Vučević: Zahvaljujući Milunki Savić, čitav svet razume koliko Srbi cene slobodu

BEOGRAD - Spomenik Milunki Savić otkriven je danas u Beogradu, a tom prilikom premijer Srbije Miloš Vučević poručio je da je, zahvaljujući toj srpskoj heroini, čitav svet mogao da razume koliko Srbi cene i ljube slobodu.

Ovo je prvi spomenik koji je Milunka Savić dobila u Beogradu i nalazi se na uglu ulica Braće Jerković i Meštrovićeve, na Voždovcu, gde je provela poslednje godine života.

"Prestoni grad Beograd, postavljanjem ovog spomenika, vraća mali deo duga žrtvi i herojstvu Milunke Savić. Njen ratni podvig služiće budućim pokolenjima kao primer junaštva, požrtvovanja i ljubavi prema slobodi, prema narodu svome. Zahvaljući Milunki Savić, čitav svet je mogao da vidi snagu rodoljublja srpske nacije, da razumeju koliko Srbi cene i ljube slobodu. Neka je večna slava i neka se pamte svi podvizi Milunke Savić", izjavio je Vučević.

Ocenio je da je Prvi svetski rat predstavljao vreme strašnog suda i golgote, ali i vaskrsa srpskog naroda.

"U vrtlogu surove borbe, pored muškaraca, na bojno polje smelo su stupile i neustrašive Srpkinje. Njihova hrabrost, požrtvovanje i nesebičnost ostavili su dubok trag u vojnoj istoriji", rekao je Vučević.

Dok su njihovi muževi, braća i očevi bili u rovovima, dodao je premijer, srpske žene su preuzele na sebe teret održavanja porodice i celog društva.

"Postale su stožer porodice, sela i nacije. Njihova snaga i odlučnost bili su vidljivi u svim sferama života", ocenio je premijer.

Ukazao je i na to da je bugarski okupator tokom Prvog svetskog rata smatrao da su Srpkinje "živi centar srpskog duha", kao i da su smatrali da su žene namoćniji faktor "srbizma".

Vučević je dodao da su tada brojne srpkinje vrhovima svojih bajoneta ispisale nove stranice slave srpskog oružja, navevši da je jedna od njih upravo bila Milunka Savić.

Premijer je podsetio da je Milunka tokom jednog boja na Drini sama zarobila 20 austrijskih vojnika, kao i da je tokom Gorničevske bitke sama zarobila 23 bugarska vojnika.

Ocenio je da srpskom narodu ne trebaju junaci iz naučne fantastike, filmova i stripova, jer ulicom srpskih gradova hodali su i hodaće, kako je istakao, div junaci, čije podvige i dela ne mogu da opišu ni najbolji pisci epske fantastike.  

Premijer je zaključio da se zahvalno srpstvo danas, podižući ovaj spomenik, seća neustrašive ratnice Milunke Savić.  

Ministar kulture Nikola Selaković rekao je da je Milunka Savić u sebi sabrala sve najbolje vrednosti našeg naroda, plemenitost, humanost, rodoljublje, hrabrost i čovekoljublje.  

"Milunka Savić nije samo ime i prezime, Milunka Savić je sistem vrednosti, to je sistem kome se ovaj narod napokon vraća. To je sistem vrednosti kome treba da težimo, to je sistem vrednosti na koji treba da se ugledamo", poručio je Selaković.

On je pozdravio i darodavce spomenika, predstavnike kompanije Dunav osiguranje, Banke Poštanska štedionica, Telekoma Srbije, kompanije DPC, javnog preduzeća Pogrebne usluge Beograd.  

Ukazao je da je Milunki na spomeniku, u jednoj ruci puška, sa kojom se borila od 1912. do 1918. godine, a u drugoj devojčica, pa je podsetio je da je Milunka, pored svoje kćerke, usvojila još troje dece, kao da i da je podigla 32 siročadi.

"Danas to kažemo ovde, kada živimo u vremenu, u kojem je ljudima mrsko da rode i jedno dete kada to mogu. A ona je jedno rodila, troje usvojila i 32 othranila. To je 36 ženske čeljadi, 36 majki koje su dalje rađale", napomenuo je Selaković.  

Budućim majkama, ministar je poslao poruku.  

"Učinite dobro delo i dajte kćerkama ime Milunka. Sačuvajmo i to lepo srpsko ime od zaborava, a tako ćemo sačuvati i u svojim srcima čuvati taj sistem vrednosti kome je pripadala, za koji se borila i koji je stvarala, naša velika Milunka Savić", rekao je Selaković.  

Predsednica gradske skupštine Voždovac Ivana Tomić Ilić podsetila je da je Milunka bila velika ratnica i nežna i brižna majka.   "Iako je u penziju otišla kao čistačica, odgajila je tri usvojene ćerke i 32 siročadi.

Kada je trebalo da se brani otadžbina, bila je u prvim redovima, a bila je i brižna, nežna i hrabra majka, koja je žrtvovala sve za svoju decu", navela je Tomić Ilić.  

Dodala je da se Milunka nikada nije požalila na svoj položaj i da je bila ponosna na Srbiju do kraja života, kao i da je ostavila u amanet priču o besmrtnoj srpskoj ratnici, koju poznajemo kao srpsku Jovanku Orleanku.  

Predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca Nikola Filipović podsetio je da je Milunka stupila 3. oktobra 1912. u Vojsku Kraljevine Srbije kao prva žena u istoriji srpskog ratovanja, u četnički odred Vojvode Vuka.  

Napomenuo je da je Milunka učestvovala u oslobođenju Kosova i Metohije, Skadra, kao i da je Bugare "potukla" 1913. godine.  

U ime Udruženja ratnih dobrovoljaca zahvalio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Milošu Vučević na, kako je istakao, izuzetno poboljšanom statusu boraca, i jačanju položaja pripadnika Vojske Srbije, a pogotovo pripadnica Vojske, na šta bi sigurno bila ponosna i Milunka Savić, dodaje Filipović.  

"Srpska je to heroina, srpsko je to junačko seme. Živela Milunka Savić, živeli ratni doborovoljci, živela Srbija", poručio je Filipović. 

Državnoj ceremoniji otkrivanja spomenika prisustvovali su i zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, državni sekretar u Ministarstvu sporta Marko Kešelj, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, potomci Milunke Savić, veliki broj građana, predstavnika vojske, crkve, veterana.  

Prisustvovali su i predsednica Nadzornog odbora kompanije Dunav osiguranje Tatjana Vukić, predsednica Izvršnog odbora kompanije Ivana Soković i član Izvršnog odbora kompanije Milo Marković.  

Kompanija Dunav osiguranje pomogla je podizanje spomenika.  

U okviru ceremonije održan je i kulturno-umetnički program.   

Spomenik je otkriven uoči njenog rođendana, a autori spomenika su Zoran Ivanović i Jelena Atanasković.  

Srpska heriona Milunka Savić (1892-1973) se kao dobrovoljka borila u Balkanskim i Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918. godine i bila je primer smelosti i junaštva.  

Bila je četiri puta ranjavana u borbama za slobodu otadžbine i postala je najodlikovanija žena Velikog rata (Prvog svetskog rata). 

Nosilac je sedam odlikovanja među kojima su vojnička zlatna Karađorđeva zvezda sa mačevima, Zlatna medalja za hrabrost "Miloš Obilić", francuska oficirska Legija časti...  

Njeno junaštvo poštovali su admiral Emil Geprat, generali Moris Saraj, Franše d'Epere, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, vojvoda Živojin Mišić.