Ursula fon der Lajen - prva predsednica Komisije i zagovornik ulaska Z.Balkana u EU

STRAZBUR - Nemačka političarka Ursula fon der Lajen, koju je Evropski parlament danas izabrao za novi mandat na čelu Evropske komisije, ušla je u istoriju kada je 2019. godine postala prva žena na toj funkciji, a kada je reč o Zapadnom Balkanu, u više navrata je podržala ulazak regiona u EU i zalagala se za usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan, vrednog šest milijardi evra.

Fon der Lajen je i danas, uoči glasanja u Evropskom parlamentu o svojoj kandidaturi za novi mandat, rekla da će ključni prioritet njene Komisije biti kompletiranje EU i naglasila da EU mora da pokaže da će budućnost Zapadnog Balkana, kao i Ukrajine, Moldavije i Gruzije, biti u EU.

Istovremeno je naglasila da će pristupanje EU uvek biti proces zasnovan na zaslugama.

Ona je i ranije ove godine, na pitanje Tanjuga da li će proširenje EU na Srbiju i ostatak Zapadnog Balkana biti među njenim prioritetima ukoliko obezbedi novi mandat, istakla da je uvek bila "snažan zagovornik proširenja".

Pod njenim liderstvom, Evropska komisija usvojila je prošle godine Plan rasta za Zapadni Balkan s ciljem donošenja nekih od koristi članstva regionu pre pristupanja EU, jačanja ekonomskog rasta i ubrzavanja preko potrebnog socioekonomskog približavanja.

Fon der Lajen, inače članica političke grupacije Evropske narodne partije u EP, prvi put je izabrana na čelo Evropske komisije 2019. godine, kada je postala prva žena na toj funkciji.

Pre dolaska na čelo Komisije, šezdesetpetogodišnja Nemica bila je i prva žena na poziciji ministra odbrane Nemačke u vladi tadašnje kancelarke Angele Merkel od 2013. do 2019. godine.

Političku karijeru ova članica Hrišćansko-demokratske unije Nemačke započela je ulaskom u parlament Donje Saksonije 2003. godine, a potom je obavljala funkciju ministarke zdravlja, civilnih poslova, ženea i porodica u ovoj pokrajini.

U vladi Merkel od 2005. godine obavljala je i dužnosti ministarke za porodične poslove i omladinu i ministarke rada i civilnih poslova.

Fon der Lajen, koja je završila Medicinski fakultet u Hanoveru, smatrana je i vodećim kandidatom za naslednika Merkel na mestu kancelara Nemačke, ali je kao stranački kandidat izabran Kristijan Vulf.

Pre dolaska na čelo Komisije, bila je i favorit za naslednika Jensa Stoltenberga na mestu generalnog sekretara NATO.

U proteklih pet godina, tokom svog prvog mandata na čelu Komisije, nadgledala je pokretanje najvećeg na svetu paketa politika za borbu protiv klimatskih promena, sprovođenje odgovora Evrope na pandemiju korona virusa, a pomogla je i da se mobiliše podrška EU Ukrajini i podržala ulazak te zemlje u EU.

Zalagala se za uvođenje sankcija Belorusiji nakon protesta u toj zemlji protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, a nakon napada Hamasa na Izrael, rekla je da Izrael ima pravo na samoodbranu, ali je i najavila utrostručavanje humanitarne pomoći Gazi.

Za njen mandat vezuje se i nekoliko skandala, od kojih je najpoznatiji Fajzergejt, koji je izbio u aprilu 2021. godine kada je Njujork tajms objavio da je Fon der Lajen pregovarala o ugovoru o 1,8 milijardi doza vakcina protiv korona virusa sa izvršnim direktorom Fajzera Albertom Burlom preko poruka na mobilnom telefonu, koje do danas nisu objavljene.

Evropski sud nedavno je saopštio da Evropska komisija nije dozvolila dovoljan pristup javnosti o informacijama o kupovini vakcina protiv koronavirusa tokom pandemije.

U vreme kada je prvi put imenovana za predsednicu Komisije, istražni odbor nemačkog parlamenta je istraživao kako su, dok je bila ministarka odbrane Nemačke, unosni ugovori iz njenog ministarstva dodeljivani spoljnim konsultantima, bez odgovarajućeg nadzora, i da li je mreža neformalnih ličnih veza omogućila te poslove.

Za njen mandat vezuje se i nekoliko skandala, od kojih je najpoznatiji takozvani Fajzergejt, koji je izbio u aprilu 2021. godine kada je Njujork tajms objavio da je Fon der Lajen pregovarala o o ugovoru o 1,8 milijardi doza vakcina protiv korona virusa sa izvršnim direktorom Fajzera Albertom Burlom preko poruka na mobilnom telefonu, koje do danas nisu objavljene.

Evropski sud juče je saopštio da Evropska komisija nije dozvolila dovoljan pristup javnosti o informacijama o kupovini vakcina protiv koronavirusa tokom pandemije.

Američki magazin Forbs proglasio je Fon der Lajen najmoćnijom ženom na svetu 2022. i 2023. godine.

Rođena je 1958. godine u Briselu, gde je živela do 13. godine, a ima i doktorat iz medicine.

Udata je za lekara Hajka fon der Lajena i ima sedmoro dece.