Stanislav Sretenović: Uspeh desnice na izborima za EP ne mora da znači uspeh na izborima u Francuskoj

BEOGRAD - Istoričar Stanislav Sretenović izjavio je danas da je veoma bitno da se razlikuju evropski izbori od nacionalnih izbora, odnosno da su jedno izbori za Evropski parlament, a drugo izbori za francuski parlament i nemački parlament, i da zato uspeh krajnje desnice u Francuskoj na evropskom nivou ne mora da znači uspeh na izborima u Francuskoj.

On je to rekao za Tanjug, na pitanje da li će uspeh desničarskih stranaka na izborima za Evropski parlament u Francuskoj i Nemačkoj naterati francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca da promene politiku prema ratu u Ukrajini i dodao da će se Francuska i Nemačka, ali posebno Francuska, nalaziti u jednom periodu intenzivne političke borbe u kojoj će sva druga pitanja biti u drugom planu.

"Nešto slično će biti i u Nemačkoj samo što će se svoditi na to da aktuelna koalicija Šolca neće ići na izbore, ali će kao što je Šolc već i najavio ići u biračko telo, početi jednu kampanju objašnjavanja politike i pokušaja da se u unutrašnjoj politici dođe do jačanja aktuelno koalicije", objasnio je istoričar.

Smatra da će u tom smislu da teče unutrašnja politička borba u Francuskoj i Nemačkoj, a da se tek nakon izbora u Francuskoj može znati da li će jačanje desnice na izborima za EP u Francuskoj i Nemačkoj naterati Makrona i Šolca da promene politiku prema ratu u Ukrajini.

Sretenović kaže da je odluka Makrona da raspusti parlament i rapiše izbore hrabra, ali i ishitrena jer postoji mogućnost da je Makron ovom odlukom doveo u pitanje svoju relativnu većinu u parlamentu.

S druge strane, istoričar smatra da je Šolc bio oprezniji jer je uradio nešto što nije tako nesigurno, već se opredelio na odlazak u biračko telo i pokušaj jačanja njegove argumentacije vezane za njegovu politiku i politiku njegove koalicije.

"Francuskoj predstoji intenzivni period unutrašnje političke borbe u kojoj će se Francuska podeliti na tri bloka. Već smo čuli da je formiran blok levice, socijalisti, ekolozi, bivši komunisti, oni su uspeli da se dogovore. To se još ne može odrediti za centrističke partije, još uvek su intenzivni pregovori. Radikalna desnica takođe pokušava da formira jedan blok", rekao je on.

Prema njegovim rečima, u tim borbama će se dobiti budući francuski parlament koji će onda ili ići u prilog predsedniku Makronu ili će stvoriti novu unutrašnju političku krizu u kojoj će teško da se odvija kohabitacija između predsednika sa jedne strane i hipotetičke većine u parlamentu sa druge strane.

Na pitanje šta u narednom periodu čeka Balkan i Srbiju kada je reč o novoj evropskoj administraciji i koliko će pitanje KiM, kao i Republika Srpska biti u fokusu, Sretenović je ocenio da neće doći do značajnijih promena politike prema jugostičnoj Evropi kada je reč o politici EP i Evropske komisije.

Iako tek treba da se vidi kakva će personalna rešenja biti, ko će biti izaslanici za Balkan, predstavnici spoljne politike, bezbednosne politike EU, da li će Ursula fon der Lajen ostati na čelu EU, Sretenović smatra da je tendencija ostala onakva kakva je i bila do ovih izbora, sa blagim jačanjem desnice, evidentim padom ekologa i liberala koji su bili oštri kritičari Srbije.

"Činjenica je da će na Balkanu verovatno Crna Gora biti podržana zato što je bila dobar đak sa stanovišta EU, verovatno će se pitanje odnosa prema Balkanu formulisati prema ratu u Ukrajini, prema vrlo diskutabilnim pitanjima vezanim za prevremenu integraciju Ukrajine u sred rata u EU. Isto je i sa Moldavijom, zemljom koja ne ispunjava nikakve kriterijume za ulazak u EU preko reda", naveo je istoričar.

Naglasio je da se politika proširenja EU po svaku cenu iz političkih i bezbednosnih razloga nije pokazala sjajnom, napomenuvši da je dugo trebalo Burgarskoj i Rumuniji koje su primljene u EU, da se podignu na propisan nivo evropskih standarda.

Sretenović kaže da je za Srbiju bitno da nastavi radi na reformama, povećanju svojih demokratskih, bezbednosnih kapaciteta, na razvoju svoje ekonomije, tržišne ekonomije, da srpski proizvod bude konkurentan na evropskom tržištu kako bi građanima Srbije bilo bolje.