Kasel: Trista milijardi dolara nedovoljno za borbu zemalja u razvoju sa klimatskim promenama

BEOGRAD - Globalni dogovor o borbi protiv klimarskih promena, vredan 300 milijardi američkih dolara postignut na klimatskoj konferenciji COP29 nije dovoljan da se zemlje u razvoju izbore sa klimatskim promenama, rekla je danas šefica programa klimatske diplomatije Istraživačkog centra za klimatske promene Kosima Kasel.

''Znamo da 300 milijardi godišnje neće biti dovoljno da se zemlje izbore sa klimatskim promenama. Na primer, smanjenje emisija, prelazak na čistu ekonomiju, takođe i popravka nakon velikih ekstremnih vremenskih nepogoda, sve su to oblasti za koje nam je potreban novac. Jedna od studija grupe eksperata na visokom nivou o finansiranju klime pokazuje da je potrebno 300 milijardi do 2030. i oko 390 milijardi godišnje do 2035. godine'', rekla je ona za Tanjug.

Ona je izjavila i da je ova pomoć bespovratna, u vidu grantova, tako da zemlje ne moraju da ga vraćaju.

''Mnoge zemlje imaju poteškoća da dobiju novac koji im je potreban, jer su zaista visoke kamate na zajmove iz privatnih izvora finansiranja. Zato ova vrsta pomoći doprinosi njihovom dužničkom opterećenju i zaista je važno da zemlje imaju pristup finansijama koje ih neće dodatno zadužiti'', navela je ona.

Ona je ocenila da geopolitički sukobi utiču na sporije rešavanje problema klimatskih promena, jer su lideri fokusirani na rešavanje sukoba.

''Postoji više kriza, eskalacija ratova, koji privlače pažnju lidera, a takođe je došlo do neke vrste erozije poverenja između zemalja, kao i rasta jedne vrste multipolarnog sveta, gde postoje različiti blokovi u svetu koji imaju različite interese, a to je takođe pokrenulo pitanja o tome kako multilateralni sistem će sarađivati i takođe skepticizam zbog populizma'', rekla je ona.

Na pitanje da li smatra da je Pariski sporazum multilateralni, ona je odgovorila da je on jedini sistem u kome svaka zemlja ima svoj glas za stolom.

''Iako smo videli da su ove godine sporazumi veoma teški i da zemlje nisu zadovoljne konačnim sporazumom koji je proizašao iz ovoga, jako je važno da sistem postoji, kako bi te zemlje mogle da se dogovore. Tako da mislim da ovo pokazuje da ovaj multilateralni sistem služi svrsi'', rekla je ona.

Ona je dodala da rešenje problema zahteva napor celog društva i da je neophodna neka vrsta sektorske dekarbonizacije.

''Već vidimo da je ekonomija obnovljivih izvora mnogo povoljnija od ekonomije fosilnih goriva, što znači da je ova revolucija već u toku i tržišne snage će to pogurati. Ali mi zaista treba da uložimo taj napor da dekarboniziramo i druge sektore i da se zemlje slože povodom rešavanja ovog problema'', zaključila je.