Dojče vele: Nemačka beleži porast kriminala među decom i mladima

BERLIN - Nova nemačka statistika o kriminalu pokazuje da je došlo do porasta kriminala među decom i mladima, a stručnjaci su skeptični prema predlozima da se snizi starosna granica za krivičnu odgovornost.

Broj krivičnih dela koja su počinila deca u Nemačkoj porastao je za trećinu u 2022. u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju statistički podaci koje je danas objavila Savezna kancelarija kriminalističke policije (BKA).

U Nemačkoj je 2022. registrovano ukupno 5,6 miliona krivičnih dela — za 11,5 odsto više u odnosu na 2021. Iste brojke pokazuju i ukupan porast kriminala od 3,5 odsto u poređenju sa 2019. godinom, poslednjom godinom bez ograničenja COVID-19, prenosi Dojče vele (DW).

Broj osumnjičenih je takođe porastao za nešto više od 10,7 odsto u poređenju sa 2021. godinom, na nešto više od 2 miliona.

Među osumnjičenima je, međutim, broj dece mlađe od 14 godina porastao na 93.095 – što je 35,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Oko 189.149 osumnjičenih bilo je između 14 i 18 godina - u 2019. ova brojka je bila 177.082.

Najčešći zločini koji su počinili deca i mladi su krađa, zatim napad, oštećenje imovine i krivična dela u vezi sa drogom.

"Deca su najugroženija u društvu. Njihova zaštita je moj glavni prioritet", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer iz Socijaldemokratske partije (SPD) dok je predstavljala statistiku. Ona je govorila o "užasnoj skali" i o broju slučajeva koji godinama rastu.

Holger Minh, predsednik BKA, naglasio je da je poređenje statistike za 2022. godinu sa statistikom iz prethodne dve godine bilo "samo uslovno" od pomoći, zbog efekata pandemije. Sve u svemu, nivo kriminala prošle godine bio je "uporediv" sa onim iz prethodne godine pre COVID-a, 2019, tvrdi Minh.

DW konstatuje da će objavljivanje ovih podataka verovatno "doliti gorivo" na tekuću debatu u Nemačkoj o tome da li da se smanji starosna granica za krivičnu odgovornost.

Prema nemačkim zakonima, deca dostižu uzrast za krivičnu odgovornost sa 14 godina — pre toga mogu biti krivično gonjena za izvršenje krivičnog dela. U nekim drugim zemljama starosna granica za krivičnu odgovornost je niža: U Engleskoj i Velsu je 10 godina, a u Francuskoj 13 godina.

Debatu je pokrenulo surovo ubistvo 12-godišnje devojčice Luize F. iz grada Frojdenberga u Severnoj Rajni-Vestfaliji 11. marta. Dve devojčice od 12 i 13 godina su priznale zločin i od tada su zbrinute Kancelarije za zaštitu mladih.

Najnovija statistika je navela ministra unutrašnjih poslova pokrajine Baden-Virtemberg Tomasa Strobla i ministarku pravde Marion Genges, oboje iz redova demohrišćana (CDU), da napišu pismo svojim kolegama u saveznoj vladi tražeći da se preispita starost za krivičnu odgovornost.

Pozivi na smanjenje starosne granice za krivičnu odgovornost stižu i od Rajnera Venda, šefa Sindikata nemačke policije (DPolG).

"Ne radi se o kažnjavanju dece ili njihovom slanju u zatvor, već o uticaju na njihovo ponašanje, a krivični postupci su veoma efikasni u tome", rekao je Vend za DW i dodao da veruje da deca danas sazrevaju mnogo ranije nego prethodnih decenija.

Među psiholozima, socijalnim radnicima i kriminolozima, međutim, vlada konsenzus protiv snižavanja starosne granice za krivičnu odgovornost.

"Mislim da je [debata] potpuno neprikladna, neozbiljna i beskorisna", rekla je za DW Sibil Vinter, dečiji psihijatar i viši konsultant u berlinskoj bolnici "Šarite", dodajući da su teški akti nasilja, poput ubistva Luiz F. "apsolutno izolovani incidenti".

Što se novih statistika tiče, Vinter poziva na oprez kada je u pitanju identifikovanje opšteg trenda rasta nasilja među decom.

"Mogu da zamislim da je to vrhunac posle pandemije COVID-19, jer je pandemija povećala psihički stres kod dece i mladih, povećalo se nasilje u porodičnim kućama, ali će se verovatno ponovo smiriti", smatra Vinter.

Ona tvrdi da se niz efikasnih mera može primeniti nezavisno od sistema krivičnog pravosuđa. "Svako ko izvrši ovakav jednokratni čin ozbiljnog nasilja mora da se suoči sa nekim posledicama, a one su dostupne i u okviru sistema socijalne zaštite mladih i porodičnih sudskih postupaka", kaže Vinter.

Torsten Verel, šef katedre za kriminologiju na Univerzitetu u Bonu, takođe je protiv snižavanja starosne granice za krivičnu odgovornost i kaže da se debata uvek ponovo rasplamsava nakon retkih, ali ekstremnih slučajeva dečje delikvencije.

"Postoji lepa izreka iz SAD koja kaže: Teški slučajevi čine loš zakon", rekao je Verel za DW, dodajući da je ideja da bi snižavanje starosne granice za krivičnu odgovornost bilo efikasno sredstvo odvraćanja dece - jednostavno naivna.

Dokazi iz zemalja kao što su SAD, Engleska i Vels pokazuju da smanjenje starosne granice za krivičnu odgovornost ne sprečava decu da počine zločine, kaže Fridrih Losel, bivši direktor Kembridž instituta, dodaje DW.