Švedska: Policija očekuje nove incidente, vojska se uključuje u borbu protiv bandi

STOKHOLM - U Stokholmu trenutno postoji oko 150 adresa na kojima policija očekuje da će se ubuduće dešavati akti nasilja, objavio je danas javni servis SVT, nakon što je u septembru zabeležen rekordan porast ubistava povezanih sa sukobom između kriminalnih grupa.

Šefica policije u švedskoj prestonici Katrin Kimerijus Vikstrem kaže da je nemoguće da policija bude na svim mestima u isto vreme.

Ona nije htela da potvrdi koliko adresa policija prati, ali je navela da prati što je više moguće.

"Intenzivno radimo, pokušavamo da budemo na najugroženijim mestima i da se dokopamo ljudi koji su predstavljaju opasnost", rekla je Vikstrem.

Na adresama žive ljudi iz kriminalnog okruženja, ali je reč i o mestima gde su rođaci, prijatelji i kompanije koje se mogu dovesti u vezu sa bandama, prema informacijama švedskog javnog servisa.

Šef švedske nacionalne policije Anders Tornberg saopštio je da je proširenja saradnja sa Švedskim oružanim snagama, nakon što je premijer Ulf Kristerson zatražio pomoć od vojske u borbi sa kriminalnim bandama.

"Nažalost, malo toga što ukazuje na to da će ovo nasilje brzo prestati. Procenjujemo da će verovatno biti novih incidenata pre nego što se trend preokrene", rekao je Tornberg na konferenciji za medije.

On je objasnio da saradnja uključivanje vojske podrazumeva podršku u misijama nadzora, pomoć u logistici i korišćenje vozila oružanih snaga.

"To sve mora da bude komandom policije. Ne radi se o raspoređivanju oružanih snaga sa direktnim dužnosima u borbi protiv kriminala na terenu", rekao je Tornberg.

U Švedskoj je ovog meseca ubijeno 12 osoba u sukobu kriminalnih grupa, što je najveći broj od decembra 2019. godine, objavili su tamošnji mediji.

U izveštaju švedske vlade objavljenom 2021. godine navodi se da svake godine u pucnjavi umru četiri osobe na milion stanovnika, što je više od evropskog proseka, gde u pucnjavama umire 1,6 osoba na milion stanovnika.

Švedska policija povezuje visoku stopu kriminala sa slabom integracijom imigranata, povećanjem jaza između bogatih i siromašnih i upotrebom droga.