Stanislav Sretenović: Ako francuska vlada padne, najveći problem je - ko će zameniti Barnijea

BEOGRAD/PARIZ - Naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju Stanislav Sretenović izjavio je danas, povodom glasanja o poverenju vladi francuskog premijera Mišela Barnijea, da ukoliko dođe do pada ove vlade u Francuskoj, veliki problem će biti ko će doći na mesto Barnijea, dobro izabranog političara koji je mogao u narednih godinu dana da vodi francusku političku scenu bez većih lomova.

Iako budžet koji je Barnije predložio nije odgovarao ni levom ni desnom bloku u francuskom parlametu, i premda je bilo najavljeno da će on odmah biti odbijen i oboren ukoliko bude izložen pred skupštinom, Sretenović je rekao da je Barnije odlučio da usvoji budžet za 2025. godinu bez glasanja, što francuski ustav omogućava.

Dodao je da je ovo formalno usvajanje budžeta odmah izazvalo najavu i zahtev i od levice i od desnice da se vlada obori.

Sretenović je za K1 podsetio da je francuski parlament podeljen na tri jasno izražene grupacije - levičarku, desničarsku i centrističku oko Barnijea, koji je uspeo da okupi umerene glasove levog centra, desnog centra i liberala okupljenih oko predsednika Emanuela Makrona.

"Izgledalo je da će ova centristička vlada uspeti da prebrodi godinu dana koliko francuski ustav zahteva da traje jedan mandat, do mogućnosti raspisivanja sledećih izbora. Znači da je možda Makron pogrešio kada je posle evropskih izbora raspustio francuski parlament, jer sada izgleda da je taj potez bio ishitren", ocenio je on.

Sretenović je istakao da je najveći problem ovog budžeta u tome što je Barnije predvideo takse i poreze za oko polovinu Francuza, koji se osećaju ugroženo zato što strepe od povećanja poreza.

Takođe su, dodao je on, najavljena i povećanja električne energije i participacija u socijalnom zakonodavstvu svakog građana, što je za svakog Francuza velika pretnja za lični budžet, a za svaku vladu najopasnije.

Iako se činilo da je Makron uspeo da izdejstvuje da se narednih godinu dana Francuska uvede u mirnije vode nego što je bila, Sretenović je rekao da činjenica da će vrlo verovatno francuska vlada pasti govori o tome da osnovne ideje Makrona nisu ostvarene u toj političkoj igri, a to je da dođe do rascepa unutar levice, odnosno da se Socijalistička partija odvoji od ekstremno levičarske partije.

"Do toga nije došlo. Isto tako nije došlo ni do rascepa u krajnoj desnici. Ova dva bloka su ostala u francuskom parlamentu, i oni se sada u određenom smislu spajaju da bi oborili jednu umerenu vladu Barnijea, iza koje stoji Makron. Veliki problem je u tome što sada niko ne može da kaže ko će zameniti Barnijea", istakao je on.

Kako je naveo, Barnije je čovek kompromisa, umereni i iskusni političar koji je uspeo da natera Engleze da plate izlazak iz EU, što je bilo veoma teško, i neko koga su prihvatili i ostali evropski partneri Francuske.

Sretenović objašnjava da krajnja desnica koristi trenutnu situaciju i da jasnim i konkretnim porukama kao što su "primenićemo budžet koji je do sada bio, glasaćemo da se izvrši pritisak na predsednika da podnese ostavku zbog ove krize", pokušava da ojača svoju poziciju za buduće izbore koji će uslediti.

Poslaničke grupe levice i krajnje desničarske stranke u francuskom parlamentu podnele su u ponedeljak predlog za izglasavanje nepoverenja vladi, nakon što je premijer Barnije odlučio da iskoristi član 49.3 francuskog Ustava kako bi izdejstvovao usvajanje budžetskih mera bez glasanja.

Ukoliko taj predlog bude danas usvojen, Barnije će biti primoran da podnese ostavku posle samo dva i po meseca na čelu vlade.

Zahtev za glasanje o poverenju vladi podneo je Novi narodni front (NFP), levičarska koalicija koja uključuje socijaliste, Zelene, krajnju levicu i Komunističku partiju.