Danas godišnjica terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine

BEOGRAD - U Njujorku i Vašingtonu, 11. septembra 2001. godine dogodili su se teroristički napadi islamskih ekstremista, koji su dimenzijama i razornošću zaprepastili svet.

U terorističkim napadima koji su se tada dogodili, najrazornijim koje istorija poznaje, u organizaciji ekstremne islamističke grupe Al Kaida, Osame bin Ladena, život je izgubilo gotovo 3.000 osoba.

Tog dana, u utorak 11. septembra 2001. dva putnička aviona su u razmaku od 16 minuta, udarila u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, jednog od simbola tog grada.

Prethodno istog jutra, pripadnici terorističke organizacije Al Kaide oteli su četiri putnička aviona, komercijalne letelice, koje su potom usmerili na na važne objekte, sa nesumnjivom idejom da izvedu što razornije napade na vodeće simbole SAD.

Prvi udar dogodio se u 8.46, u Severni toranj kompleksa Svetskog trgovinskog centra. Bio je to avion Amerikan Erlajnsa, let broj 11.

Drugi udar dogodio se sesnaest ili sedamnaest minuta potom, u 9.03, u Južni toranj Trgovinskog centra. Bio je to avion na letu 175, kompanije Amerikan Erlajns.

Obe kule Svetskog trgovinskog centra, koje su imale po 110 spratova, su se po udarima srušile u roku od sat i četrdeset minuta. Uništene su pritom ili oštećene i okolne građevine.

Ubrzo posle napada u Njujorku, dogodio se napad i u Vašingtonu. Napadnuta je zgrada Pentagona u koji je udario treći avion. U Pentagon, zdanje ministarstva vojnog SAD, udarila je letelica kompanije Amerikan Erlajnz, leta br. 77 u 09.37.

Jedino četvrti avion teroristi nisu uspeli da upotrebe u svrhu razornog napada. Četvrta oteta letelica pala je u Pensilvaniji, u 10.03, u polju Stonikrik Taunšip, nedaleko od Šanksvila.

Grupa putnika u njemu pokušala je da savlada otmičare, u nadi da će preoteti avion. Bio je to let br. 93, kompanije Junajted Erlajns.

Pretpostavlja se da su teroristi Al Kaide nameravali da četvrtim avionom udare u Vašingtonu na zgradu Kapitola odnosno možda Belu kuću.

Poginulo je ukupno 2.996 lica, uključujući i teroriste Al Kaide, otmičare i napadače, njih ukupno 19.

Povređenih je bilo neuporedivo više, prema pojedinim navodima čak do 25.000.

Islamski ekstremisti, napadači, njih 19, bili su većinom poreklom iz Saudi Arabije, njih 15. poput njihovog čelnika Osame Bin Ladena. Dvojica su bila iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Po jedan iz Egipta i Libana.

U Njujorku je poginulo 2.606 osoba, kako tokom napada na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, tako i od posledica napada odnosno urušavanja kula.

Među njima 147 poginulih bili su putnici i posade letelica.

Žrtve su u Njujorku bili civili, njih 2.192. Uključuju i pripadnike hitnih službi, medicinsko osoblje.

Poginula su takođe i 343 vatrogasca, kao i 71 pripadnik policije i drugih bezbednosnih službi.

Među žrtvama u Njujorku su bila i 372 strana državljanina, iz 102 zemlje. Jedan od njih bio je rodom iz Srbije.

U Vašingtonu, odnosno Pentagonu, poginulo je 125 lica. Tokom tog napada stradalo je takođe 59 osoba koji su se nalazili u avionu, uključujući posadu.

U letelici koja je pala u polje Stonikrik Taunšip, nedaleko od Šanksvila, Pensilvanija, ukupan broj poginulih bio je 40, putnika, posade i napadača terorista.

Zvaničnici Sjedinjenih Država, odnosno odgovarajuće službe te zemlje, svega nekoliko sati posle tragičnih razornih terorističkih napada, objavili su da su napadači bili deo ekstremne islamističke organizacije Al Kaida.

Odmah je pokrenuta zamašna akcija obračuna sa Al Kaidom odnosno svima onima za koje je procenjeno da su ma u kom smislu bilo od pomoći toj organizaciji, nazvana Rat protiv terorizma.

Njen sastavni deo bila je i vojna intervencija u Avganistanu. Procena je naime bila da tamošnji režim talibana podržava mrežu Al Kaide.

Zanimljivo je da je islamistički pokret, znan kao Talibani, na vlasti u Kabulu koju je osvojio zahvaljući činjenici da su ih SAD široko pomagale i naoružavale u borbi protiv Sovjeta, osamdesetih.

Sastavni deo te dugogodišnje akcije bio je i Osama bin Laden, čelnik Al Kaide, milijarder, izdanak jedne od najuticajnijih i najbogatijih porodica Saudi Arabije, koji je svesrdno pomagao borbu u Avganistanu, u to vreme u interesu SAD.

Devedesetih, islamski ekstremisti pripadnici mreže Osame bin Ladena, bili su angažovani u Bosni protiv Srba, a zatim i u Albaniji odnosno na Kosovu i Metohiji, takođe kao saveznici SAD.

Potraga za Bin Ladenom nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington, potrajaće godinama.

Akcije odgovarajućih službi SAD krunisane su 2. maja 2011. kada je Osama bin Laden ubijen je u Abotabadu, u Hazara regionu, na severu Pakistana.

Kompleks Svetskog trgovinskog centra, odnosno celokupan prostor oko njega, raščišćen je tokom narednih osam meseci. Pentagon je popravljan punih godinu dana.

Na donjem Menhetnu izgrađen je memorijalni prostor u vidu šumarka sa 442 stabala hrasta.

Očuvano je pritom jedno drvo kruške koje je nekakvim čudom preživelo razorne događaje 11. septembra 2001. ispod krša betona i čelika.

Izgrađen je takođe muzej, kao i obeležja u Pentagonu i u Pensilvaniji.

U Sjedinjenim Državama žrtava razornih terorističkih napada 11. septembra 2001. sećaju se s posebnim poštovanjem.