuza oduvek", poručio je Gujon.

Istakao je da je tada sa svojim bratom Bertranom došao u Srbiju i ostao do sada.

Zamoljen da prokomentariše to što Albanci prisvajaju srpsku kulturnu baštinu, Gujon je odgovori da će Albanci pokušati da ono što nisu mogli da izbrišu dinamitom, vatrom, nasiljem i buldožerima, sad pokušavati da prisvoje.

"Zato što jedini cilj je da izbrišu srpsko prisustvo, srpsko pamćenje sa KiM. Nisu uspeli nasiljem, pokušavaju revizionizmom. I moramo tome takođe da se suprotstavimo. Uloga Srpske pravoslavne crkve je tu ogromna i to rade godinama", rekao je Gujon.