Češka kao predsedavajuća Evropskom unijom predlaže koncept fazne integracije Zapadnog Balkana

BRISEL - Česska kao predsedavajuća Evropskom unijom na osnovu zalaganja EU za ubrzanje procesa članstva Zabadnog Balkana predlazze koncept fazne integracije.

U dokumentu češkog predsedništva Savetom EU u koji je Tanjug imao uvid, iznose se predlozi kako da se ubrza integracija zemalja regiona u EU, a na ovom dokumentu rad treba da nastavi i Švedska, koja sledeća predsedava Unijom.

U dokumentu koji predlaže Česska navodi se koncept „fazne integracije" ka politikama EU koji ima za cilj da pruži novi impuls procesu proširenja i procesu reformi kandidata za proširenje.

Inacce, prema deklaraciji koja treba da se usvoji danas na samitu EU/ZB u Tirani, Unija se zalaže da se ubrza proces članstva Zapadnog Balkana u EU i da se pokaže zemljama Zapadnog Balkana da se EU fokusira na proces proširenja i radi na ubrzanju.

U junu ove godine je Evropski savet pozvao EK i visokog predstavnika EU da daju predloge za postepenu integraciju Zapadnog Balkana i to u toku procesa proširenja u okviru revidirane metodologije.

Za Srbiju i Crnu Goru, dve zemlje koje pregovaraju članstvo već više godina, značajni napredak u reformama treba da vodi u „ubrzanu suštinsku integraciju sa EU kroz fazni ulazak u individualne politike Unije, kao ssto je EU tržište i programi EU sa ciljem da se razvije potencijal takve integracije“, piše u češkom dokumentu.

Ubrzana integracija bi bila bazirana na pregovaračkim okvirima. Mere za podršku ubrzane integracije treba da uključe pojačanu finansijsku pomoć i poboljšano upravljanje uključujući učešće u radu Evropske komisije kao i prisustvo na brifinzima Saveta EU u relevantnim oblastima, predlaže Češka.

Mere za veći ekonomski potencijal treba da uključe odstranjivanje tehničkih granica za trgovinu, a vecha finansijska pomoć treba da pruzzi prioritet jačanju lokalne ekonomije.

Odlučujući faktor za identifikaciju takvih oblasti bi bilo usvajanje i primena relevantnog evropskog zakonodavstva i to bi bilo povezano sa otvaranjem i zatvaranjem merila u pregovorima, navodi Češka u svom predlogu.

Za EU je značajno da pojača svoje veze i saradnju sa svim zemljama Zapadnog Balkana.

U maju 2022. godine ministri za spoljne poslove EU su razgovarali kako da sprovedu niz akcija za bližu saradnju.

U svom dokumentu, češko predsedništvo Unijom nabraja nekoliko konkretnih predloga u više oblasti.

Navedene oblasti saradnje su zajednička bezbednosna, odbrambena i spoljna politika, zajednička borbu protiv hibridnih pretnji posebno dezinoformacija, prevencija šverca malokalibarskog i lakog naoružanja, izgradnja vojnih i odbrambenih kapaciteta, zatim saradanja u pravosuđu, migraciji, borbi protiv terorizma.

Predvidjena je saradnja u energetici, transportu, u prehrambenoj bezbednosti, romingu, učešće Zapadnog Balkana u agencijama EU. Predvidjena je saradnja u strateškim komunikacijama, zatim uvodjenje razmene između školskih ustanova, organizovanje putovanja u Brisel i evropske prestonice za mlade a predlaže se i podrška dopisnicima medija sa Zapadnog Balkana.

Češka takođe predlaže da se Zapadni Balkan postepeno uključi u Evropsko zajedničko tržište. Ali za to region treba da napravi prvo zajedničko regionalno tržište a zatim da se izgradi most ka Evropskom zajedničkom tržištu.

I Austrija je dala svoje predloge koji su obuhvaćeni u češkom radnom dokumentu.

Beč navodi da kontekst rata u Ukrajini i promena geo-političkog pejsaža, donosi opasnost za evropsko susedstvo. Austrija smatra da proces proširenja u sadašnjoj formi vodi u frustracije i ćorsokak i da je neophodno da se proces preispita.

Austrija predlaže da se krene ka postepenoj integraciji u političkim oblastima koje bi bile korisne za zemlja ZB uključujući postepenu integraciju u jedinstveno evropsko tržište, u politike za borbu protiv klimatskih promena, energije, zdravstva, učešće u agencijama EU i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Istovremeno bi se pojačavala finansijska pomoć za brže reforme, a partneri sa Zapadnog Balkana bi bili pozvani na neformalne samite Unije i možda dobile status posmatrača u drugim EU institucijama.

Sve navedeno bi bilo bazirano na napretku u reformama i svaka zemlja bi napredovala prema svojim zaslugama.