Zurof i Nikolić: Nemačka treba da izrazi kajanje zbog zločina počinjenih nad Srbima

TEL AVIV  - Izraelski istoričar i direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof i počasni konzul Srbije u Ber Ševi Aleksandar Nikolić istakli su u autorskom tekstu za Džeruzaelm post da je, kada je reč o rezoluciji o Srebrenici, koju je u maju usvojila Generalna skupština UN, a koju nije podržala većina članica, jedan od aspekata koji izaziva najviše ogorčenja činjenica da je predlagač i jedan od sponzora rezolucije Nemačka.

Zurof i Nikolić navode da malo ljudi izvan bivše Jugoslavije zna za surovost nacističkih zločina nad Srbima u Drugom svetskom ratu i da je brutalnost nacista bila očigledna od prvog dana invazije na Jugoslaviju u aprilu 1941. godine, kada je bombardovan Beograd i kada je izgorela Narodna biblioteka sa dragocenom kolekcijom knjiga od kojih su neke datirale iz 12. veka.

Nakon toga su na teritorijama pod nemačkom okupacijom izgrađeni koncentracioni logori gde su hiljade nedužnih Srba stradale, a usledile su i masovne odmazde prema civilnom stanovništvu koje su bile mnogo drastičnije od onih u drugim okupiranim zemljama, pišu Zurof i Nikolić.

Ističu da su u nekim slučajevima egzekucije vršene i nad decom i da je za jednog nemačkog vojnika ubijano po 100 civila, a za ranjenog 50, kao i da se na najmračniji primer egzekucija dogodio u Kragujevcu 1941., kada su streljani učenici.

U tekstu se naglašava da su saveznici nacističke Nemačke, od kojih su najozloglašeniji bili ustaše, u anektiranim delovima Jugoslavije takođe činili užasne zločine nad srpskim civilima.

Zurof i Nikolić ukazuju da su hrvatske ustaše pokrenule genocidnu kampanju nad Srbima, tokom koje su Srbi masovno klani u selima i logorima širom Nezavisne Države Hrvatske i da je čak nemački vojni izaslanik u Zagrebu, Edmund Glaize fon Horstenau, kritikovao užasne ustaške zločine.

Nacistička Nemačka snosila je potpunu odgovornost za ta zlodela, jer ne samo da je stvorila preduslove za njih, već je i formirala Nezavisnu državu Hrvatsku (NDH), ističe se u tekstu.

Autori navode da je šef spoljnopolitičkog komiteta nemačkog Bundestaga, Mihael Rot, negativne reakcije Beograda na donošenje rezolucije o Srebrenici nazvao "sramnim i razočaravajućim" i ocenio da je predlaganje slične rezolucije o Jasenovcu "pokušaj odvraćanja pažnje" i da "poenta nije u tome da neki upiru prstom u druge".

"Iako je jasno šta je Rot hteo da kaže, potpuno odsustvo elementarnog izražavanja žaljenja i kajanja je neprihvaljitvo", naglašava se u tekstu.

Zurof i Nikolić ukazuju da je reč o odsustvu bilo kakvog obzira prema sudbini žrtava od Nemačke, koja, kako se ističe, snosi punu odgovornost i za Jasenovac.

"Do danas, međutim, na Balkanu ne postoji osećaj da je Nemačka ikada izrazila kajanje ili žaljenje zbog zločina počinjenih nad Srbima", ističu Zurof i Nikolić u tekstu i ocenjuju odaju da se Nemačka, umesto toga, iz političkih razloga često stavljala na stranu onih koji su delovali na štetu Srbije.

Zurof i Nikolić dodaju da je Nemačka svakako jedna od centralnih zemalja EU, da je među najznačajnijim investitorima i spoljnotrgovinskim partnerima Srbije i da bi upravo zbog toga bilo sasvim prirodno očekivati izražavanje istorijske odgovornosti prema srpskom narodu i pijeteta prema njegovim žrtavama.