Vrhovni sud SAD ukinuo afirmativnu akciju prilikom upisa na fakultet

VAŠINGTON - Vrhovni sud SAD ukinuo je afirmativnu akciju prilikom prijema na fakultete, čime će institucije za visoko obrazovanje morati da nađu nove načine da imaju raznovrsnu populaciju studenata.

Većina konzervativnih sudija drastično je promenila planove za prijem na Harvard i na Univerzitet Severne Karoline, najstarije privatne i državne fakultete, preneo je "Glas Amerike".

Predsedavajući sudija Džon Roberts naveo je da studenti "treba da budu rangirani na osnovu njihovih iskustava kao pojedinci, a ne na osnovu rase.

Prema njegovim rečima, mnogi univerziteti su dugo radili suprotno, a dok su tako postupali, pogrešno su zaključili da osnova identiteta osobe nije u stremljenju ka najboljem, ka naučenim veštinama ili lekcijama, već u boji kože.

"Istorija našeg Ustava ne toleriše takav izbor", rekao je Roberts.

Sudija Klarens Tomas, drugi Afroamerički sudija u istoriji koji je dugo tražio ukidanje afirmativne akcije, napisao je da je odluka pokazuje kakva je priroda prijema na fakultet: nenavođena, sa pogodonostima prema rasi, u cilju kreiranja mešanja rasa u početnim časovima.

Sudija Sonja Sotomajor napisala je u neslaganju sa odlukom da se time "vraćaju unazad decenije neverovatnog i značajnog napretka".

I Tomas i Sotomajor su učinili redak presedan, čitajući svoja mišljenja naglas u sudnici.

U odvojenom mišljenju, sudija Ketandži Braun Džekson, prva žena crnkinja među sudijama, nazvala je odluku "istinskom tragedijom za sve nas".

Glasovi su bili šest prema tri u slučaju Severne Karoline i šest prema dva u slučaju Harvarda.

Džekson nije glasala u slučaju Harvard jer je tamo članica savetodavnog upravnog odbora.

Vrhovni sud je dvaput razmatrao prijemne programe i rasna pitanja u poslednjih 20 godina, poslednji put 2016, ali to je bilo pre nego što je troje sudija koje je imenovao bivši predsednik Donald Tramp ušlo u sastav veća.

U raspravi krajem oktobra, šestoro konzervativnih sudija imalo je dileme u vezi sa praksom, koju je uvela odluka Vrhovnog suda 1978.

Niži sudovi, takođe, su podržali programe Harvarda i Univerziteta Severne Karoline, odbijajući tvrdnje da su škole diskriminisale bele i azijsko-američke kandidate.

Rasprava oko prijema na koledž jedna je od većih slučajeva koji se tiču rasnih pitanja u Americi i o čemu odlučuje većinski konzervativan, ali do sada najraznvrsniji sastav suda ikad.

Od devet sudija, četiri su žene, dvoje je Afroamerikanca i jedna Latinoamerikanka.