23. mart 2023 17:06

Na Evropskom samitu u Briselu istaknuta potreba saradnje EU i UN za suočavanje sa gorućim izazovima u svetu

Izvor: TANJUG

podeli vest

Na Evropskom samitu u Briselu istaknuta potreba saradnje EU i UN za suočavanje sa gorućim izazovima u svetu

Foto: Shutterstock.com/artjazz, ilustracija

BRISEL - Evropskom samitu u Briselu se danas pridružio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš, a na sastanku je istaknuta potreba za saradnjom EU i UN i suočavanjem sa gorućim izazovima u svetu.

“Dve institucije su istakle važnost saradnje EU i UN za suočavanje sa gorućim globalnim izazovima našeg vremena” i “svoju zajedničku posvećenost multilateralizmu sa Ujedinjenim nacijama u njenoj srži i istražili mogućnosti za bližu saradnju za miran, pravedan i održiv svet”.

Gutereš je, dolazeći na samit, izjavio da se njegova poseta usledila u “krucijalnom momentu, kada imamo pravu oluju u mnogim zemljama u razvoju sa kombinacijom faktora koji vode u dramatične situacije. Ima sve više gladi, siromaštva, manje obrazovanja, manje zdravstenih usluga u mnogim delovima sveta. A naš finansijski sistem ne daje odgovor na probleme. To je ogroman izazov i računamo na EU da odgovori na transformacije koje su neophodne”, poručio je on.

Guterešov zahtev do EU lidera je bio da se osigura da ruska i beloruska đubriva stignu u zemlje u razvoju uprkos sankcijama protiv ove dve zemlje.

Međutim ovome se protivi Litvanija koja smatra da bi olakšanje sankcija na belorusko đubrivo bilo spas za Lukašenka, beloruskog predsendika.

Litvanija ima podršku Poljske, Estonije i Letonije koje se ubeđene da samo sankcije protiv Rusije i Belorusije mogu da prekinu rat u Ukrajini.

Beloruska kalijumska đubriva sankcionisana su 2021. godine nakon što je režim predsednika Aleksandra Lukašenka primorao let Rajanera sa opozicionim novinarom da sleti u Minsk i pokrenuo obračun protiv njegovih protivnika koji se nastavlja do danas.

Razgovarali su i o Inicijativi za crnomorsko žito.

Lideri EU i generalni sekretar su se posebno fokusirali na finansiranje razvoja i pozvali na reformu multilateralnih razvojnih banaka kako bi se ojačala njihova uloga u suočavanju sa globalnim izazovima, i stavili fokus na iskorenjivanju siromaštva.

Lideri i generalni sekretar su takođe “istakli hitnost rešavanja rastućeg nedostatka u finansiranju humanitarne pomoći i podržali pristup novim i netradicionalnim humanitarnim donatorima, uključujući međunarodne finansijske institucije”, kaže Savet EU.

U saopštenju se navodi i da “suočeni sa trostrukom planetarnom krizom klimatskih promena, zagađenja i gubitka biodiverziteta, lideri i generalni sekretar naglasili su hitnost jačanja globalnog odgovora ubrzavanjem dekarbonizacije i promovisanjem rešenja zasnovanih na prirodi.

Pozvali sve strane, posebno velike ekonomije, da preispitaju i ojačaju svoje nacionalno određene doprinose na vreme za COP28” koja će se u novembru održati u Dubaiju.

Istakli su i značajnu političku, finansijsku i materijalnu podršku Evropske unije i njenih država članica sistemu Ujedinjenih nacija.

Lideri su podvukli potrebu za modernizacijom Ujedinjenih nacija uvođenjem globalnih reformi upravljanja.

Savet dodaje u saopštenju da su svih 27 lidera “rešeni da se pozabave globalnim uticajem ruske agresije i ponovili su zahtev da Ruska Federacija odmah, potpuno i bezuslovno povuče sve svoje vojne snage sa teritorije Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica”.