Stefan Surlić: Biće pritisaka na Beograd i Prištinu da preduzmu korake u cilju trajne normalizacije odnosa

BEOGRAD - Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić izjavio je danas da međunarodni akteri, pre svega vodeće zemlje EU kao i aktuelna administracija SAD, žele rezultat do kraja aprila, početka maja i da većina onoga što je dogovoreno u sporazumu bude primenjeno kako bi se dovelo do tačke bez povratka, odnosno da Beograd i Priština ipak preduzmu najveće moguće korake u cilju neke trajne normalizacije odnosa.

"U ovom trenutku to deluje kao nerealan scenario, ali zasigurno da će pritisak biti vrlo jak sa namerom da postoji konkretan rok i konkretni rezultati", ocenio je on za Tanjug.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će biti promena u našoj doktrini i pristupuma u da više neće biti toga da nas dovedu pred svršen čin, Surlić je rekao da to znači da će Srbija zapravo prestati da bude strana koja jednostrano primenjuje dogovore, jer, napominje on, do sada u dijalogu nije imala partnera u normalizaciji odnosa, već je dijalog pre svega bio dijalog Beograda i Brisela.

Kako je naveo, analizirajući istoriju pregovora, jasno se vidi da je Srbija primenila sve ključne tačke iz Briselskog sporazuma, one koje su se ticale njenih obaveza.

"Kada govorimo o ovom poslednjem dogovoru i Ohrdiskom aneksu, Srbija je već učinila određene ustupke da bi pokazala akt dobre volje, tako da ta doktrina očigledno nije urodila plodom i činjenica je da Priština ne želi da napravi ni jedan iskorak, da obezbedi normalnost života srpskoj zajednici na Kosovu", izjavio je on.

Govoreći o izjavi šefa diplomatije EU Žozepa Borelja, povodom godišnjice Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksa o implementaciji postignutom u Ohridu 18. marta prošle godine, u kojoj je Borelj ocenio da Beograd i Priština treba da primenom sporazuma konačno "izađu iz začarnog kruga kriza i tenzija", Surlić je rekao da je postojao konkretan predlog EU, takozvano sekvencionalno primenjivanje sporazuma, šta bi bili zadaci i obaveze za Beograd i za Prištinu, istakavši da je Beograd prihvatio taj plan koji su iznel specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak i Borelj, a Priština nije.

Prema njegovim rečima, ovo pozivanje da bi dve strane trebalo da se suzdrže od tenzija je već iz diplomatskog, prešlo u govor koji nema nikakvu svrhu i poentu, jer je, napominje on, ključne stavke i zahteve koje je izneo Brisel u prethodnom periodu, Beograd ispunio.

"Priština konstantnom proizvodnjom krize oko tema koje uopšte ne bi trebalo da budu teme, kao što je upotreba dinara ili eksproprijacija zemljišta, želi zapravo da osujeti ovaj proces. Mislim da bi Borelj i ostali morali da imaju jasniji rečnik i poruku pre svega za Prištinu, kako bi se neke stvari promenile", poručio je docent.

Surlić smatra da u ovom trenutku neće doći do nekih ključnih promena na Kosovu i Metohiji, kao ni da će Priština zaista srpovesti Zajednicu srpskih opština.

"Ono što bi bili ključni potezi Prištine je da što pre organizuje izbore na severu Kosova, da pošalje svom Ustavnom sudu statut ZSO i da se na taj način stvori jedna potpuno nova atmosfera u kojoj bi Srbi i njihovi predstavnici učestvovali, a to sada nije interes", ocenio je on.

Surlić kaže da najava poptunog ukidanja dinara, ali i obračuna sa svim institucijama Srbija na KiM, pokazuju da smo u jednom periodu predizborne kampanje u kojoj premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti želi da predstavi svojoj javnosti kako je on obezbedio da Kosovo bude jedinstvena teritorija.