Miloje Pršić: Ne očekujem da se na obeležavanju Dana D raspravlja o prestanku rata u Ukrajini

BEOGRAD - Istoričar i pukovnik u penziji Miloje Pršić ocenio je danas da se na sastanku svetskih lidera povodom obeležavanja 80. godišnjice Dana D neće doneti nikakva preporuka za prestanak borbernih dejstava u Ukrajini, već naprotiv da smatra da iza kulisa sledi dogovor kako da se nastave operacije da bi ishod bio pozitivan za Ukrajinu i NATO.

Iako smatra da je izjava Pape Franje, koji je rekao da se nada da će obeležavanje Dana D pomoći da se oživi želja za mirom, Pršić ističe da ne očekuje da će se na obeležavanju Dana D raspravljati o predlozima za zaustavljanje eskalacije rata u Ukrajini.

Pršić je za Tanjug ocenio da je nepozivanje Rusije na obeležavanje ove godišnjice prekrajanje istorije, istakavši da prekrajanja istorije nije počelo juče već da traje od 1945. godine zato što su završetkom Drugog svetskog rata već postojale klice za obračuna sa Sovjetskim Savezom, odnosno sa komunističkom ideologijom.

"Posledica toga je formiranje dva bloka potpuno suprotstavljena, NATO i posle Varšavski ugovor. Padom Varšavskog ugovora NATO pakt nije prestao, to znači da postoji jedan savez koji ima pretenzije da osvaja svet i nikako nije u korist čovečanstva, nego naprotiv širenje interesa i dominacije Zapada koji je bio i do sada", objasnio je istoričar.

Prema njegovim rečima, činjenica da Rusija kao jedan od aktera rusko-ukrajinskog rata, nije pozvana ni na mirovnu konferenciju Švajcarskoj gde treba da se raspravlja o miru u Ukrajini, liči na "svadbu bez mladoženje".

Pršić kaže da predlog američkog predsednika Džozefa Bajden da se zaustavi rat u Pojasu Gaze zapravo znači smirivanje tog rata tamo, kako bi težište bilo usmereno ka Ukrajini.

"Overlord je otvaranje novog fronta za Nemce što znači da su Nemci morali da razvuku snage ka Italiji, Crvenoj armiji i ka angloameričkim snagama. To znači da su Nemci slabili na svim frontovima. To je mnogo bitna operacija da se Drugi svetski rat brže završi. Posledice rata su katastrofalne", objasnio je on.

Smatra da ovo što se događa danas deluje kao prekrajanje istorije s obzirom da centralnoj ceremoniji obeležavanja godišnjice nije pozvana Rusija, zemlja koja je ponela teret Drugog svetskog rata, a pozvan je ukrajinski predsednik Volodimiti Zelenski koji je, napominje on, od 2014. pa sve do 2022 godine besomučno bombardovao četiri istočne pokrajine Ukrajine naseljene sa Rusima.

"Nigde ne vidim klicu koja može da vodi ka miru, već naprotiv vidim podlogu kako da se dogovorimo da sigurno pobedimo Rusiju. Nadam se da će da se dozovu pameti i jedni i drugi i da će da zaustave ovaj rat", poručio je istoričar.