Ifimes: Pobeda Donalda Trampa nova globalna realnost

LJUBLJANA - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane ocenio je danas da je pobeda Donalda Trampa na nedavnbo održanim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama bila čista i briljantna, a da je značaj te pobede uvećan pobedom njegove Republikanske stranke nad Demokratskom strankom u Senatu i u Predstavničkom domu američkog Kongresa.

Kako se navodi, to znači da Republikanci imaju sada potpunu kontrolu nad izvršnom, zakonodavnom i sudskom vlašću, tako da mogu da sprovode svoju politiku, posebno na unutrašnjem planu, kao što su davanje poreskih olakšica za stimulisanje privrede, uvođenje visokih carina na uvoz, posebno kineske robe, kao i nastavak izgradnje zida na južnoj granici s Meksikom, kako bi se zaustavile ilegalne migracije.

Ta dva pitanja, ekonomija i imigracija, predstavljali su oslonac republikanske predsedničke i parlamentarne izborne kampanje, a većina Trampovog govora se vrtela oko njihovog povezivanja, jer je upravo ekonomija bila razlog neuspeha njegove protivkandidatkinje "Demokrata" Kamale Haris u vođenju zemlje i zaokretu birača od njih u korist "Republikanaca".

Pored unutrašnje politike, oko koje se vrtela republikanska predizborna kampanja i koja je generalno sadržavala dosta detalja i informacija, postoji mnogo nepoznanica što se tiče spoljnopolitičkih pitanja, o čemu se uvek govorilo usputno i retorički, kao što se Trampova izjava više puta ponavljala, da će okončati rusko-ukrajinski rat u roku od 24 sata i njegovo obećanje koje je pre nekoliko dana dao arapsko-američkim biračima u državi Mičigen, da će "dobiti mir tamo na Bliskom istoku", ali bez objašnjenja kako će to obećanje ispuniti.

Analiza poraza aktualne potpredsednice SAD Kamale Haris ostaće zapamćena i biće predmet rasprave još dugo, jer, navodi se, nakon izuzetnog početka kampanje, Haris nije uspela da uveri glasače svojim govorom, slično kao i Hilari Klinton 2016.godine.

Ona je provela dosta vremena pokušavajući da uveri glasače da Tramp nije sposoban za predsednika, ali nije mogla da objasni i da odgovor biračima zašto je ona najbolji izbor.

Haris je bila suočena sa gotovo nemogućim zadatkom u pokušaju da prevaziđe strmoglavi pad rejtinga i nezadovoljstva Bajdenom, gde oko dve trećine birača veruje da zemlja ide u pogrešnom smeru, a tokom 2024.godine, Bajden i istaknuti članovi njegove stranke uverili su se, da je zaslužio drugi mandat zahvaljujući njegovoj izvanrednoj političkoj karijeri.

Ifimes ocenjuje da je nakon Bajdenovog dužeg kašnjenja u povlačenju kandidature, Haris bila gurnuta iza scene u prvi plan, ali je imala samo tri meseca da se promoviše, a nasuprot tome, Tramp je proveo osam godina poboljšavajući svoj imidž, uključujući četiri godine svog prvog predsedničkog mandata, nakon čega su usledile još četiri godine kontinuirane propagande.

Navodi se da su se mnogi glasači, uz stalni rast inflacije i dva velika rata, u Evropi i na Bliskom istoku, rado osvrtali na razdoblje pre pandemije, koje je pod Trampom doživelo relativnu ekonomsku stabilnost i prosperitet, a nakon njegove odlučujuće pobede za nominaciju Republikanske stranke, čak su se i osobe koje su mu se pre protivile, pomirile sa istinom i prihvatile njegove narative.

U analizi se dalje navodi da je politička scena u 2024.godini bila idealna za Trampov povratak, a da se raspoloženje birača promijenilo na način, koje tim Harisove u kampanji nije u potpunosti shvatio, tako na primer da kulturna pitanja sada zauzimaju mnogo veću ulogu, nego što su imala decenijama u prošlosti, a možda čak i nadmašuju ekonomska pitanja po svom uticaju.

Čini se, navodi Ifimes, da Trampov trijumfalni povratak danas ponovno pokreće period neizvesnosti ne samo u duboko podeljeno američko društvo, već i na međunarodnoj sceni.

Tokom njegovog prvog mandata (2016-2020) nije bilo moguće lako predvideti njegove poteze, zbog njegovog specifičnog ličnog pristupa i neobičnih predloga, kao i njegovog neobičnog odnosa sa svetskim liderima kao što su ruski predsednik Vladimir Putin, severnokorejski predsednik Kim Džong Un i još pojedini drugi autoritarni lideri po svetu.

Danas, uprkos iskustvu s njim tokom četiri godine na vlasti i još četiri godine u pripremama za njegov povratak prevlađuje stanje neizvesnosti u pogledu njegove spoljne politike, a nema sumnje da mnogi van SAD, počevši od Pekinga, Moskve, Brisela, Teherana, Tel Aviva sada pokušavaju da predvide oblik politike nove administracije i u kojoj mjeri bi mogla da nastoji da promeni pravila igre u pogledu odnosa Sjedinjenih Država i ostatka sveta.

"Izvesno je, da Tramp ne veruje sadašnjoj državnoj administraciji zaduženoj za upravljanje interesima SAD, kao i da će na uticajne pozicije dovesti grupu svojih vernih sledbenika, koji će nastojati da sprovode njegove hirove ne obazirući se na posledice.

Sudeći po njegovom prvom mandatu u Beloj kući za očekivati je da će Tramp verovatno imati Bliski istok, kao visoki prioritet u svom mandatu, a što se tiče njegovog odnosa prema aktuelnom izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu prema mišljenju uglednog izraelskog ekonomiste i političkog savetnika Erana Jašiva, koji vjeruje da će Tramp raditi na njegovom svrgavanju prvom prilikom, uprkos njihovom prethodnom prijateljstvu.