Blumberg: Zelenski bi mogao da ublaži uslove za okončanje rata

VAŠINGTON - Saveznici Ukrajine smatraju da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da promeni svoj pristup uslovima za okončanje rata, dok NATO traži načine da okonča neprijateljstva, piše Blumberg, pozivajući se na dobro informisane izvore među visokim zvaničnicima NATO-a.

Iako je Zelenski javno naveo glavne zahteve Ukrajine - potpuno povlačenje ruskih trupa i članstvo u NATO-u, on je takođe odbacio bilo kakve ustupke po pitanju suvereniteta ili teritorije.

Međutim, kako se zemlja priprema za treću ratnu zimu, a podrška Zapada počinje da jenjava, ukrajinski zvaničnici su nagovestili potrebu da se započnu razgovori o strategiji za okončanje sukoba, navodi američka agencija.

Očekivalo se da će se o tome detaljnije razgovarati na sastanku u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn, međutim, američki predsednik Džozef Bajden je otkazao posetu zbog uragana Milton, a sastanak Kontakt grupe za odbranu Ukrajine zakazan za subotu, takođe je odložen.

Istovremeno, Zelenski nastoji da dobije podršku za svoj plan pobede, koji predviđa konkretne korake za pravedan završetak rata.

Američki zvaničnici zatražili su od Kijeva da izradi akcioni plan za narednu godinu, uključujući vojnu podršku i finansijsku pomoć.

Zelenski je obećao da će dati detalje nakon konsultacija sa saveznicima. Ali on kategorički odbacuje mogućnost teritorijalnih ustupaka, čak i dok neki zapadni partneri pritiskaju Ukrajinu za jasniju viziju okončanja rata.

Pošto Kijev tek treba da otkrije sve detalje svog „plana pobede“, jedan zvaničnik je sugerisao da ukrajinski zvaničnici možda imaju element strateške nejasnoće koji im daje prostor da krenu napred.

Članstvo Ukrajine u NATO-u ostaje jedno od glavnih pitanja koje deli saveznike, a Bajden je pod pritiskom da uputi direktan poziv Kijevu da se pridruži Alijansi, rekli su zvaničnici.

Kako navodi Blumberg iako je malo verovatno da će američki predsednik to učiniti, takav predlog se vidi kao potencijalni "čip" za bilo kakve pregovore koji uključuju Kremlj.

Istovremeno, prema nekim analitičarima, pouzdane bilateralne garancije bezbednosti, posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, mogle bi de fakto zameniti članstvo, piše Blumberg.

Evropski saveznici smatraju da drugo Trampovo predsedavanje dovodi u opasnost buduću američku pomoć Ukrajini.

Osim toga, politička situacija u SAD, posebno uoči predsedničkih izbora, može uticati na tok rata.

Kandidatkinja demokrata Kamala Haris nije odlučila o svom stavu u vezi sa ulaskom Ukrajine u NATO, dok Donald Tramp obećava brzo okončanje rata.

Evropske zemlje se takođe suočavaju sa finansijskim poteškoćama, što otežava pružanje pomoći Ukrajini. Vlada nemačkog kancelara Olafa Šolca izdvojila je manje sredstava u budžetu za narednu godinu, oslanjajući se umesto toga na složen plan za prikupljanje kredita iz zamrznutih sredstava ruske centralne banke, dok se Francuska bori sa sopstvenim rastućim deficitom.

Ukrajinska vlada je prošle nedelje demantovala da je ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha razgovarao o "teritorijalnim kompromisima" tokom sastanaka prošlog meseca u Ujedinjenim nacijama.

Kijev se suočio i sa zahtevom takozvanog Globalnog Juga da aktivnije nastavi mirovni proces koji uključuje Rusiju. Plan Zelenskog da izoluje Moskvu obezbeđivanjem podrške zemalja poput Kine, Indije i Brazila zastao je zbog insistiranja da se Kremlju dodeli mesto za pregovaračkim stolom, navodi Blumberg.