Đurović: Novi Pakt o migracijama i azilu Evropskog parlamenta ne nudi fer rešenja

BEOGRAD - Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je danas da novi Pakt o migracijama i azilu koji je 10. aprila usvojio Evropski parlament neće doprineti većoj solidarnosti ili odgovornosti zemalja članica kao i da ne nudi fer rešenja.

Komentarišući usvajanje dokumenta kojim će biti pooštrene granične procedure, a od 27 zemalja članica očekuje da podele odgovornost, Đurović je za Tanjug rekao da se boji da EU "zabija glavu u pesak" na problem migracija i na složene probleme duž granica kada je reč o izbeglicama koje neprestalno dolaze.

On smatra i da će novim Paktom zemlje na obodu EU ostati najugroženije pred dolaskom migranata, a centralne zemlje EU zaštićene, kao i da je EU u rešavanju tog problema trebalo da se rukovodi ukrajinskom migrantskom krizom i onim što je već sama uradila

"To je prihvat više od osam miliona ukrajinskih izbeglica u prvim mesecima rata, kada su sve zemlje bile solidarne, kada su sve službe i institucije radile kako treba i kada nije bilo problema sa tim ljudima", naveo je Đurović.

On je ocenio da je smisao pakta i zakonske regulative od 10 propisa, koje idu u tom paketu, da natera institucije i sistem da profunkcionišu.

"Sa ukrajinskim primerom smo videli da države kada žele i institucije kada žele, one izuzetno dobro funkcionišu i nemaju problema koji se sada nameću u paktu, a koji su krucijalni ili nepremostivi", naveo je Đurović.

On je naveo primer da po tim rešenjima jedna država članica može da ne primi izbeglicu, već da plati 20.000 evra, a da onda izbeglica ostane na spoljnim granicama EU, odnosno svega u nekoliko zemalja EU koje treba da trpe najveći teret priliva, kao što su Italija, Grčka, Španija.

"I tu se ništa nije promenilo. Onda je teško zamisliti da te zemlje koje su prihvatile najveći teret izbeglica žele sada da prihvate celokupnu migraciju. I da neće u praksi i dalje pokušavati da izbegnu odgovornost i da prosto propuste izbeglice da odu dalje", ocenio je Đurović.

On smatra i da je sporna odredba prema kojoj je moguće da zatvorite ljude na spoljnim granicama EU, i da to uradite za svakoga ko dolazi iz zemlje gde je stopa dodeljenog azila manja od 20 odsto.

"To znači da možete veliki broj ljudi da zatvorite, među njima i decu stariju od šest godina, da uzimate lične podatke od te dece, a da pravna pomoć i informacije o njihovom postupku njima ne budu tako lako dostupne. To je takođe odricanje od odgovornosti za ove probleme", ocenio je Đurović.

Prema njegovim rečima, zemlje centralnog dela EU po tim pravilima suštinski neće imati nikakav teret izbeglištva zato što će zemlje na obodu EU morati sve te izbeglice da prime.

"I biće samo po svojoj volji u obavezi, ako žele, da te druge izbeglice prihvate u broju koji žele ili da pomogu onim zemljama koje su ih prihvatile da se tim pitanjem bave", objašnjava Đurović.

Kada je u pitanju problem instrumentalizacije izbeglica, što takođe predviđa Pakt, Đurović ističe da je to koncept koji je krajnje sporan i u praksi i može neke ljude da stavi u vrlo nezahvalan i riskantan položaj.

Đurović je dodao i da je položaj trećih zemalja koje se graniče sa EU takođe ugrožen imajući u vidu da većina postupaka azila i svih procesa treba da se sprovede u prvim zemljama EU na granici, a da posle ubrzanih procedura ta ista lica budu vraćena ili u zemlje odakle su došli ili u zemlje koje se graniče sa EU.

Kako će se sprovoditi readmisija u takvim slučajevima ostaje vrlo sporno, ocenio je Đurović i dodao da neki sporazumi koji su u najavi ilustruju kako bi to moglo u budućnosti da se odrazi na zemlje Zapadnog Balkana.

Ističe i da sistem nadzora nad implementacijom takvog pakta još uvek nije u potpunosti razjašnjen i da je EU morala da osnuje agenciju koja bi sve to nadzirala.

On smatra i da će najugroženije zemlje osetiti da rešenja u Paktu u pogledu podnošenja ravnomernog tereta izbeglica nisu fer pa neće poštovati brze procedure na njihovim granicama, već će činiti, kao i danas, sve da se tog glavnog pritiska izbeglica oslobode.

On je ocenio da će rešenja zato biti teško sprovodiva u praksi, da treće zemlje neće rizikovati da situacija eskalira na njihovoj teritoriji, a dodaje i da se o poštovanju ljudskih prava izbeglih ljudi najmanje mislilo.

Što se Srbije tiče, on veruje da će u narednom periodu naša zemlja da bude tretirana kao sigurna treća država, odnosno država gde je moguće vratiti izbeglice koje ulaze s njene teritorije u Evropsku uniju.

On je međutim ukazao da taj položaj može da bude ugrožen stvaranjem "čepova", zbog brzih procedura i zaustavljanjem ljudi na našim granicama sa EU, i može da pojača krijumčarenje.

Navodi i mogućnost da se iz naše zemlje i drugih zemalja Zapadnog Balkana organizuju deportacije u zemlje destinacije i da ova teritorija postane mesto gde bi se izbeglice skupljale.

Đurović očekuje i da bi posle usvajanja pakta moglo da dođe do dogovora sa susednim trećim zemljama koji bi uključio i neke političke ili ekonomske benefite da bi te zemlje prihvatile migrante.

Evropski parlament je, posle skoro decenije pregovora, usvojio novi Pakt o migraciji i azilu.

Prema novom sistemu, novi granični centri bi zadržavali neregularne migrante dok se njihovi zahtevi za azil proveravaju, a deportacije onih koji se smatraju nedopustivim bile bi ubrzane.

Reforma bi zahtevala od zemalja EU da prime hiljade tražilaca azila iz država na prvoj liniji kao što su Italija i Grčka, a alternativa podrazumeva da obezbede novac ili druge resurse državama pod pritiskom.

Najmanje 30.000 tražilaca azila godišnje će biti obuhvaćeno ovim sistemom preseljenja.

Za zemlje koje bi pre platile nego primile migrante bila bi određena godišnja finansijska nadoknada od 600 miliona evra.