Đurović: Izbeglica sve više, a sve manje volje razvijenih zemalja da ih prime

BEOGRAD - Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da ovogodišnji Svetski dan izbeglica obeležava

dolazak sve većeg broja izbeglih ljudi, a da je sve manje volje u zemljama razvijenog sveta da te izbeglice prihvate.

"Izbeglice danas dolaze iz Palestine koja je razorena ratom, iz Sudana koja je u ratu, iz Sirije koja je takođe devastirana ratom, iz Ukrajine koja je u ratu, iz Iraka, iz Avganistana, iz Nigera i mnogi drugih zemalja, odakle desetine i stotine hiljada ljudi ide ka Evropi i prolazi između ostalog i kroz našu zemlju", rekao je Đurović Tanjugu povodom Svetskog dana izbeglica.  

Kada govorimo o izbeglicama koje prolaze i dolaze u Srbiju, Đurović ističe da je prošla godina bila rekordna i da još od 2016. nismo imali tako veliki broj ljudi koji su ušli i prošli kroz zemlju.

"Preko 108.000 ljudi je prošlo na putu ka EU kroz Srbiju prošle godine. Ove godine, prema našim procenama, za prvi šest meseci ta brojka se kreće oko 18.000 ljudi. To je mnogo manji broj u odnosu na ranije, ali i dalje talasi izbeglih dolaze pre svega iz Sirije ili iz Turske, iz Avganistana, Pakistana, Iraka, nešto malo iz Palestine i drugih zemalja sveta. Oni većinom prolaze kroz našu zemlju da bi put nastavili dalje", navodi Đurović.

On kaže da oko 15 odsto njih čine žene i deca i da su oni takođe pokrenuti teškom prihvatnom situacijom u Turskoj i u zemljama gde su možda prvo pokušali da pronađu spas.

"Kada govorimo i o tome kuda se izbeglice kreću kada dođu do nas, novi trendovi pokazuju da se izbeglice kreću put BiH, ulaze iz pravca Bugarske i Severne Makedonije i nastavljaju put BiH, iako imamo primetne ponovne pokušaje da se iz Srbije pređe i u Mađarsku i u Hrvatsku gde svakodnevno između 50 i 70 ljudi to pokušava i da učini", rekao je Đurović.

Kada se radi o problemima vezanim za prihvat izbeglica u Srbiji, Đurović ističe da je postupak azila nefunkcionalan u Srbiji i da je ove godine od oko 18.000 ljudi koji su prošli, svega 300 izrazilo nameru za azil.

"Prošle godine je bilo nešto više od 1.600 lica koja su izrazila nameru za azil, a azil je dobilo svega devetoro ljudi, iako je 108.000 ljudi prošlo kroz zemlju prošle godine. Tako da te statistike nama govore da ljudi ovde teško mogu da traže azil i da ga dobiju, ali isto tako i da su oni motivisani da daju sve od sebe, da kada su već toliko blizu EU, zaista tamo i nastave", zaključio je Đurović.

Na pitanje koliko su krijumčari ljudi aktivni u Srbiji i da li će potpisivanje sporazuma EU sa Srbijom o operativnim aktivnostima Frontexa pomoći suzbijanju krijumčarenja ljudi, Đurović naglašava da ove godine dominira želja razvijenih zemalja sveta da zaustave priliv izbeglica.

U tom svetlu, dodaje, imamo pakt o azilu i migracijama EU koji je skoro usvojen i koji predviđa da se talasi migranata zaustave na spoljnim granicama EU i da se uspori njihov put ka Evropi, a u tom smislu su zaključeni i sporazumi Italije i Albanije ili sporazumi sa Tunisom, dogovori sa Turskom.

"Sve su to načini kako EU pokušava da, između ostalog, uspori migraciju i prilivi izbeglica. Jasno je da u politikama da se izbeglice zaustave, Balkan igra posebno mesto pa i naša zemlja. U tom svetlu i dogovori sa Mađarskom i Austrijom koji od Srbije traže da se bori sa migracijom i izbeglicama na svojim južnim granicama, takođe utiču na položaj i situaciju izbeglica ovde", rekao je Đurović.

Dodaje da će kroz nekoliko dana u Srbiju doći sekretar EU za migraciju Johanson da bi se zaključio novi sporazum sa Frontexom koji će imati za cilj da dovede jače snage Frontexa u Srbiju koji će se boriti protiv migracije na našem tlu.

"Takav sporazum će vrlo verovatno podrazumevati i operativno ovlašćenja Frontex-ovih službenika na našoj teritoriji. Pored imuniteta koji oni imaju, a koji je širok kod nas, imunitet o krivično-pravnoj i građansko-pravnoj odgovornosti, službenici Frontexa će vrlo verovatno moći da legitimišu i da pokušavaju da zaustave migraciju na našoj teritoriji", naveo je Đurović.

On naglašava da, u tom smislu, postoji izvesna bojazan da izbegli ljudi u nevolji budu zaglavljeni i u Srbiji, i u zemljama duž granica EU na Balkanu, a da Srbija može da postane mesto gde bi neki ljudi boravili neko duže vreme, ili da bi bili vraćani iz zemalja EU.

"Moramo da učinimo naš sistem bržim i funkcionalnim, kada je reč o izbeglicama, da jasno utvrdimo ko je izbeglica, a ko nije. To je najveći problem, jer u velikom broju ljudi koje prolaze kroz našu zemlju moramo da znamo s kim radimo, ko je ugrožen i kakve potrebe ti ljudi imaju", poručio je Đurović.

On je rekao da je ohrabrujuće što je Evropski sud pravde kaznio Mađarsku sa preko 200 miliona evra zbog toga što je kršila propise Evropske unije i što je ljude vraćala na teritoriju, između ostalog i Srbije, i nije im dala da traže azil na njihovoj teritoriji.

"Tako da u tom svetlu možemo da posmatramo budućnost, da ona nije toliko crna i da mi možemo na međunarodnom polju i u odnosima i pregovorima sa Evropskom unijom da tražimo poštovanje njihovih sopstvenih propisa i tu postoji jasna odgovornost Evropske unije kad je reč o izbeglicama, jer nama izbeglice dolaze iz Bugarske ili preko Grčke u Srbiju, to su zemlje članice EU i nastavljaju ka EU dalje. Tako da odgovornost EU je ovde jasna, nedvosmislena i mi na tome moramo da insistiramo", naglasio je Đurović.

Naglašava da u budućnosti Srbija treba da izbegne da postane parking izbeglica ili mesto gde bi se prava izbeglica kršila i oni udaljavali negde na neki netransparentan način.

"Srbija mora da zadrži svoj kurs koji je human, onaj koji poštuje međunarodno pravo i pravo izbeglica, jer na to smo se obavezali svojim Ustavom i konvencionalnim statusom izbeglica", poručio je Đurović.

Što se tiče budućnosti, on nije optimista i ističe da od 2014. do danas imamo tri puta veći broj izbeglica, a negde oko duplo interno raseljenih lica.

"To su velike brojke. 120 miliona interno raseljenih zbog ratnih i drugih dejstava i negde oko 43 miliona priznatih izbeglica. To je ogroman rast, samo za 10 godina, i u budućnosti te stvari neće se smanjivati u svetlu sukoba, tenzija koje preovladavaju ovim meridijanima i šire", konstatovao je Đurović.

Dodaje da Srbija nije samo prihvatilište za ljude iz Azije i Afrike, već i za ljude iz Ukrajine, iz Rusije i da izbeglice sa svih meridijana pokušavaju nekako da se domognu i Srbije i ovde ostaju.

"To je situacija koja možda ohrabruje, jer pokazuje da ovde oni osećaju neku sigurnost i neke prilično solidne uslove, gde mogu da opstanu. A sa druge strane, za nas poruka je da moramo da se priviknemo da razvijemo sistem integracije za sve one koji ostaju ovde", zaključio je Đurović.