Branka Latinović: Odluka medija da ne objave Trampove procurele dokumente znak demokratije

BEOGRAD - Diplomata u penziji Branka Latinović ocenila je danas da je odluka američkih medija da ne objave procurela dokumenta iz kampanje republikanskog kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa, veliki je iskorak vraćanju demokratskim standardima za izbornu kampanju.

"Za mene je to velika stvar, što su američki mediji, ova tri medija, Vašington Post, Njujork tajms i Politiko, odbili da objave ove stvari koje su se pojavile u javnosti iz Trampove kampanje. A pogotovo što se radi o medijima koji nisu naklonjeni Trampu i čiju podršku on nema u medijskoj promociji", rekla je Latinović za Tanjug.

Istakla je da tu odluku medija treba pozdraviti kao, kako je rekla, jedan veliki iskorak vraćanju demokratskim standardima za izbornu kampanju koja mora da se zasniva na sučeljavanju ideja, programa, ličnih sposobnosti, predstavljanja timova, projekata i tako dalje, a ne na takvim stvarima koje se danas zovu hakovanje.

Na pitanje o intervjuu Ilona Maska sa Trampom, Latinović je kazala da je jako mali broj medija u Americi stalo u podršku Trampove kampanje i da je on u toj situaciji kada nema prostora, te je u ograničenoj situaciji, bio na neki način primoran da iskoristi bivši platformu Iks (bivši Tviter) i da se obrati javnosti.

Takođe, Tramp je računao da će značaj i uloga koji ima sam vlasnik Tvitera Ilon Mask doprineti za njegovu promociju, dodaje Latinović.

"Međutim pokazalo se u stvarnosti da je njegov intervju imao svega negde milion i po pratilaca, što je negde oko tri posto svega populacije koje mogle da ga gleda, odnosno koje je želela da ga gleda, tako da tu nekog efekta velikog nema i imajući u vidu interes koji su mediji pokazali u prenošenju, ali i refleksiji tog intervjua u kasnijim analizama i procenama", navela je ona.

Prema njenoj oceni, taj intervju u osnovi je ostao najviše zapamćen po kašnjenju prenosa, po informacijama, odnosno njegovim izjavama da je bio hakovan od strane Iranaca.

Govoreći o kampanji za američke izbore, Latinović je rekla da je promena kandidata demokrata za samog Trampa bila "jedan veliki šok".

"Kada je Kamala Haris počela sa aktivnom kampanjom, tadašnja Trampova prednost naglo se istopila. Mislim da je tu značajnu ulogu odigrala njena ta harizma, njene stručne sposobnosti, tako i podrška koju je odmah dobila u startu", ocenila je Latinović.

Dodatno, što se tiče spoljne politike za Haris je veliki test bila poseta izraelskog premijera Benjamina Natanjahua i ta uloga jevrejskog lobija u američkoj javnosti.

"Ona tu ima, da kažemo, nešto što uvek može da istakne kao svoj argument - a to je da je ona udata za Jevrejina. Ali je ona tu, kod posete Natanjahua, se odmah istakla sa onom njenom izjavom 'Ja neću ćutati'. Dala je podršku Izraelu vezano za njegovo pravo na samoodbranu, odbranu teritorijalnog integriteta i tako dalje, ali je istovremeno snažno naglasila ono što se dešava, patnje koje se dešavaju i stradanja palestinskog stanovništva u Gazi, 40.000 poginulih, ubijenih, naročito deca i žene, i ta njena rečenica 'Neću ćutati' je odjeknula", istakla je Latinović.

Na pitanje kako dešavanja na Bliskom istoku utiču na američke izbore, Latinović je kazala da je to jedno od ključnih pitanja, pre svega vezano za podršku Izraelu i ostajanje Izraela kao države u tom regionu.