Đentiloni: G7 će imati okvirni sporazum o kreditu Ukrajini od 50 milijardi $ do oktobra

RIO DE ŽANEIRO - Grupa sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G7) će verovatno imati okvirni sporazum o kreditu Ukrajini od 50 milijardi dolara, podržanim zaplenjenom ruskom imovinom, do oktobra, izjavio je danas evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

Obraćajući se novinarima na marginama sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20 u Rio de Žaneiru, Đentiloni je rekao da je postignut dobar napredak u tehničkim i pravnim aspektima zajma, koji je u principu dogovoren u junu, preneo je Rojters.

"Mislim da napredujemo veoma dobro tehnički, ali i politički. Upravo smo juče imali sastanak oko ovog vanrednog zajma za Ukrajinu", rekao je on, misleći na sastanak ministara G7 pre sastanaka G20, koji je održan danas.

Kako je naveo, Đentiloni je uveren da će sporazum biti postignut do oktobra.

"Do oktobra mislim na okvir. Onda, naravno, do kraja godine morate da idete na tržišta, ali svaka zemlja je drugačija", rekao je on.

Zajam od 50 milijardi dolara bi se servisirao prihodima od oko 300 milijardi dolara imovine Ruske centralne banke koja je zamrznuta na Zapadu nakon što je Moskva napala Ukrajinu početkom 2022.

Iako ne postoji jednoglasna podrška među članicama G7 da se zapleni kapital od 300 milijardi dolara, postoji saglasnost da je zakonski moguće izvući profit koji imovina generiše.

Drugi izvor iz G7 opisao je razgovore o planu kao "detaljne i pozitivne", dodajući da je postojao "zajednički optimizam da se sva preostala pitanja mogu rešiti".

Najviše zamrznutog novca, oko 210 milijardi evra, nalazi se u Evropi.

Oko 10 milijardi dolara je u SAD, 10 milijardi dolara u Britaniji i oko 30 milijardi dolara u Japanu.

To znači da će najveći deo novca za servisiranje kredita dolaziti od imovine koju je zamrzla EU, koja obnavlja svoju odluku o sankcijama Rusiji, uključujući zamrzavanje imovine, svakih šest meseci.

EU sada razmatra postizanje sporazuma o zamrzavanju sredstava Ruske centralne banke na neodređeno vreme, s tim da je promena moguća tokom godišnjih revizija samo ako se ruska agresija okonča i postoje uveravanja da će Rusija nadoknaditi štetu.

Druga opcija bi mogla da bude produženje šestomesečnog perioda zamrzavanja sredstava na 12, 24 ili čak 36 meseci.

Sve promene bi morale jednoglasno da prihvate svih 27 vlada EU, a Mađarska, koja održava bliske veze sa Rusijom, verovatno će uložiti prigovor, navela je agencija.