Održan Samit EU posvećen migracijama: Evropski izazov koji zahteva evropski odgovor

BRISEL - Samit EU danas u Briselu, prvi je od 2018. godine, koji je u velikom delu posvećen migrantskoj situaciji, a nacrt zaključak samita, u koji je Tanjug imao uvid, kaže da se radi o “evropskom izazovu koji zahteva evropski odgovor”.

Evropska komisija je više puta ponovila da je značajan porast neregularnih dolazaka u EU preko Mediterana i Zapadnog Balkana, najviši od 2016. godine, i u 2022. godini zabeleženo je 330.000 neregularnih prelazaka, što je za 64 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Veliki deo ovih migranata je ušao u EU preko zemalja Zapadnog Balkana.

Zaključak samita kaže da treba primeniti postojeći akcioni plan za Zapadni Balkan.

"Postojeće akcione planove za Zapadni Balkan i centralni Mediteran treba sprovesti“, kaže se dokument, „u cilju brzog ublažavanja pritiska“ na države članice

„Angažovanje EU i država članica sa zemljama porekla i tranzita biće intenzivirano na koordinisan način, uključujući kontakte na visokom nivou, u cilju jačanja njihovih kapaciteta za upravljanje granicom, sprečavanja neregularnih tokova, razbijanja poslovnog modela krijumčara i povećanja vraća“, podvlači se u tekst.

“Evropska unija će pojačati svoju akciju da spreči neregularne odlaske i gubitke života, da smanji pritisak na granice EU i na prihvatne kapacitete, da se bori protiv krijumčara i poveća povratak. To će se postići intenziviranjem saradnje sa zemljama porekla i tranzita kroz uzajamno korisna partnerstva. Svi migracioni putevi treba da budu pokriveni”, kaže se u nacrtu zaključka.

Usklađivanje vizne politike od strane zemalja Zapadnog Balkana je u zaključku definisano kao “od hitnog i ključnog značaja za upravljanje migracijama, kao i za opšte dobro funkcionisanje i održivost bezviznih režima, gde je to relevantno”.

“Evropski savet naglašava da treba pojačati praćenje vizne politike susednih zemalja. Evropski savet pozdravlja napredak koji su partneri sa Zapadnog Balkana postigli u usklađivanju vizne politike EU i poziva ih da brzo preduzmu dalje korake. Evropska unija je spremna da produbi saradnju u oblasti migracija, azila, upravljanja granicom i povratka sa regionom, maksimalno koristeći postojeće okvire i dostupne kanale”, stoji u tekstu.

Tema migracije se vratila u EU prošle godine, a podstaknulo ju je u švedsko predsedništvo Savetom EU koje namerava da podstakne EU da ubrza proterivanja migranata.

Švedski premijer Ulf Kristeršon „želi da se više fokusira na migrante koji se vraćaju i kojima je uskraćeno pravo da ostanu u Evropi“.

Njegova vlada je preuzela obavezu da ograniči imigraciju otkako u vladinoj koaliciji učestvuju Demokrate Švedske, nacionalistička i ekstremno desna partija.

Osam država članica EU - Danska, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovačka, Grčka, Malta i Austrija, zatražilo je uo či samita od EK i Saveta EU sveobuhvatnu reformu sistema azila EU i oštrije mere protiv neregularnih migracija.

Ove zemlje ukazuju da je vreme da se „stvori usaglašen evropski okvir za azil za upravljanje svim relevantnim migracionim rutama“ i poziva na strožu i „efikasniju kontrolu granica“, kao i na čvršću politiku repatrijacije i sporazume sa trećim zemljama.

Debata o finansiranju izgradnje graničnih ograda iz evropskih fondova ponovo se pojavila i verovatno će biti tema i na samitu.

EK se protivi ovoj ideji ali neke zemlje EU, poput Austrije i Holandije, kao i konzervativne grupe u Evropskom parlamentu, slažu se sa izgradnjom ograda.

I predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber je Tviteru napisao 7. februara da „ zatvaranja, u izuzetnim slučajevima, za nas nisu tabu".

"Moramo uspostaviti red na spoljnim granicama Evrope. Kao što smo videli u Španiji, Grčkoj i Bugarskoj, tehničke i represivne mere mogu biti neophodne“, naveo je Veber.

Nacrt zaključka danas ima paragraf u kojem EU „poziva na mobilizaciju fondova i sredstava EU za podršku državama članicama u jačanju sposobnosti i infrastrukture za kontrolu granica, sredstava nadzora, uključujući nadzor iz vazduha, i opreme“.

Ne očekuje se da danas EU donese finalnu odluku o upravljanju migracijom.

U tom kontekstu, Evropski savet poziva Komisiju da brzo finalizuje Evropsku strategiju integrisanog upravljanja granicom.