Drecun: Briselski sporazum ostao na snazi, Kurti ga je odbacio

BEOGRAD - Poslanik u Narodnoj skupštini Srbije Milovan Drecun izjavio je danas, povodom navršavanja 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, da se Briselski sporazum do danas nije promenio i da je on ostao na snazi, ali da ga je premijer priviremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti odbacio i svojim ponašanjem tokom dijaloga Beograda i Prištine gurnuo u stranu.

Kako je naveo u izjavi za Tanjug, Kurti je prioritetno pitanje Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština, sveo na nešto što treba da bude samo sastavni deo francusko-nemačkog predloga, da bude formirano kao nešto što iz daleka ne bi bilo nalik Zajednici kako je ona predviđena 2013. godine.

"Promenilo se samo to da je Priština još jače počela da odbija formiranje bilo kakve ZSO, i da Kurti sada pokušava da preko Zajednice trguje s Beogradom i da ucenjuje Beograd. Ako hoćete da dobijete nekakvu Zajednicu, onda morate de fakto u prvoj fazi da priznate lažnu državu Kosovo, a i da joj odobrite članstvo u međunarodnim organizacijama", ocenio je on.

Drecun smatra da će Kurti i dalje pokušati da manevriše koristeći ZSO kao sredstvo ucene da bi naterao Beograd na političke ustupke koji se prevashodno ogledaju u tome da se ne protivi članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama i da se prema tzv. Kosovu odnosi kao prema državi.

Komentarišući usvajanje preporuke za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, Drecun je rekao da je teško očekivati da može da dođe do promene odluke o prijemu tzv. Kosova u SE 16. maja na sastanku Komiteta ministara, s obzirom na to da u Komitetu ministara sede predstavnici zemalja koje su priznale tzv. Kosovo i koje mogu da obezbede dvotrećinsku većinu koja je neophodna, istakvši da sve ukazuje na to da će se taj proces prijema u SE završiti.

"Mislim da je važno da neke stvari razlučimo, da vidimo ko rukovodi tim procesom, koji su razlozi koji su doveli do svega ovoga. Treba imati u vidu da je Nemačka ta koja stoji iza ovoga. I po izjavama njihovih zvaničnika i po onome što se može čuti u diplomatskim krugovima, Nemci rukovode čitavim tim procesom. Postoje neka sitnija razmimoilaženja u Kvinti, poput Francuza i Italijana koji smatraju da bi trebalo odložiti ovu odluku", naveo je on.

Iako Amerika nije članica SE, Drecun kaže da je interesantan stav SAD jer i oni smatraju da njihovo glasno ćutanje o ovom pitanju govori da treba odložiti odluku o prijemu tzv. Kosova u SE i da nije dobro da se napravi presedan, ne samo zato što se prima teritorija koja nije država, nego zato što je do sada bila praksa da se nove članice primaju jednoglasno.

"Sa ovakvim krnjim prijemom koji bi zahtevao dvotrećinsku većinu ili glas, dva više pitanje je koliko bi to zaista značilo i samoj Prištini", dodao je on.

Drecun smatra da je neophodno da se Srbija koncentriše na njenu izlaznu strategiju, odnosno način na koji će se suočiti sa prijemom tzv. Kosova u SE i koje poteze će povući.

Prema njegovim rečima, to je bitno, ne zato što Srbija može nešto da promeni, nego da bi poslala veoma jasnu, preciznu i konkretnu poruku da ne odustaje od svoje borbe da spreči punu secesiju svoje južne pokrajine, da ohrabri prijateljske zemlje koje podržavaju stavove Srbije kako bi spremno dočekala naredne korake.

"Ovo je samo prvi korak, očigledno da zapad prvenstveno želi da tzv. Kosovo nekako ugura u NATO, i o tome sada ima sve više izjava. Mislim da je to ono na šta moramo da obratimo pažnju. Posebno u tome zabrinjava mogućnost da komandant KFOR-a odobri pripadnicima tzv. vojske Kosova da na severu KiM patroliraju zajedno sa pripadnicima KFOR-a, duž administrativne linije", istakao je Drecun.

Kako je naveo, najava komandanta Evropskih snaga NATO-a da su oni izvršili reviziju njihovog plana i da su procenili da je potrebno povećati broj vojnika i stacionirati tešku artiljeriju na KiM, je nešto što izaziva ozbiljnu zabrinutost i što mora da bude razjašnjeno.

Drecun smatra da u Prištini nema političke volje da dođe do nekog suštinskog pomaka u dijalogu između Beograda i Prištine, istakvši da se postavlja pitanje šta bi značio pomak u situaciji kada ne postoji deeskalacija situacije na severu, zaustavljanje terora nad srpskim narodom, kao ni na nagoveštaja za formiranje ZSO.

"Nemamo ništa, u kojem pravcu da se postigne napredak, vidite situaciju sa dinarom i sa mnogim drugim stvarima. Priština jednostavno ne želi napredak. Ona nas ucenjuje - ako hoćete da se dogovorimo oko bilo čega, prvo morate da nas de fakto priznate, a onda ćemo da razgovaramo o drugim stvarima", istakao je on.

U tim uslovima, kako Drecun kaže, nije realno očekivati bilo kakav suštinski napredak, jer će Priština insistirati da Beograd realizuje francusko-nemački predlog u svim tačkama, uključujući i dve potpuno sporne tačke za Beograd.