Dojče vele: Azbest je tempirana bomba u zemljotresom pogođenim područjima Turske

BON - Razorni zemljotres koji se dogodio u februaru u Turskoj najverovtnije je sa sobom doneo i jednu smrtonosnu pretnju, piše Dojče vele navodeći da je njihovom istragom otkriveno da u ruševinama ima otrovnog azbesta.

Desetine hiljada ljudi izgubilo je život u zemljotresu u južnoj turskoj pokrajini Hataj 6. februara ove godine, a bageri koji raščišćavaju uništene zgrade i uklanjaju brda šuta, podižu velike oblake prašine u kojima ima azbesta.

Kako se navodi otrovni građevinski materijal sada je kontaminirao biljke, tlo i ruševine u tom poljoprivrednom regionu i moguće je da izazove ozbiljnu zdravstvenu krizu.

Tim stručnjaka iz turske komore inženjera koji rade na zaštiti životne sredine prikupio je uzorke prašine u Hataju i na molbu DW ih analizirao, a istragom je utvrđeno da je azbest prisutan u regionu, uprkos zvaničnim izjavama koje tvrde suprotno.

Zdravstveni stručnjaci kažu za DW da su ljudi koji žive u zemljotresom pogođenom području, uključujući i hiljade dece, u ozbiljnoj opasnosti od raka pluća i grla uzrokovanog azbestom, dok je druga opasnost oboljevanje od mezotelioma, posebno smrtonosnog i agresivnog karcinoma.

"U narednim godinama mogli bismo da očekujemo smrt desetina hiljada veoma mladih ljudi zbog slučajeva mezotelioma", rekao je Ozkan Kan Karadag, lekar i ekspert za javno zdravlje i zaštitu zdravlja na radu.

Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je azbest, nekada slavljen kao čudotvoran materijal s različitim namenama, kao "jasno kancerogen" i on je u Nemačkoj uglavnom zabranjen od 1993. godine, a u Turskoj od 2010.

Ipak, brojne zgrade su starije i još uvek imaju građevinski materijal koji sadrži azbest.

Azbest se često koristio za krovove, obloge i izolaciju. Ako se taj materijal polomi, azbest može da se razgradi na čestice mikroskopske veličine, da se prenese vazduhom i proširi.

Zemljotres koji se dogodio 6. februara potpuno je uništio 100.000 zgrada u 11 gradova, uključujući i Hataj, a više od 200.000 zgrada je ozbiljno oštećeno.

Ujedinjene nacije procenjuju da je to ostavilo za sobom između 116 i 210 miliona tona šuta – što je dovoljno da se pokrije područje gotovo dvostruko veće od Menhetna.

Radnici i dalje ruše oštećene objekte i čiste ostatke, često bez maski i zaštitne opreme. Često ne koriste zaštitne mere protiv širenja prašine, poput prskanja vodom.

Organizacije kao npr. Udruženje turskih inženjera i arhitekata, navode da se ignorišu njihova upozorenja o rizicima po javno zdravlje zbog nasumičnog rušenja i uklanjanja šuta, kao i zbog načina na koji se odlaže taj otpad.

Kao odgovor na ta upozorenja, Mehmet Emin Birpinar, bivši zamenik ministra životne sredine, urbanizacije i klimatskih promena, u junu je na društvenim mrežama napisao da u vazduhu nema azbesta.

"Naši građani u zemljotresom pogođenom području mogu da budu mirni. Preuzimamo veoma opsežne mere protiv", naveo je on tada.

Međutim, rezultati DW-analize 45 uzoraka iz šest različitih okruga u Hataju protivreče tim zvaničnim izjavama.

Naime, u 16 nasumično prikupljenih uzoraka bilo je azbesta, između ostalog i u prašini s krovova skloništa za beskućnike, kao i na lišću, u voću, tlu i u prašini.

Iako mogu da prođu decenije pre nego što se pojave karcinomi povezani sa izloženošću azbestu, gusta prašina u regionu već sada je štetna po zdravlje, a stručnjaci smatraju da se to posebno odnosi na decu.

U aprilu su advokatska komora Hataja, kao i ekološke i zdravstvene organizacije, podnele tužbu kojom žele da zaustave rušenje u gradu. Međutim, taj slučaj ni nakon pet meseci nije okončan.

Edževit Alkan jedan je od advokata koji su podneli tužbu i koji se protivi neaekvatnom načinu zbrinjavanju otpada. i koji se razboleo od prašine.

Ipak, pomogao je da se mapiraju sve deponije šuta koje se koriste u gradu, jer vlasti, kaže, te informacije nisu objavile.

Hataj je plodan region i poljoprivredni proizvodi poput peršuna i blitve transportuju se odatle po čitavoj zemlji.

"Zato je veoma rizično po ljude i okolinu da se koristi ovo mesto kao deponija", kaže Alkan.

Utku Firat, inženjer zaštite životne sredine takođe je jedan od onih koji su pomogli u prikupljanju uzoraka prašine za DW naglašava da se opasnost mogla svesti na minimum da su azbestni materijali uklonjeni iz zgrada pre rušenja.

"Ne samo da to nisu uradili, nego nisu ni kamione koji su prevozili ruševine pokrili ciradama. Čak bi i to mnogo pomoglo", kaže Firat.