Analitičari: Promena zahteva opozicije za izlazak na beogradske izbore stvara konfuziju

BEOGRAD - Gradska izborna komisija u Beogradu danas je usvojila obrasce za beogradske izbore čime je otvorena mogućnost da politčke stranke ili koalicije predaju izborne liste, ali je i dalje otvoreno pitanje da li će koalicije "Srbija protiv nasilja" i NADA učestvovati na njima, jer najavljuju mogućnost bojkota.

Politički analitičari ocenjuju da njihova česta promena uslova ili zahteva za izlazak na izbore stvara konfuziju kod birača, a najavu da će "sprečiti" održavanje beogradskih izbora vide ili kao poziv na nasilje ili najavu za nove zahteve, medju kojima i formiranje tzv. "prelazne vlade".

Na pitanje koji je cilj opozicije da menja zahteve za izlazak na izbore, te da je sada najnoviji zahtev donošenje leks specijalisa da se izbori održe na jesen, politički analitičar i sociolog Dejan Vuk Stanković je rekao da mu ta strategija uopšte nije jasna.

"Ne bih mogao da komentarišem drugačije sam kao jednu političku konfuziju i u psihološkom smislu ponašanje koje je primereno maloletnoj deci. Na početku je bio problem birački spisak i izveštavanje javnih servisa. Vlast je bila spremna da izađe u susretim zahtevima.

Pre tih zahteva je bio zahtev da ne budu izbori u prvom zakonskom roku, a to je bio kraj aprila. Dobili su maksimalan zakonski rok kada je reč o Beogradu, a to je 2. jun bez obzira na to što su prethodno izazivali krizu na dva nivoa - na nivou uličnih demonstracija i na nivou internacionalizacije izbornog procesa", rekao je Stanković za Tanjug.

On kaže da ne zna zbog čega se sada pojavio zahtev da se spajaju izbori i da se donosi leks specijalis, koji se, inače, donosi u nekim specifičnim okolnostima.

"Ovde imamo regularne termine za izbore i ne vidim zašto bi se donosili posebni zakoni", rekao je Stanković.

Stanković dodaje da može samo da nagađa koji su politički motivi za sve to, ali svakako, kako napominje, nisu primereni onome što je praksa demokratskog društva i što je zrelo i odgovorno ponašanje.

Stanković, takođe, ocenjuje da neće postojati saglasje u opoziciji po pitanju bojkota, šire posmatrano, imajući u vidu da su u opoziciji i "Mi glas iz naroda".

"Već je pokret 'Mi glas iz naroda' koji predvodi Branimir Nestorović rekao da će učestvovati na izborima. Pretpostavljamo da će učestvovati i ova druga frakcija tog pokreta, dakle, tu već imate nekoliko učesnika na izborima. Najavu učešća na izborima ima i Narodna stranka koju sada vode Vladimir Gajić zajedno sa Sašom Radulovićem u koaliciji", ukazao je Stanković.

Eventualno ko neće učestvovati na izborima su koalicije "Srbija protiv nasilja" i NADA, ali, kako kaže, pronaći će se neko ko može da artikuliše slične političke platforme.

Stanković ne vidi šta bi se dobilo bojkotom, dodajući da se, s jedne strane otvaraju vrata SNS-u da bez borbe dobije većinu, a s druge strane se opozicioni birački guraju u pasivnost ili preusmeravaju na druge političke opcije.

"Raspoloženje u narodu nije takvo da vi imate neke masovne proteste na ulici, da imate opstrukciju sistema unutar njega samog", ocenio je Stanković.

On dodaje da i svaki nasilan oblik bojkota podrazumeva intervenciju policije, te da su izbori ustavna kategorija u Srbiji, i rušenje ustavnog poretka je isto nešto što može biti sankcionisano na različite načine.

"Ne vidim šta tu možete praktično da uradite. Možete probati možda u toku kampanje da vodite kontra kampanju, da građane pozivate da ne glasaju, da se smanji značajno broj onih koji će glasati pa da se kroz manji broj glasova na izborima u statističkom smislu obara legitimitet... Ali, kažem vam, sve je to trošenje neke socijalne energije, podizanje nivoa političke tenzije", rekao je Stanković.

Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić kaže da taj deo opozicije kad god im se pruži ruka da se spuste tenzije u društvu iskoristi to da postavi neki novi zahtev, a njihov krajnji cilj je, prema njegovoj oceni, da se primeni "makedonski scenario".

"Prvo je bio zahtev da se ponove izbori u Beogradu. Kada je to učinjeno, onda je bio sporan datum, 28. april, onda je ponovo učinjen ustupak, izbori su raspisani za 2. jun, već sledećeg dana, opozicioni predstavnici su izašli sa zahtevom, da se formira prelazna vlada. Ja se bojim da ako im se ponovo popusti da tu neće biti kraja njihovim zahtevima i pretnjama bojkotom", rekao je Matić za Tanjug.

Kako kaže, teško je voditi dijalog kad druga strana razgovara jezikom ultimatuma.

"To nije demokratski jezik, to nije legitimno, i što je najgore, to ne unapređuje naš demokratski proces. To je ono što je problem u čitavoj ovoj priči, i ja mislim da se negde mora povući crvena linija", smatra Matić.

Ocenjuje da u opoziciji ne postoji saglasje po pitanju bojkota, dodajući da jedna grupa opozicionih političara smatra da treba da se izađe na izbore, dok je druga grupa za bojkot, ali ne samo bojkot već su, kaže Matić, počeli da propagiraju "aktivni bojkot".

"Najavljaju da će sprečavati glasače da se slobodno izjasne tog dana. Dakle, to je poziv na nasilje. To nije ni zakonito, ni legitimno. Mislim da bi država i državni organi morali da pošalju jasnu poruku da ta vrsta opstrukcije, odnosno nasilja prema biračima, neće biti tolerisana", rekao je Matić.

Najava mogućeg bojkota koalicija "Srbija protiv nasilja" i NADA beogradskih izbora pokrenuta je posle Kolegijuma u skupštini na koji je pozvala predsednica parlamenta Ana Brnabić.

Na tom sastanku vlast je prihvatila dva od tri zahteva opozicije, odnosno da se formira komisija koja bi se bavila biračkim spiskom, kao i da javni servisi profesionalno izveštavaju i budu dostupni svima, ali nije prihvatila spajanje beogradskih sa drugim lokalnim izborima koji slede.

Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je posle tih razgovora rekao da nije postignut dogovor vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima i da se ne zna kako će izgledati izbori u Beogradu i lokalnim samoupravama, "ako ih uopšte bude bilo".

Aleksić na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije nije precizirao da li se deo opozicije predvođen listom "Srbija protiv nasilja” odlučio da bojkotuje najavljene beogradske izbore 2. juna, ali je takođe rekao i da je "vlast odlučila da ide na izbore bez opozicije".

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je rekao da za opoziciju izbori raspisani za 2. jun ne postoje i predložio je usvajanje posebnog zakona nakon čega bi se svi lokalni izbori održali na jesen, po ispunjenju preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Đilas je izneo predlog da bi lokalne i beogradske izbore trebalo prebaciti za oktobar, jer to, kako smatra, daje dovoljno vremena da se primene sve prepruke ODIHR i da se dođe u situaciju "koliko-toliko normalnih izbora".

On je rekao i da je deo opozicije spreman da izradi taj leks specijalis i predloži ga Skupštini Srbije, kako bi se svi izbori pomerili za period do kada je moguće primeniti više od 20 preporuka ODIHR.

Oglasili su se i iz koalicije NADA, pa je potpredsednik Nove Demokratske stranke Srbije Predrag Marsenić rekao da ako vlast ostane pri stavu da ne prihvata tri uslova koje je postavila opozicija, ta koalicija neće izaći na izbore i "pružiće aktivan otpor" takvim izborima.

"Spremamo niz akcija ukoliko vlast ne popusti i ne prihvati naše zahteve. Te akcije će biti sprovedene i kroz institucije i van njih i svakako će zahtevati uključivanje građana", rekao je Marsenić.

Motive za najavu bojkota drugi opozicioni političari, koji nisu deo koalicije NADA i Srbija protiv nasilje vide drugačije.

Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić je ocenio da prozapadna opozicija najavljuje bojkot izbora jer hoće da izbegne poraz, a ne zato što je principijelna.

"Da istraživanja pokazuju da stoje bolje nego u decembru, nikakav im problem ne bi bio da izađu na izbore i izborni uslovi bi im bili u drugom planu. Pošto istraživanja pokazuju da su se od decembra stvari, nažalost, promenile u korist režima, Đilasova opozicija hoće da izbegne poraz, a da to predstavi kao principijelnu borbu za fer izborne uslove", rekao je Gajić.

Gajić je istakao da će Narodna stranka izaći na beogradske i lokalne izbore.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić raspisala je 3. aprila izbore za odbornike Skupštine grada Beograda za 2. jun.