EU: Uvođenje sankcija protiv Rusije je "pitanje od najvećeg prioriteta"

BRISEL - Evropska unija „duboko žali“ što Srbija nije uvela sankcije Rusiji i „ispunila svoju obavezu“ usklađivanja sa restriktivnim merama, stoji u nacrtu zaključaka Saveta ministara spoljnih poslova EU.

Ovaj dokument trebalo bi da usvoje šefovi diplomatija EU 13. decembra, a zatim će se tekst naći na dnevnom redu samita lidera EU koji je zakazan za 15. i 16. decembra u Briselu.

Savet očekuje da „Srbija ispuni svoju obavezu preuzetu u okviru pregovaračkog okvira i da pojača svoje usklađivanje sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama kao pitanje od najvećeg prioriteta“, piše u zaključcima.

U nacrt dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid, Evropska unija uzima u obzir „podršku Srbije rezolucijama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija usvojenim kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, kao i druge relevantne korake“, ali „duboko žali zbog nazadovanja Srbije u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno neusklađivanje sa sankcijama EU protiv Rusije i Belorusije, kao i njene spoljno-političke akcije suprotne zajedničkom pristupu EU“.

EU je ipak zadovoljna što Srbija „kontinuirano aktivno“ učestvuje u „misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike“.

Pozdravljeni su „pozitivni koraci“ Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU.

„Savet naglašava potrebu da Srbija ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU. Pozdravljajući pozitivne korake koje je Srbija preduzela u ispunjavanju ove obaveze, Savet naglašava potrebu za kontinuiranim naporima u ovoj oblasti, posebno u pogledu trećih zemalja koje predstavljaju neregularnu migraciju ili bezbednosni rizik za EU“, stoji u nacrt dokumentu.

Unija takođe poziva srpske vlasti da objektivno i nedvosmisleno komuniciraju o EU i da se aktivno angažuju na sprečavanju i suzbijanju svih oblika dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima. Pozdravljajući to što je nova Vlada Srbije „afirmisala integraciju u EU kao svoj strateški cilj, Savet naglašava da treba da uslede akcije“.

Osim uvođenja sankcija protiv Rusije i usklađivanje sa viznom politikom EU, države članice smatraju da i pored toga što je „ukupan napredak postignut u pristupnim pregovorima do sada, sa 22 od 35 otvorena pregovaračkih poglavlja i dva poglavlja privremeno zatvorena“, reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih prava „moraju ponovo dobiti zamah“.

Da bi Srbija kogla da napreduje ka EU, Savet „podvlači da je napredak u ovim oblastima, kao i na normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom", kako je navedeno u pregovaračkom okviru, i dalje od "suštinskog značaja i da će odrediti tempo pristupnih pregovora u celini“, stoji u dokumentu.

U dokumentu u koji je Tanjug imao uvid, tačka posvećena Dijalogu između Beograda i Prištine je prazna i biće popunjena pre samog početka ministarskog sastanka, a možda tek pred samit EU lidera 15 i 16 decembra, u zavisnosti razvoja događaja.

EU konstatuje da je Srbija napravila napredak u „nekim oblastima vladavine prava, ali i opšti ograničeni napredak i stalna kašnjenja u nizu drugih oblasti“, piše u dokumentu koji identifikuje najvažnije i najhitnije reforme koje Srbija treba da preduzme.

Srbija treba da stavi fokus na „ ispunjavanje privremenih merila za poglavlja 23 i 24, uključujući sprovođenje revidiranih akcionih planova za ova poglavlja“, potrebno je „poboljšati nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosuđa“.

Potrebno je da fokus bude i na većoj „političkoj volji i pojačanim naporima u borbi protiv korupcije“ i „ opipljivim i ubedljivim rezultatima sa efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama, zamrzavanju i konfiskaciji imovine stečene kriminalom, posebno u slučajevima teškog i organizovanog kriminala“.

Mediji su ponovo našli mesto u ovim zaključcima, inspirisanim Godišnim izveštajem Evropske komisije za Zapadni Balkan koji je bio objavljen početkom oktobra ove godine.

„Savet poziva Srbiju da prioritetno efikasno sprovodi svoj akcioni plan medijske strategije, poštujući slovo i duh ciljeva medijske strategije“, naglašeno je u nacrtu zaključka i ukazano da je Savet „ozbiljno zabrinut zbog nedostatka napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnosti medija, što takođe utiče na mogućnosti birača da donesu potpuno informisane izborne odluke“.

U zabeleškama EU ističe se da se od Srbije očekuju „opipljiva poboljšanja u efikasnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, posebno u oblastima obrazovanja, upotrebe manjinskih jezika, pristupa medijima i verskim službama na jezicima manjina“, i „prava LGBTI osoba, uključujući njihovo pravo na slobodu okupljanja i izražavanja“.

Savet pozdravlja to što je Evroprajd održan i što nije došlo do većih incidenata.

Što se tiče ekonomskih reformi, Savet „pozitivno konstatuje kontinuirani napredak ostvaren u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije“ i podstiče Srbiju da „intenzivira strukturne reforme javne uprave i državnih preduzeća, sa posebnim fokusom na državna preduzeća u energetskom sektoru“.

Konačno, Savet EU pozdravlja to što je Srbija zadržala svoju posvećenost u nizi inicijativa regionalne saradnje i podstiče Srbiju da „dalje jača dobrosusedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu“.