Dogodilo se na današnji dan

BEOGRAD - Danas je ponedeljak, 1. jul,

183. dan 2024. Do kraja godine ima 183 dana.

 

1804 - Rođena je francuska književnica Armandina Oror Lusil Dipen, baronica Didevan, poznatija pod pseudonimom Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih romana i priča. Ostavila je i obimnu prepisku i memoare. Dela: "Indijana", "Lelija", "Konsuelo", "Đavolja bara", "Nahoče Fransoa", "Mala Fadeta", "Ona i on", "Markiz de Vimer", "Majstori trubači", "Povest mog života".

 

1835 - U Pešti je izašao prvi broj "Serbskog narodnog lista", ilustrovanog književnog nedeljnika. Pokrenuo ga je kulturni i nacionalni radnik, publicista i urednik "Letopisa" Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.

 

1839 - Umro je turski sultan Mahmud II, koji je tokom vladavine od 1808. do smrti sproveo niz reformi u nastojanju da da sputa razne separatne tendencije. Godine 1826. uništio je Janičare. Brutalno je gušio bunt hrišćanskih ustanika, ali nije uspeo da suzbije težnje Srba i Grka ka stvaranju samostalnih država. Posle Tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukureštanskim mirom je amnestirao učesnike Prvog srpskog ustanka, pod pritiskom Rusije, i obećao je Srbiji izvesnu autonomiju, što je potom izigrao. Posle novog Tursko-ruskog rata od 1828. do 1829. priznao je Jedrenskim mirom autonomiju Srbiji, Vlaškoj i Moldaviji, a Grčka je postala nezavisna.

 

1860 - Umro je američki pronalazač Čarls Guđer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka, što je dorinelo brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.

 

1867 - Pod pritiskom Kanađana britanska vlada je donela "Severnoamerički zakon" na osnovu kojeg su provincije Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik stvorile konfederaciju Kanadu sa statusom dominiona.

 

1872 - Rođen je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazuhoplovstvo, koji su bili medu najuspešnijim u to vreme.

 

1876 - Umro je ruski revolucionar Mihail Aleksandrovič Bakunjin, najznačajniji mislilac anarhizma. Posle vojne akademije služio je dve godine u gardi, a zatim je od 1841. do 1847. putovao po Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, istupajući protiv carskog samodržavlja i kmetstva u Rusiji. Carska vlada mu je naložila da se vrati u zemlju, a kada je to odbio lišila ga je plemićke titule i oduzela svu imovinu. U revoluciji 1848. je učestvovao u praškom ustanku, a 1849. je rukovodio ustankom u Drezdenu. Posle propasti ustanka uhapšen je i osuđen na smrt, ali mu je kazna zamenjena doživotnom robijom, posle čega je izručen ruskim vlastima i prognan u Sibir. Odatle je uspeo da pobegne i u Zapadnoj Evropi se povezao s tajnom organizacijom ruskih revolucionarnih demokrata "Zemlja i sloboda", a 1869. je osnovao tajnu organizaciju "Alijansa socijalističke demokratije". Na Haškom kongresu 1872. isključen je iz Prve internacionale. Dela: "Državnost i anarhija", "Knutogermanska imperija i socijalna revolucija".

 

1884 - Umro je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju "Pinkerton".

 

1896 - Umrla je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobođanje crnih robova. Romanom "Čiča Tomina koliba", u kojem je crnačko ropstvo podvrgla snažnoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.

 

1902 - Rođen je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, čiji se filmovi odlikuju stilskom perfekcijom. Dobio je Oskara za filmove "Gospođa Miniver", "Ben Hur" i "Najlepše godine našeg života". Ostali filmovi: "Orkanski visovi", "Male lisice", "Kako ukrasti milion dolara", "Naslednica", "Detektivska priča", "Keri", "Praznik u Rimu", "Prijateljsko ubeđivanje".

 

1908 - Stupila je na snagu odredba uključena u drugu Međunarodnu radiotelegrafsku konvenciju o upotrebi signala SOS, Morzeovom azbukom, u slučaju nevolja na morima. Krajem 20. v. signal SOS je odbačen, ali tokom 20. v. njegova upotreba je spasla hiljade života pomoraca.

 

1921 - Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je nepune tri decenije kasnije osvojila vlast.

 

1931 - Rođena je američka filmska glumica francuskog porekla Lesli Karon, zapažena u filmskim mjuziklima pedesetih godina 20. veka. Filmovi: "Amerikanac u Parizu", "Žiži", "Lili", "Fani".

 

1934 - Rođen je Klod Beri, francuski režiser, glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Među njegovim najpoznatijim filmovima su adaptacije tragičnih priča iz provansalskog života francuskog pisca Marsela Panjola - "Žan de Floret" i "Manon". Važio je za autora koji primorava publiku da razmišlja i postavlja pitanja.

 

1934 - Rođen je Sidni Polak, američki filmski režiser, glumac i producent. Autor je filmova "Prokleti posed", "Konje ubijaju, zar ne?", "Džeremaja Džonson", "Devojka koju sam voleo", "Tri Kondorova dana", "Tutsi", "Prevodilac", "Moja Afrika" za koji je 1985. dobio Oskara.

 

1942 - Trupe nacističke Nemačke zauzele su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, najvažniju rusku crnomorsku luku Sevastopolj na poluostrvu Krim.

 

1960 - U Gani je proglašena je republika, a njen prvi predsednik je postao dotadašnji vođa vlade Kvame Nkrumah. Gana je stekla nezavisnost 1957, do tada ona je bila britanska kolonija pod imenima Zlatna obala i docnije Gana.

 

1961 - Rođena je Dajana Spenser, koja je udajom za britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa postala princeza od Velsa.

 

1961 - Umro je američki atletičar afričkog porekla Karl Luis, jedan od najuspešnijih sportista 20. veka.

 

1962 - Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost. One su do Prvog Svetskog rata bile sastavni deo Nemačke Istočne Afrike (Tanganjike), a posle njega belgijski posed Ruanda-Urundi.

 

1966 - Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, poznatoj kao "Brionski plenum", na osnovu montiranih optužbi oštro je osuđena Služba bezbednosti zbog navodnog štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva političkog obračuna Aleksandar Ranković, blizak saradnik Josipa Broza, prinuđen je da podnese ostavku na sve funkcije. Posledica je bila postupna potpuna destrukcija prvo službe bezbednosti, a potom i Jugoslavije.

 

1969 - Danska je postala prva zemlja u kojoj je dopuštena prodaja i proizvodnja pornografije.

 

1974 - Umro je argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do smrti. Posle vojnog udara 1943, u kojem je učestvovao, postao je ministar rata, 1944. potpredsednik, a 1946. šef države. Vladao je autoritarno, oslanjajući se na najšire slojeve. I njegova supruga Eva Peron bila je izuzetno popularna. Odvojio je 1955. crkvu od države i uveo sekularne škole, zbog čega ga je rimokatolička crkva ekskomunicirala. U septembru 1955. oboren je u pobuni delova kopnene vojske i mornarice, posle čega je emigrirao. Po povratku u zemlju, u septembru 1973, ponovo je izabran za predsednika Argentine.

 

1990 - U Srbiji je, na referendumu, odlučeno da se donese nov ustav i raspišu višestranački izbori. Na referendum je izašlo 75,2 odsto birača od kojih je 96,8 odsto glasalo "za".

 

1991 - Lideri istočnoevropskih zemalja su na sastanku u Pragu ukinuli Varšavski pakt, ustanovljen 14. maja 1955. od strane Sovjetskog Saveza, Bugarske, Poljske, Rumunije, Čehoslovačke i Mađarske, kao odgovor na stvaranje NATO.

 

1991 - U Tenji, predgrađu Osijeka, ubijen je Josip Rajhl Kir, načelnik Policijske uprave Osijek. Iako ubistvo Rajhl Kira nikada, pravno, nije rasvetljeno do kraja, nesumnjivo je da je bio žrtva lokalnih hrvatskih ekstremista jer je bio osvedočeni pobornik smirivanja tenzija u vreme kada je počinjao rat u Hrvatskoj u sklopu razbijanja Jugoslavije. Neposredni izvršilac je osuđen ali su njegovi nalogodavci izmakli pravdi.

 

1994 - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat došao je u Palestinu, okončavši 27-godišnje izbeglištvo.

 

1996 - Umro je Stojan Stiv Tešić, srpsko američki književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara. Rođen je u Srbiji, završio je Univerzitet Indijana. Tokom boravka na Kolumbija univerzitetu piše prve komade. Njegova dramska dela doživela su veliki uspeh, između ostalog, nagrađen je i Oskarom za scenario filma "Četiri druga". Ministarstvo za dijasporu vlade Srbije ustanovilo je 2005. Nagradu Stojan Stiv Tešić, kojom se nagrađuju pisci srpskog porekla koji pišu na drugim jezicima. Filmovi: "Breaking Away", "Eyewitneš", "Four Friends", "The World Ačording to Garp", "American Flyers", "Eleni". Igrani komadi: "Nourish The Beast", "The Carpenters", "Division Street". Romani: "Summer Crošing", "Karoo".

 

1997 - Umro je američki filmski glumac Robert Čarls Duran Mičam, koji se pedesetih godina 20. veka proslavio ulogama nonšalantnih junaka izrazite personalnosti. Filmovi: "Priča o G. I. Džou", "Iz prošlosti", "Crveni poni", "Makao", "Anđeosko lice", "Druga prilika", "Reka bez povratka", "Bandido", "Lovci", "Najduži dan", "Eldorado", "Ancio", "Dobri momci i rđavi momci", "Zbogom lepojko", "Rajanova kći", "Jakuza", "Bitka za Midvej", "Marijini ljubavnici", "Ambasador".

 

2000 - Danska kraljica Margareta II i švedski kralj Gustav XVI pustili su u saobraćaj 16 kilometara dug "Oresundski most" između Malmea i Kopenhagena, tada najduži drumsko-železnički most u svetu. Most građen četiri godine, koji je koštao tri milijarde dolara, omogućio je da Švedska bude drumskom vezom povezana sa kontinentalnom Evropom.

 

2002 - Formalno je započeo rad Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji bi trebalo da ima nadležnost u čitavom svetu u slučajevima dela genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, počinjenih od dana uspostavljanja tog suda.

 

2002 - Prilikom američkog bombardovanja avganistanskih položaja kod sela Kakarak u provinciji Uruzgan, severoistočno od Kandahara, poginulo je 48 civila, najviše žena i dece, kada je bomba pogodila kuću u kojoj je proslavljano venčanje.

 

2004 - Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein prvi put se pojavio pred sudijom koji mu je pročitao optužnicu za zločine protiv iračkog naroda. Bilo je to prvo pojavljivanje Sadama Huseina u javnosti posle sedam meseci u zatvoru.

 

2004 - Umro je američki glumac Marlon Brando, koji je karijeru započeo u pozorištima na Brodveju, ali su mu svetsku slavu donele filmske uloge "mladih gnevnih ljudi" pedesetih godina 20. v. Nagrađen je Oskarom za glavnu ulogu u filmu "Na dokovima Njujorka", ali je 1973. odbio da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu "Kum", protestujući protiv politike vlade SAD prema

Indijancima. Umesto da ode na ceremoniju dodele nagrade, poslao je jednu indijansku glumicu da opiše patnje američkih Indijanaca. Ostali filmovi: "Tramvaj zvani želja", "Viva Zapata!", "Julije Cezar", "Mladi lavovi", "Jednoooki Džek", "Pobuna na brodu Baunti", "Grofica iz Hongkonga", "Odsjaj u zlatnom oku", "Poslednji tango u Parizu", "Apokalipsa sada".

 

2006 - Preminuo je Rijutaro Hašimoto, bivši predsednik vlade Japana, od januara 1996. do jula 1998. godine. Rukovodio je najvećom frakcijom u Liberalno-demokratskoj partiji do jula 2004. godine. Tokom njegovog mandata otvorena je nova era u odnosima s Kinom, nakon gotovo veka zategnutosti.

 

2006 - U eksploziji automobila bombe u šiitskom delu Bagdada poginulo je 66 osobai, a oko 100 je ranjeno. Sunitski pobunjenici su naveli da je postavljanje bombe na pijaci u šiitskom delu Bagdada "normalan odgovor na ono što šiitska milicija radi sunitima".

 

2007 - Umro je srpski književnik Milan Mika Oklopdžić. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je izvesno vreme i predavao. Svoje američko iskustvo - u SAD je magistrirao zajedno sa Semom Šepardom - pretočio je u prvi roman "CA bluz". Objavljen 1981. ovaj roman postao je hit, doživeo je brojna izdanja i prodat je u tiražu većem od 100.000. Oklopdžić je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.

 

2008 - Moldavija je ponudila otcepljenom Pridnjestrovlju status republike sa sopstvenim ustavom i pravom istupanja iz Moldavije u slučaju da se međunarodni status Moldavije promeni. Vlada u Kišinjevu ponudila je Pridnjestrovlju i petinu mesta u zajedničkoj skupštini, ali bez prava veta, na čemi insistira vlast u Tiraspolju. Pridnjestrovlje nastanjuje približno po trećina Rusa, Ukrajinaca i Moldavaca.

 

2008 - Umro je Dejan Medaković, srpski istoričar umetnosti, istoriograf, književnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Rođen je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture, potom u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom "Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka" 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraživanjima iz oblasti istorije umetnosti. Uređivao je "Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske". Bavio se sirokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše - srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine književnih dela i više zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i naučnih projekata, poput "Vukove zadužbine". Od 1995. redovni je član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, a redovni član Lajbnicovog društva (Berlin) i počasni član Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za životno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je počasni građanin Sremskih Karlovaca. Dela: "Beograd nanstarim gravirama", "Srpski slikari 18. veka", "Putevi srpskog baroka", "Svedočenja", "Istraživači srpskih starina", "Barok kod Srba", "Savina", "Sent Andreja", "Letopis Srba u Trstu", "Srbi u Beču", koautor "Istorije srpskog naroda" 1-10 SKZ, "Hilandar", sećanja: "Efemeris" 1-5.

 

2009 - U Beogradu su započele Letnje Univerzitetske igre, 25. po redu, na kojima se okupilo oko 8.500 studenata-sportista iz 145 zemalja sveta.

 

2009 - Umro je Karl Malden, američki glumac srpskog porekla, dobitnik Oskara. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima "Tramvaj zvani želja" (Oskar 1951.), "Na dokovima Njujorka" kao i tv seriji "Ulice San Franciska". Rođen je u Indijani kao Mladen Sekulović, od oca Srbina i majke Čehinje, a ime je promenio u 22. godini iz profesionalnih razloga. Proslavio se filmovima Elije Kazana, s kojim je sarađivao i u pozorištu. Njegovo karakteristično lice omogućilo mu je da igra veoma različite uloge, od sveštenika do gangsterskog šefa, od rogonje do generala.

 

2013 - Rezidualni mehanizam, naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, počeo je da funkcioniše u Hagu.

 

2017 - U Sorisu u centralnom delu države Mato Groso, Brazil, uhapšen je Luiš Karlos da Roča, poznat pod nadimkom "Bela glava", predstavljen kao najveći južnoamerički "kralj kokaina". Njegova mreža obuhvatala je proizvodnju kokaina u Boliviji, Kolumbiji i Peruu, a narkotici su prodavani po Južnoj Americi, SAD, Evropi. Da Roča, čije se lično bogatstvo procenjuje na oko 100 miliona dolara, uspešno se skrivao tri decenije pošto je promenio lični opis i identitet.

 

2020 - Skupština Crne Gore usvojila je zakon o istopolnom partnerstvu, čime su omogućene i normirane zajednice osoba istog pola, ali bez mogućnosti usvajanja dece.