Marko Đurić: Poseta prve dame Ukrajine dokaz naše nezavisne spoljne politike

BEOGRAD  - Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas da je susret sa predstavnicima Ukrajine u Beogradu snažna potvrda toga da Srbija vodi samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku, u interesu naše zemlje, a ne pod pritiskom bilo koje od velikih sila, bez obzira da li je ona sa zapada ili sa istoka.

On je to rekao u intervjuu za Tanjug, na pitanje da prokomentariše posetu prve dame Ukrajine Olene Zelenski i ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitri Kulebe Beogradu i istakao da veruje da će naši partneri, na svim stranama, pokazati poštovanje za takvu vrstu politike Srbije.

"Baš kao što pokazuju poštovanje za činjenicu da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja, uprkos svim pritiscima, nije uvela sankcije Rusiji ili prekinula saradnju u pojedinim oblastima", rekao je Đurić.

Delu javnosti koja je kritikovala tu posetu, šef srpske diplomatije postavio je pitanje: "A šta je to Ukrajina ikada uradila protiv naše zemlje?"

"Ukrajina dosledno podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na KiM. Podržava nas je kontinuirano u različitim međunarodnim organizacijama. Treba li sami sebi da pravimo zamku i da državu od 40 miliona stanovnika koja zauzima centralno mesto u Istočnoj Evropi okrećemo protiv sebe time što, ako ništa drugo, ne bismo poštovali činjenicu da oni podržavaju naš teritorijalni integritet", konstatovao je Đurić.

On je dodao da bi, ako bi Ukrajina sutra glasala protiv nas u međunarodnim organizacijama, isti ti koji kritikuju posetu postavili pitanje zašto niste razgovarali sa Ukrajinom.

Na pitanje o izjavi evropskog komesara za susedstvo i proširenje Olivera Verheljija da bi Srbija u narednih pet godina mogla da bude članica EU, Đurić je ocenio da Srbija neće pasivno da čeka, da će se boriti za članstvo u EU i za mesto za stolom koje nam pripada.

Istakao je da je veoma važno što je Varhelji rekao da će naredna Evropska komisija biti "komisija proširenja".

"Time je na neki način i obavezao svoje naslednike da nastave da rade na proširenju Evropske unije. Što se Srbije tiče, za nas je veoma važno da imamo slobodan pristup evropskom tržištu", poručio je šef srpske diplomatije.

On je podsetio da više od 70 odsto naše ekonomske razmene i izvoza ide prema Evropi.

"Želimo da stvaramo zone slobodnog kretanja. Mi smo svi užasno iritirani ovde u regionu što na svakih 150 km imamo te granične prelaze i slične stvari. Želimo da se liberalizuje protok roba, ljudi, kapitala i usluga, da porodice mogu nesmetano da komuniciraju, da može nesmetano i normalno da se putuje", istakao je Đurić.

Što se tiče evropskih vrednosti, Đurić smatra da Srbija ne mora nikome da se posebno dokazuje.

"Mi smo stari evropski narod, ali treba da objasnimo, da uložimo poseban trud, da državama članicama objasnimo koliko Srbija čini, kada je reč o zajedničkim naporima u oblasti spoljne i bezbednostne politike, i da pridobijemo za sebe i one unutar EU koji su skeptici, kada je Srbija u pitanju. Moraćemo mnogo više da razgovaramo sa njima, da se trudimo, da idemo kod njih, da im objašnjavamo našu poziciju i da gradimo neposredne lične kontakte", naglasio je ministar.

 

Rezolucija o Srebrenici diplomatska zaseda za Srbiju

Ministar spoljinih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas da je rezolucija o Srebrenici u UN diplomatska zaseda za Srbiju, kao i da će njeno verovatno usvajanje biti presedan, ali da neće biti jednoglasno izglasana, jer će veliki broj zemalja biti protiv.

On je u intervjuu za Tanjug naglasio da je srpski tim koji vodi borbu protiv rezolucije vеomа čvrst i dа jе, prеdvođеn prеdsеdnikom Aleksandrom Vučićеm, rаdio dаnonoćno u prеthodnim dаnimа, dа, аko ništa drugo, svаkа od 192 člаnicе Ujеdinjеnih nаciја čuje аrgumentе Srbije.

"Jeste čula deo naše muke, jeste čula i deo naše istorije, ali i pravnih argumenata. Jer ovde je prekršen član 12 povelje Ujedinjenih nacija koji propisuje, na primer, da Generalna skupština ne treba da odlučuje o pitanjima koje su još uvek pred Savetom bezbednosti. A pitanje BiH je još uvek pred Savetom bezbednosti. Sutra će biti sednica o Bosni i Hercegovini. Kako onda može Generalna skupština da odlučuje o toj temi?", naveo je Đurić.

Đurić je naveo da je Srbija, od trenutka podnošenja rezolucije u diplomatskoj akciji u 104 ambasade i konzulata koje imamo širom sveta.

"I mi smo od momenta početka ove akcije, koju je inicirao predsednik Vučić, počeli da upućujemo naše specijalne izaslanike, da obilaze neke od naših tradicionalnih prijatelja, koji su komparativna prednost Srbije u odnosu na mnoge druge evropske zemlje, zato što mi imamo zaista sjajne odnose sa mnogim afričkim, latinoameričkim, azijskim zemljama, kojima smo pomagali prilikom njihove borbe za osamostaljenje, prilikom borbe antikolonijalne koju su vodili", naveo je Đurić.

Kako je rekao, mnogi od njih i danas pamte tu našu podršku.

"Znaju da je Srbija zemlja koja principijelno stoji na pozicijama međunarodnog prava, ne samo zbog sebe i zbog svog pitanja, recimo, Kosova i Metohije. Jednako se protivi tome da se tako osetljiva pitanja, kao što je pitanje ratnih zločina, instrumentalizuje i zloupotrebljava u političke svrhe", poručio je šef srpske diplomatije.

Đurić je, pojašnjavajući šta misli pod zasedom, rekao da se to tako ne radi.

"Kаdа jе usvаjаnа rеzoluciја o Ruаndi 2003. godinе, tаdа se prvo unutаr sаmе Ruаndе godinаmа odvijаo procеsа pomirеnjа, zаtim su održаnе rеgionаlnе konsultаciје, nаšao sе ugаo i nаčin dа sе ničijе žrtvе nе uvredе, dа sе svе žrtvе uvаžе, dа sе nе nаprаvi vеštačkа hijеrаrhiја mеđu žrtvаmа i dа to ondа budе zаjеdnički prеdlog аfričkih zеmаljа", objasnio je ministar.

Đurić je rekao da smatra da će ta rezolucija otvoriti jednu vrstu Pandorine kutije u kojoj će se javiti veliki broj zemalja sa opravdanim zahtevima da se u UN usvoji komemoracija i konstatuje da je nad tim narodima počinjen zločin genocida.

"I ako ova rezolucija prođe, kao što po svoj prilici hoće, to će zaista da postavi presedan. Ali, ako ova rezolucija bude prošla, ona neće proći na onaj način na koji su predlagači mislili, a to je konsenzusom sa 192 prema nula i bez podizanja glasa. Ova rezolucija će se suočiti sa ozbiljnim otporom ključnog dela međunarodne zajednice koji ne želi da radi po diktatima onih koji su spremni da čak i najteže ratne zločine instrumentalizuju u političke svrhe i koji samu organizaciju UN na neki način omalovažavaju i degradiraju ovom vrstom zloupotrebe", poručio je Đurić.

Dodao da je mnogo važnije što neke evropske zemlje neće glasati za tu rezoluciju.

"Biće i zemalja Evropske unije, i to ne samo jedna, koja neće podržati tu rezoluciju. Dakle, biće više zemalja koje su članice i Evropske unije i NATO-pakta koje neće podržati tu rezoluciju", naglasio je Đurić.

On smatra da one koji su podneli tu rezoluciju treba da bude sramota, jer su, kako je rekao, instrumentalizovali stradanje hiljada ljudi da bi ostvarili politički profit kod dela zvaničnika u jednom od entiteta unutar BiH ili u pojedinim političkim krugovima zemalja koje su kosponzori ove rezolucije.

Đurić je zapitao da li je ta rezolucija već sada doprinela pomirenju u regionu ili stvaranju novih podela?

"Da li je otvorila stare rane ili je pomogla da se nešto zaceli? Samo se zapitajmo nad ovim pitanjima. Da li je fer da više od 100, neke kažu i 120.000 žrtava rata u BiH ne bude na podjednak način obeleženo? Da li je fer pravedno ispravno prema bošnjačkim, srpskim, hrvatskim žrtvama da one ne budu na jednak način tretirane od strane jedne ovakve rezolucije?", zapitao je Đurić.

On je istakao da se u trenutku, kada region ima svaki razlog da produbljuje međusobnu saradnju, da jača saobraćajne, kulturne, ekonomskе vеzе, na nеodgovoran, nеkoordinisan i jеdnostran način osvrćе samo na jеdan tragičan i užasan događaj iz prošlosti, potpuno ignorišući svе ostalе, iako, kako je rekao, znamo da se na taj način otvaraju bolnе ranе za mnogе u našem rеgionu.

Đurić ističe da ni unutаr Bosnе i Hеrcеgovinе nе postoji konsеnzus oko tog pitаnjа.

"Znаmo dа po Dеjtonskom sporаzumu BiH imа principe odlučivаnjа o pitаnjimа spoljnе politikе, gdе svа tri člаnа Prеdsеdništvа dаju svoju sаglаsnost. Ovdе jе to izostаlo. Jаsno jе dа nijе uzеtа u obzir voljа jеdnog еntitеtа, niti voljа nаjmаnjе jеdnog člаnа Prеdsеdništvа BiH. Dаklе, rеzoluciја kojа tvrdi dа jе zа pomirеnjе, а nаrušаvа mirovni sporаzum koji jе drži mir u BiH vеć 30 godinа", konstatovao je šef srpske diplomatije.

Naglasio je da nije bili ni rеgionаlnih konsultаciја i da Srbijа nijе konsultovаna o toj rеzoluciјi prе nеgo što jе onа podnеtа.

Đurić naglašava da rezolucija neće biti usvojena bez borbe i da je Srbija snažno podigla svoj glas protiv nje.

"Nеćеmo dа dozvolimo dа srpski nаrod i dа Srbijа nosi stigmа i žig gеnocidnog. To jе аpsolutno nеprihvаtljivo. Ovo jе strаdаlni nаrod, ponаvljаm, koji izgubio trеćinu stаnovništvа borеći sе zа sаvzničku stvаr u Prvom svеtskom rаtu, prеko milionu u Drugom svеtskom rаtu, kаo stožеr borbe protiv nаcizmа i fаšizmа u ovom dеlu svеtа", naglasio je Đurić.

 

Odnosi sa susedima Srbiji vitalno važni, želimo mirno okruženje

Ministar spoljinih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas da Srbija vodi politiku saradnje, prijateljstva, jačanja veza sa svojim komšijama iz regiona i da su joj odnosi sa susedima vitalno važni, jer želi da napravi mirno okruženje za sebe.

"Mi, bez obzira na istorijske razlike iz prethodnih nekoliko decenija, delimo vekove zajedničke kulture, zajedničkog porekla sa mnogima, sa nekima i zajedničke vere, svakako zajedničkog jezika sa ogromnom većinom u, ako ništa drugo, bivšoj Jugoslaviji, a sličnosti i sa nekima u regionu. Nama su susedi vitalno važni. I naš interes je da napravimo mirno okruženje za Srbiju", rekao je Đurić u intrervjuu za Tanjug.

Dodao je da praveći mirno okruženje, pravimo i bezbedno okruženje za ovu i za buduće generacije.

"I Ministarstvo spoljnih poslova je u poslu pravljenja prijatelja. Mi nismo u poslu samo govorenja onoga što će biti najpopularnije i što će možda udovoljiti nekim nacionalnim sentimentima, već onoga što je najodgovornije za državu Srbiju", istakao je šef srpske diplomatije.

Na konstataciju da Severna Makedonija namerava da podrži rezoluciju o Srebrenici, Đurić je rekao da sa tom zemljom imamo bratske, istorijske, dobre odnose, ali da nisu srećni što je deo tamošnjih vlastii odlučio da podrži tu rezoluciju.

"Mi ćemo razgovarati sa novom vladom u Severnoj Makedoniji i svakako ćemo biti zainteresovani za to da iznesemo naše argumente o toj temi, ali bićemo zainteresovani i za to da nastavimo da jačamo našu saradnju", rekao je ministar.

Kako smatra, Inicijativa Otvoreni Balkan, koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, počela je da menja paradigmu odnosa u regionu.

"Počela je da otvara koridore ekonomske saradnje, počela da stvara novi imidž čitavog regiona u delu međunarodne zajednice, jednog regiona koji je doživljen kao mesto sukoba. Zato mi je žao što moramo da se bavimo temama poput Srebrenice, koja nam je nametnuta. Mi nikada nismo želeli vraćanje u prošlost", rekao je Đurić.

Što se tiče Crne Gore, koja će takođe podržati rezoluciju, s tim što je uložila amandmane kojima se isključuje kolektivna krivica, Đurić je rekao da je pitanje za donosioce odluka u Crnoj Gori kakav kurs oni žele da slede.

"O tome im svakako mi iz Srbije nećemo deliti lekcije, ni ukazivati šta treba da rade. Mi ćemo im izneti našu argumentaciju, a oni najbolje znaju šta su želje naroda koji predstavljaju, šta su htenja naroda koji predstavljaju. I da li narodi koje predstavljaju žele najbolje moguće odnose sa Srbijom, sve bliže i bratske ili žele da stvaraju nešto drugačiju klimu", rekao je Đurić.

On je istakao da je Srbije uvek otvorena za prijateljske, bratske i srdačne prijateljske odnose sa puno poštovanja.

 

Pravimo Ministarstvo spoljnih poslova koje će biti stub državne politike

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas da će u narednom periodu graditi snažnije i dinamičnije Ministarstvo spoljnih poslova, koje će, kako je rekao, da bude u pravom smislu stub i kičma državne politike.

"Siguran sam da možemo da promenimo paradigmu načina na kojoj je Srbija doživljena u međunarodnoj zajednici. I sa timom entuzijasta ovde, mislim da ćemo zaista napraviti veliki posao u vremenu koje dolazi. Da bismo mogli ovako ambicioznu spoljnu politiku da sprovodimo, moraćemo mnogo više da uložimo u srpsku diplomatiju u narednom periodu", poručio je Đurić u intervjuu Tanjugu.

Kako je objasnio, Srbija će voditi nacionalno-odgovornu spoljnu politiku pružene ruke, vođenu vizijom predsednika Aleksandra Vučića i potkrepljenu rezultatima koje Srbija postiže u prethodnim godinama, a prema kojima smo prvi u ekonomskom i infrastrukturnom razvoju u našem regionu.

"Vodit ćemo politiku snažne saradnje sa našim susedima. Nećemo zaboraviti da su istorijske veze koje imamo sa narodima Afrike, Azije, Latinske Amerike nešto što je uporedna prednost Srbije i što nas čini interesantnim i značajnim faktorom u evropskoj politici i šire, a naravno i u domenu biznisa nas čini neuporedivo atraktivnijim i doprinosi našem prosperitetu", smatra novi šef srpske diplomatije.

On naglašava da će se mnogo više ulagati u srpsku diplomatiju u narednom periodu da bismo osnažili našu diplomatsku mrežu, kada su u pitanju kadrovi, moderni sistemi komunikacije i veze, analitički aparat i mehanizam koji treba da bude mozak sistema koji treba da omogući da naše ambasade funkcionišu iz sata u sat sa novim instrukcijama iz Beograda.

"Za tako nešto imamo podršku predsednika Republike, imat ćemo podršku i ministra finansija i radujem se zbog toga što služimo vremenu u kome verujem da ćemo moći da napravimo ozbiljniji iskorak", poručio je ministar.

Kako je rekao, po stupanju na dužnost zatekao je zgradu punu ljudi koji su spremni da na sebe prime teret odgovornosti i borbe.

"Zatekao sam jednu agendu koja je značila u prvih 15 dana organizaciju posete predsednika Narodne Republike Kine, posetu prve dame Ukrajine, što je fantastična strateška stvar koju je, da budem iskren, Tamara Vučić veoma pomogla da se realizuje. Zatim, posetu ministarke spoljnih poslova kraljevine Esvatini, koja je prvo veče, kada sam stupio na dužnost, bila u stvari do pola u poseti kod ministra (Ivice) Dačića, pola u poseti kod mene", navodi Đurić.

Takođe, kako je naveo, zatekla ga je i situacija vezana za rezoluciju o Srebrenici, prijema tzv. Kosova u Savet Evrope, kao i poseta komesara za susedsku politiku i proširenje Olivera Varheljija.

"Ja ne mogu da nabrojim šta se sve izdešavalo u prvih 10 dana, ali ono što mogu da kažem je da sam siguran da držimo stvari čvrsto u rukama", naglasio je Đurić.

 

Nastojaćemo da svi saznaju za zabranu ulaska patrijarhu na KiM

Marko Đurić izjavio je danas da će se njegovo ministarstvo potruditi da ceo svet sazna za zabranu ulaska patrijarhu Porfiriju od strane Prištine, što je, kako je rekao, najsnažnija moguća potvrda toga koliko je etnonacionalistički režim u Prištini spreman da ode daleko u gaženju bazičnih, ljudskih, verskih i kolektivnih prava srpskog naroda.

"Jasno je da je to ogledalo politike vlade Aljbina Kurtija i mi želimo da do svih članica UN, ali i Saveta Evrope (SE), dođe jasna slika o tome da režim koji se kandiduje za članstvo u SE gazi najelementarnija ljudska prava jednog verskog poglavara. Nastojaćemo da ono malo što imaju od imidža u međunarodnoj zajednici raskrinkamo", poručio je Đurić u intervjuu za Tanjug.

Kako je rekao, za to će se čuti i u Kongresu SAD i u Beloj kući, i na svim meridijanima.

"Zbog toga što je režim Aljbina Kurtija jednostavno destruktivan za stabilnost u regionu. Posebno pozivam one političke krugove koji su poslednjih meseci počeli da daju prednost konsolidaciji kosovske državnosti u odnosu na poštovanje ljudskih prava na KiM da preispitaju svoju politiku. Nemojte da doprinosite stvaranju geta za Srbe u Evropi u 21. veku, jer KiM, nažalost, počinju da podsećaju na geto za Srbe ", poručio je Đurić.

On je podsetio da je zabranjen dinar, zabranjen protok srpske robe, da 11 meseci običan keks proizveden u Srbiji ne može da uđe na KiM.

"Ne mogu da ulaze školski udžbenici za srpske škole. Ne može da se plaća bolnica, Dom zdravlja, vrtić. Pa šta je to nego getoizacija celog jednog naroda? I sada, povrh svega toga, zabranjujete verskom poglavaru Srpske pravoslavne crkve da uđe na teritoriju gde mu je sedište 805 godina. Sa kojim pravom?", zapitao je Đurić.

Dodao je da onda običan Srbin na KiM nema čemu da se nada, ako su tako zgažena prava patrijarha Srpske pravoslavne crkve, uprkos garancija sadržanim u Ustavu tzv. Kosova. Novi šef srpske diplomatije istakao je da mu je želja da njegovo Ministarstvo pruži punu podršku Kancelariji za KiM i njenom direktoru Petru Petkoviću.

"Mi ćemo jedan dodatan tim opredeliti da pruža podršku samo našem pregovaračkom timu. To će ujedno da nam omogući da i naša diplomatsko-konzularna predstavništva budu potpuno informisana i uključena u taj proces. Želja nam je da i svaka naša ambasada i svaki naš konzulat bude mini-kancelarija za KiM u smislu stepena informisanosti i spremnosti da se srpska pozicija podeli", rekao je Đurić.