Dragan Bisenić za Tanjug: Sajam bogatih u Davosu, 1% prisvaja dve trećine svetskog bogatstva

BEOGRAD - Davos nije samo Davos, jer se pre Svetskog ekonomskog foruma u Abu Dabiju održava Svetski energetski forum, a posle Davosa sledi poznata Minhenska bezbednosna konferencija, navodi novinar Dragan Bisenić i dodaje da su mnogi od učesnika isti i da ovi skupovi daju ideje i planove kako bi mogla da izgleda godina u koju smo ušli i koja će biti njena glavna pitanja.

Zato je dobro i važno da se to čuje iz prve ruke, ukazuje Bisenić i dodaje da je forum u Davosu mesto za razgovor najuticajnijih ljudi na svetu, kao i najbogatijih, od kojih je jedan odsto, prema podacima Oksfama, prigrabio skoro dve trećine celokupnog bogatstva stvorenog od 2020. - kolosalnih 42 triliona dolara.

U autroskom tekstu za Tanjug Bisenić pise:

"Davos nije samo Davos. Oko okupljanja na 'čarobnom bregu' Tomasa Mana nalazi se čitav grozd drugih događaja koji prate osnovni ton ovog 'oltara globalizacije'. Lanac događaja počinje nekoliko hiljada kilometara dalje, u Persijskom zalivu.

Neposredno pre Svetskog ekonomskog foruma u Abu Dabiju održava se Nedelja održivog razvoja koju prate brojne konferencije uz učešće visokih zvaničnika iz celog sveta. To je Svetski energetski forum kojem je ove, kao i ranijih godina, domaćin ministar i prvi čovek ADNOK – Abu Dabi naftne kompanije, šeik Sultan Al Džaber. On je već godinama naijisturenija ličnost energetske tranzicije Emirata koja je počela pre 15 godina i od UAE stvorila svetski centar energetskih promena i inovacija, a upravo ovih dana imenovan je za rukovodioca UN samita o energetskim promenama COP 28.

Za 25 godina, svetu će biti potrebno 30 odsto energije više nego što je troši danas. Prema ovom parametru određivaće se mnogi budući odnosi u svetu, pa i energetsko mesto Rusije u budućnosti. Toj temi bila je posvećena jedna čitava večernja rasprava u kojoj je, uprkos svemu što se sada događa u Ukrajini, zaključeno da ovaj cilj bez Rusije neostvariv.

Sultan Al Džaber takođe je i kopredsednik Zajedničkog komiteta UAE i Srbije i u toj ulozi neposredno koordinira saradnju naših zemalja.

U toj povezanosti, Srbija doista ima prilike da dođe u kontakt s najvišim tehnološkim razvojnim standardima i dostignućima, pošto UAE već decenijama posebno, sasvim opravdano, polažu na vlastitu ekskluzivnost i prvenstvo u svim pitanjima održivog razvoja.

Pogodilo se tako da je premijerka Srbije, Ana Brnabić, pre nedelju dana boravila u Dubaiju, u poseti koja je bila povezana sa u maju prošle godine potpisanim Sporazumom o razmeni iskustava o razvoju i modernizaciji vlade, u okviru kojeg se planira saradnja u oblasti digitalne ekonomije, biotehnologije, veštačke inteligencije, obrazovanja i nauke, kao i transformaciji digitalne uprave.

Zatim je, juče, na putu ka Davosu, gde UAE imaju centralno mesto, ministar za spoljne poslove i međunarodnu saradnju Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Abdula bin Zajed al Nahjan, boravio u Beogradu.

Ujedinjeni Arapski Emirati predstavljeni su u Davosu, na čuvenoj Promenadi, po opštoj oceni, najskupljim paviljonom, gde je Indija predstavila takođe svoj program održivog razvoja, a Saudijska Arabija se vratila novom, blještavom postavkom sa brendom prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Velike kompanije su istakle svoje slogane u stilu Davosa: 'Nemoguće je moguće' (Emirates, 'Od izolovanog do integrisanog' (Deloitte) … „Napredak u povećanju i rastu' (HCLTeć).

Ekonomska ortodoksija Svetskog ekonomskog foruma je, međutim, nestala, jer je sada postao preovlađujući trend kojim se protekcionizam vraća u centar politike mnogih vlada. Gotovo sve vlade u svetu trude se da ulažu novac u svoje domaće industrije, dok pokušavaju da smanje spoljnu zavisnost u strateškim industrijama.

Podsticaji za čistu energiju Bajdenove administracije u Zakonu o smanjenju inflacije od 369 milijardi dolara razbesneli su saveznike od Evrope do Azije.

Evropska unija takođe planira da pomeri sopstvene granice u subvencijama, ali sa ambicijom da njeni standardi dospeju van granice EU, pa čak i veoma daleko. Indonezija je, na primer, upozorila da EU ne bi trebalo da pokušava da diktira svoje 'zelene standarde' zemljama jugoistočne Azije.

'Ne sme biti prinude, nema više partija koje uvek diktiraju i pretpostavljaju da su moji standardi bolji od vaših', rekao je predsednik Indonezije Joko Vidodo evropskim liderima na samitu EU-ASEAN prošlog meseca.

Malo ko će ostati ravnodušan prema ovom talasu otpora uniformnosti i centralizaciji, pa u tom smislu i Davos - vrhunac globalizacije - moraće da se nosi sa novom modom za subvencije, kontrolu izvoza i ekonomsku samodovoljnost.

Ovakvi trendovi uticali su i na predstavljanje učesnikana skupu.

Upadljivo je da su s britanskih ostrva u švajcarske Alpe stigli reprezentivne ličnosti 'novih laburista' na čelu s Toni Blerom, a tu su bivši ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband i sadašnji lider laburista Keir Starmer. Peter Mandelson, britanski arhitekta 'novih laburista' i dalje je redovan učesnik Davosa. Za neke je to znak da Starmer možda prihvata mantru 'trećeg puta' nekih od svojih prethodnika.

Posebno je zanimljivo da aktuelni britanski premijer i multi milioner Riši Sunak - koji je na mnogo načina savršeni primerak 'čoveka Davosa' - preskače događaj, što se uzima kao pouzdan znak koliko Davos može biti politički delikatan za političare koji pokušavaju da se zbliže s narodom.

Predstavljeno brojkama, na skupu je ukupno 28 predsednika, 600 generalnih direktora, 56 ministara finansija, 19 guvernera centralnih banaka, 30 ministara trgovine i 35 ministara spoljnih poslova.

Ali, dok operativni model Foruma zahteva da obezbedi mesto za razgovor najuticajnijih ljudi na svetu, recimo 2020. bilo je tačno 119 milijardera, sva ta moć okupljena na jednom mestu, oštar je podsetnik da milijarderi i izvršni direktori globalnih kompanija ne izgledaju kao ostali svet. Evropa i dalje daje najveći deo političkih lidera u Davosu, dok SAD imaju daleko najveći deo korporativnih učesnika - skoro 20 puta veći od kineske delegacije.

Na skupu će biti generalni sekretar UN Antonio Gutereš, nemački kancelar Olaf Šolc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, vice premijer Kine Liu He, zet Donalda Trampa Džared Kušner, osnivač Dell Tećnologies Majkl Del, šef Goldman Saksa Dejvid Solomon, bivši američki potpredsednik Al Gor, bivši premijer Velike Britanije, Toni Bler, šefica Evropske centralne banke, Kristin Lagard, šefica MMF-a Kristalina Georgijeva, predsednik Južne Afrike Siril Ramafoza, predsednik Evropskog parlamenta Roberta Mecola, najavljen je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Poljske Andžej Duda, španski premijer Pedro Sančez, irski Leo Varadkar , direktor FBI Kristofer Rej, američki sekretar za rad Marti Volš, američka trgovinska predstavnica KetrinTaj.

Milijarder i društveni aktivista 92 – godišnji Džordž Soroš, propustiće ovogodišnji događaj prvi put posle nekoliko godina. Soroš je naveo problem u rasporedu događaja i obećao da će se vratiti sledeće godine.

Ne zna se da li će skupu da se obrati Henri Kisindžer, koji je na 'letnjem Davosu' prošle godine predstavio svoj izazovni mirovni plan za okončanje ukrajinskog sukoba, ali ne bi bilo iznenađenje da ulazak u 100. godinu obeleži nastupom na Davodu.

Od lidera G7 prisustvuje samo nemački kancelar Šolc. Japan - većina delegacije se povukla u poslednjem trenutku. Rusija, naravno, nije zastupljena, ali će se o njoj raspravljati nadugačko i naširoko – što za govornicom, što u kuloarima.

Opstanak najbogatijih: Oksfam je jutros objavio godišnji izveštaj o nejednakosti i iznosi neke neprijatne istine za skup iz Davosa. Najbogatiji 1 odsto prigrabio je skoro dve trećine celokupnog novog bogatstva stvorenog od 2020. - kolosalnih 42 triliona dolara. Oksfam poziva na porez do 5 odsto na svetske multi milionere i milijardere, za koji kaže da bi mogao da prikupi 1,7 biliona dolara godišnje, dovoljno da 2 milijarde ljudi izvuče iz siromaštva. Šanse da Davos podrži nešto takvo nisu velike, uprkos rastućoj svesti milijardera o njihovoj gobalnoj odgovornosti.

Opet, biznis ima zapanjujućih 54 poena prednosti u odnosu na vladu u tome kako javnost ocenjuje njihovo delovanje. Najsiromašniji biraju između grejanja svojih domova i hrane: 'Najsiromašnijih 25 odsto nema poverenja u institucije. Postoji prava kriza poverenja u budućnost', kaže šef istraživanja Ričard Edelman. 'Zagrej ili jedi' je fraza koju sam čuo ... To jednostavno nije u redu', kaže on.

Zašto ljudi veruju biznisu? 'Posao se veoma dobro vodio tokom pandemije, osmislio vakcine, održao ljudeda rade u bezbednom stanju, a preko 1 000 kompanijaje otišlo iz Rusije: to je četiri puta više nego što je izašlo iz Južne Afrike za 20 godina tokom aparthejda', tvrdi Edelman.

'Davosov krug' završava se u Minhenu, gde se održava poznata Minhenska bezbednosna konferencija koja nije bez razloga nazvana 'bezbednosni Davos'.

Mnogi od učesnika su isti, posebno oni koji su stigli preko Atlantika, samo što pitanja bezbednosti postaju centar razmatranja. Ovi skupovi daju ideje i planove kako bi mogla da izgleda godina u koju smo ušli i koja će biti njena glavna pitanja. Zato je dobro i važno da se to čuje iz prve ruke."