Novog papu biraće Kardinalski zbor u procesu Konklave

VATIKAN - Nakon smrti pape Franje, sledećeg papu će izabrati Kardinalski zbor, odnosno najviši zvaničnici Katoličke crkve koji će u narednih nekoliko dana krenuti u Rim na konklavu.

Kardinalski zbor trenutno ima više od 220 kardinala iz više od 70 zemalja, od kojih samo oko 120 ima pravo da glasa za novog papu. Ostali kardinali stariji su od 80 godina, zbog čega ne mogu da učestvuju na izborima za novog papu, ali se mogu uključiti o raspravu o tome koga treba izabrati.

Sve kardinale u Kardinalskom zboru imenuje direktno papa, i oni su obično rukopoloženi u biskupe. Dve trećine kardinala sa pravom učešća na izborima izabrao je papa Franja u poslednjih deset godina.

Nakon papine smrti, kardinali dolaze na sastanak u Vatikan, nakon čega sledi konklava, odnosno proces izbora novog pape.

Posle obreda sahrane pape i nakon što se na opštim i posebnim sednicama kardinala sve pripremi za konklavu, kardinali se okupljaju određenog dana, ne pre 14. a ni posle 20. dana od smrti pape, u Crkvi Svetog Petra na misi. Istog dana posle podne, okupljaju se u kapeli Svetog Pavla u Apostolskoj palati, i u svečanoj procesiji idu do Sikstinske kapele, gde se u strogoj tajnosti održava izbor.

Kardinali se zaklinju na apsolutnu tajnost i nije im dozvoljen kontakt sa spoljnim svetom tokom izbornog procesa, gde im nije dozvoljena upotreba mobilnih telefona, niti pristup medijima. Pojedinačni kardinali glasaju za svog željenog kandidata dok se ne utvrdi pobednik, što je proces koji može potrajati nekoliko dana, pri čemu je u prethodnim vekovima glasanje moglo da potraje više nedelja ili čak mesecima. 

Mediji: Najveće šanse za novog papu imaju Luis Antonio Tagle i Pjetro Parolin

Najveće šanse da budu izabrani za budućeg papu, koji će voditi 1,37 milijardi katolika, imaju kardinali iz Filipina Luis Antonio Tagle (67), Italije Pjetro Parolin (70) i iz Gane Piter Turkson (76), javio je danas Njuzvik. Prema tom listu, šansu da bude izabran za sledećeg papu imajuju i kardinali iz Mađarske Peter Erdo (72) i iz Italije Anđelo Skola (82). Novog papu će, nakon smrti pape Franje, izabrati kolegijum kardinala mlađih od 80 godina tajnim glasanjem u Sikstinskoj kapeli.

Za izbor novog pape potrebna je dvotrećinska većina, a ako se ne postigne konsenzus, dodatni krugovi glasanja će se nastaviti dok se ne pojavi kandidat sa potrebnom podrškom. Kardinal Luis Antonio Tagle je trenutno favorit na kladionicama sa kvotom 3 prema 1 i smatra se jakim kandidatom za nastavak progresivne agende pape Franje.

Tagle, koji se ocenjuje kao zagovornik inkluzije i evangelizacije, ima značajno iskustvo u vođenju Kongregacije za evangelizaciju naroda i bio je ličnost od poverenja u Franjinom bližem krugu. Sa kvotom 4 prema 1, kardinal Pjetro Parolin je jedan od najiskusnijih zvaničnika Vatikana, a u svojoj ulozi državnog sekretara Vatikana od 2013. godine, igrao je veliku ulogu u diplomatskim poslovima, uključujući osetljive pregovore sa Kinom i vladama Bliskog istoka.

 Parolin se smatra umerenim teološkim kandidatom, nekim ko bi mogao da obezbedi stabilnost dok i dalje održava neke od reformi pape Franje, a njegove duboke veze sa vatikanskom birokratijom čine ga jakim kandidatom za one koji se zalažu za kontinuitet. Kardinal Piter Turkson, koji je rođen u Rimu od roditelja poreklom iz Afrike, trenutno ima kvotu 5 prema 1 u kladionicama i dobro je poznata ličnost u krugovima Crkve socijalne pravde.

Nakon smrti pape, Rimokatolička crkva ulazi u period "prazne stolice"

Nakon smrti pape Franje, Rimokatolička crkva ulazi u razdoblje sedisvakancije, koje označava period u kojem je papinska stolica prazna. Taj termin potiče od latinskog izraza "sede vacante", odnosno "prazna stolica" i odnosi se na vreme u kojem Crkvom upravlja Kardinalski zbor, dok se ne izabere novi papa.

Tokom sedisvakancije, papinska ovlašćenja nisu prenesena ni na koga, a kardinali imaju vrlo ograničene administrativne odgovornosti koje su regulisane apostolskom konstitucijom "Universi Dominici Gregis" pape Jovana Pavla II.

Tokom tog prelaznog perioda prestaje mandat većini vatikanskih zvaničnika, osim za tri ključne pozicije.

Kardinal kamerlengo, što je trenutno irski kardinal Kevin Farel, rimski vikar - italijanski kardinal Baldasare Reina i Veliki penitencijar - italijanski kardinal Anđelo De Donatis, nastavljaju sa svojim funkcijama, a Kardinalski zbor preuzima upravljanje Crkvom, obezbeđujući svakodnevne administrativne poslove i pripreme za konklavu. Izbor novog pape, poznat kao konklava, započinje nakon što je papska stolica prazna, bilo zbog smrti ili, kao u slučaju Benedikta XVI, ostavke.