Klačar: Opozicija kontradiktornim odlukama stvara konfuziju kod birača

BEOGRAD - Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar ocenio je danas da odluka jednog broja stranaka sa opozicione liste "Srbija protiv nasilja" da bojkotuje, a dela opozicije da izađe na predstojeće beogradske i lokalne izbore, stvara konfuziju kod biračkog tela zato što im se, kako je rekao, time šalju selektivne i kontradiktorne poruke.

Klačar kaže biračko telo naklonjeno opoziciji trenutno pokušava da razume šta se zapravo dešava u redovima opozicije i da prema tim dešavanjima zauzme određeni stav.

"S jedne strane, oni treba da razumeju zašto jedan deo stranaka bojkotuje, a drugi deo stranaka ne bojkotuje izbore, ali s druge strane opozicionim biračima su poslate i kontradiktorne poruke i u vezi samog bojkota zato što se na kraju ispostavlja da će taj bojkot biti vrlo selektivan i da će zapravo opozicija, sem u Beogradu, izaći u velikom broju drugih opština i gradova", rekao je Klačar za Tanjug.

On je podsetio da taj deo opozicije neće bojkotovati izbore u Valjevu i Novom Sadu, a na pitanje šta to govori, odnosno zbog čega se bojkotuje samo u Beogradu, a ne i u drugim opštinama, Klačar navodi da su dva razloga u pitanju, a jedan od njih je taj da opozicija nije imala strategiju za nekoliko meseci, te da je bila napravljena za nekoliko nedelja.

"To govori da nije postojao plan B, šta ukoliko vlast odluči da raspiše beogradske izbore i da nije postojala strategija kako da se ti izbori uklope u neki strateški nastup zajedno sa drugim lokalnim samoupravama. U tom smislu ta odluka ih je na određeni način i zatekla", smatra Klačar.

Drugi razlog jesu prevelika očekivanja koja su data u periodu od 17. decembra do danas.

"Opozicija je sve vreme komunicirala sa svojim biračima da će se desiti ili neka vrsta međunarodne istrage, ili da će Srpska napredna stranka ispuniti sve njihove zahteve, što se na kraju nije desilo. I onda kada imate situaciju sa neispunjenim očekivanjima, onda se dolazi i u problem kako to objasniti biračima", rekao je Klačar.

Klačar dodaje da je do podele unutar opozicije došlo onog momenta kada je bilo jasno da će SNS napraviti neke ustupke, ali ne sve, gde je, podseća, jedna strana procenila da postoji nekoliko elemenata da se izađe na izbore, a druga da ne treba da se izađe.

Klačar napominje i da opozicioni predstavnici u drugim lokalnim sredinama vrlo često ne žele da slušaju ili da se obavezuju na odluke sa centralnog nivoa zato što, kako kaže, nisu spremni da provedu još četiri godine van institucija, jer bi to faktički značilo da od 2020. do 2028. godine u najvećem broju opština i gradova opozicija ne bi bila deo lokalnih skupština.

"Najveći broj opozicionara na lokalnom nivou želi da bude deo lokalne politike i zbog toga ćemo svedočiti da će većina ljudi na lokalu na kraju izaći. Ili kao u Novom Sadu i Valjevu zajedno ili će se negde pojaviti kao grupe građana", smatra Klačar.

Kako dalje navodi, ljudima u nekoj lokalnoj skupštini ne znači puno što će neko bojkotovati Beograd, a ima istovremeno narodne poslanike.

Na pitanje kako vidi strategiju ili kalkulaciju bojkota stranaka, uključujući i koaliciju NADA koja nije bojkotovala izbore 2020. godine, Klačar kaže da je njihova strategija - ili da delegitimišu izbore tako što bi bila manja izlaznost, ili, što je, kako kaže, realnije, da taj njihov bojkot utiče na loš izborni rezultat onih stranaka koje će izaći na izbore.

"Tu prevashodno mislim na dve liste - Biram Borbu i listu okupljenu oko Save Manojlovića. Ono što će meriti kao dobar ili loš izborni rezultat na izborima u Beogradu jeste koliko će te dve liste osvojiti glasova u zbiru i koliko to čini u odnosu na ono što je bio rezultat liste Srbija protiv nasilja i Nade, u decembru 2023", naveo je Klačar.

Ako bi taj njihov rezultat bio lošiji, to bi značilo da će bojkot opozicija biti u boljoj poziciji i da će moći da kaže da je taj bojkot bio uspešniji i naći će se u nekoj vrsti političke prednosti, rekao je Klačar i dodao da ukoliko oni ljudi koji izađu na izbore naprave sličan ili dobiju bolji rezultat nego u decembru, onda će značiti da je bojkot bio neuspešan.

"U tom slučaju ljudi koji su odlučili da izađu na izbore će se nalaziti u jednoj lagodnijoj poziciji gde će oni moći sa jednim dobrim izbornim rezultatom da nastave aktivnosti i u budućnosti. To je zapravo u ovom momentu ključno pitanje", rekao je Klačar.

Upitan da li smatra da je došlo do pregrupisavanja u opoziciji, imajući u vidu da je postojala percepcija da se te stranke okupljaju oko Stranke slobode i pravde, a da su sada na glasanju bili u manjini, Klačar ocenjuje da će doći do prekompozicije političke scene posle 2. juna, posebno u opoziciji.

"Najpre je izvesno da lista Srbija protiv nasilja, sem da se desi neko čudo, praktično ne može nastaviti da funkcioniše u istoj formi kao što je do sada i to znači da će se od liste Srbija protiv nasilja napraviti neke dve grupacije koje će biti jedna drugoj na određeni način i konkurencija, bez obzira što su i jedni i drugi veliki kritičari vlasti", rekao je Klačar.

On je dodao da će se na drugom nivou pojaviti i novi akter, a to je Savo Manojlović koji će nastupiti samostalno i verovatno pokušavati da popuni prazan prostor koji je nastao bojkotom.

"Pokušaće vrlo verovatno u jednom manjem delu da popuni onaj prostor koji je nastao neučešćem liste NADA na izborima, jer će verovatno deo svojih aktivnosti usmeriti ka desnom centru, tako da nas očekuje sigurno u budućnosti prekompozicija političke scene, da neka vrsta dvopartizma polako nestane", rekao je Klačar.