Amerikanci sutra biraju predsednika i članove Kongresa

VAŠINGTON - Amerikanci će sutra izaći na birališta kako bi izabrali novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.

Pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od januara 2025. godine.

Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom kad je reč o usvajanju zakona.

Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

Dve glavne stranke nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale.

Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju.

Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja, Džej Di Vensa.

Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.

Njen potpredsednik je guverner Minesote Tim Valc.

Pobednik predsedničkih izbora u SAD nije osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje. Svaka od 50 država država ima određeni broj glasova takozvanog elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.

Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.

Većina država se u velikoj meri naginje ka jednoj ili drugoj strani, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi. One su poznate kao neodlučne ili "sving" države.

Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.

Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti imaju pravo glasa na predsedničkim izborima.

Sve države osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju.

Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.

Rano glasanje u nekim državama, uključujući ključne države Džordžiju i Severnu Karolinu, već je u toku.

Birači će sutra, takođe, birati nove članove Kongresa - doma u kojem se usvajaju zakoni.

Bira se svih 435 poslanika donjeg doma - Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.

Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje.

Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.

Ova dva doma donose zakone i mogu kontrolisati planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.

Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.

Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika.

Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.

Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.