European newsroom: Upozorenja o emisijama tokom COP29, lideri podeljeni oko finansiranja za klimu

BRISEL - Na Konferenciji UN o klimatskim promenama COP29 u Bakuu intenzivirale su se diskusije o klimatskoj krizi pošto su se u centru pažnje našla oštra upozorenja o emisijama ugljen-dioksida i porastu temperatura i čuli sve glasniji pozivi za većim finansiranjem za borbu protiv klimatskih promena, uključujući iz EU, prenosi European newsroom (ENR), čiji je Tanjug deo.

Tokom konferencije u Bakuu u Azerbejdžanu koalicija lidera industrijalizovanih i klimatski ugroženih zemalja pozvala je na ambicioznije finansiranje klimatskih promena.

Iz Ujedinjenih nacija upozorili su da će 2024. biti premašeno ograničenje u vezi sa klimatskim promenama, prema kojem temperature ne bi smele biti više od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsku prosečnu granicu, iako to ne znači da je trenutno prekršen cilj, kojim se decenijama mere temperature.

"Zvuk koji čujete je sat koji otkucava", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš i dodao da je u toku konačna faza odbrojavanja da se ograniči porast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa.

Na samitu je napravljen korak bliže realnosti ka stvaranju globalnog tržišta ugljenika, koje podržavaju UN, pošto su vlade odobrile nove standarde za korišćenje trgovinskih kredita za ispunjavanje klimatskih ciljeva, ali su svetski lideri imali međusobno suprotstavljene vizije o borbi protiv klimatskih promena.

U međuvremenu, održavanje konferencije zasenio je ponovni izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, imajući u vidu da je on ranije najavio da će ukinuti obaveze SAD u vezi sa smanjivanjem emisija ugljenika i obećao da će povući SAD iz Pariskog sporazuma kada preuzme funkciju u januaru 2025. godine.

Svetski lideri bili su podeljeni po pitanju klimatskih akcija, pa su tako neki stali u odbranu korišćenja fosilnih goriva, dok su drugi iz zemalja pogođenih klimatskim katastrofama upozorili da im ponestaje vremena.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je velike sile da obezbede mir u svetu i, pre svega, reše sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku, kako bi svet mogao da se bavi pitanjem klimatskih promena.

Obraćajući se na samitu u Bakuu, Vučić je rekao da je uspostavljanje mira jedan od preduslova za početak bavljenja pitanjem borbe protiv klimatskih promena.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev insistirao je da su nafta, gas i drugi prirodni resursi "dar od Boga", dok je premijer Španije Pedro Sančez ukazao na poplave u Valensiji kako bi apelovao na "savest međunarodne zajednice" da reaguje na dokaze da "klimatske promene ubijaju".

Albanski premijer Edi Rama požalio se da "naši govori puni dobrih reči o klimatskim promenama ne menjaju ništa", dok je predsednik Slovačke Peter Pelegrini rekao da što se duže čeka na borbu protiv klimatskih promena, "više možemo da izgubumo u pogledu našeg načina života, ekosistema i ekonomije.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni pozvala je na "realističnu globalnu perspektivu" koja ne daje prioritet dekarbonizaciji u odnosu na "održivost naše proizvodnje i društvenog sistema" i poručila da se mora zaštiti priroda "sa čovekom u njenoj srži".

Prema preliminarnom istraživanju međunarodne mreže naučnika pri Globalnom projektu ugljenika, koje je objavljeno dok su se lideri okupljali u Bakuu, emisije ugljen-dioksida iz nafte, gasa i uglja, kojima se zagreva planeta, dostigle su rekordni porast ove godine.

Istraživanje je pokazalo da bi svet, kako bi ispunio ciljeve iz Pariskog sporazuma o ograničavanju zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, sada trebalo da dostigne neto nultu emisiju CO2 do kraja 2030-ih godina, umesto 2050. godine.

Nedavno je i Kopernikus služba za klimatske promene upozorila da je "praktično izvesno" da će ova godina biti najtoplija u zabeleženoj istoriji sa zagrevanjem većim od 1,5 stepeni Celzijusa.

Evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Iliana Ivanova rekla je da je potrebno šestostruko ubrzanje dekarbonizacije privreda da bi se ispunili klimatski ciljevi.

Mala grupa razvijenih zemalja, koja trenutno doprinosi pomoći siromašnim zemljama da se prilagode klimatskim promenama, zatražila je da im se u tome pridruže druge bogate zemlje i veliki zagađivači, uključujući Kinu i zemlje Zaliva.

Većina zemalja u razvoju zalaže se za to da bogate zemlje imaju godišnju obavezu plaćanja od najmanje 1,3 triliona dolara, što je deset puta više od trenutnih 100 milijardi dolara godišnje, koliko plaća grupa razvijeniih partnera, među kojima su SAD, EU i Japan.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u ime EU je insistirao na proširenju kruga donatora za finansiranje u vezi sa klimatskim promenama, uključujući na zemlje u usponu kao što je Kina.