Ruska Federalna služba bezbednosti objavila svedočenja Hitlerovog ličnog pilota o poslednjim danima firera

MOSKVA - Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) skinula je oznaku tajnosti sa nekih dokumenata iz istražnog dosijea Hansa Baura, ličnog pilota Adolfa Hitlera i komandanta "Firerove eskadrile", koji je svedočio o poslednjim danima nacističke vlasti.

Baur u svedočenju navodi da je u januaru 1945. godine pozvan da iz Minhena dođe u Berlin kod Hitlera, koji je postao "još mrzovoljniji i povučeniji".

"Većinu vremena je bio izolovan u svom skloništu", izjavio je Baur, prenosi TASS.

On je naveo da je Hitler pokušao da "stvori utisak optimizma i izvesnosti u pogledu pobede Nemačke".

Kako je rekao, Hitlerovo okruženje je smatralo da firer još ima neke resurse da rat dovede do uspešnog završetka, a neki od njih su verovali da postoji novo tajno oružje, poput atomske bombe.

Kada je Crvena armija stigla do Odre, "štab vrhovne komande počeo je da ima izvesne sumnje", a do sredine marta, pomoćnici su završili pripreme za premeštanje štaba na obalu Baltičkog mora, svedočio je Baur.

"Početkom aprila 1945. godine, sve je bilo spremno da se štab vrhovne komande premesti na sever ili u Berghof na jugu", rekao je Baur.

Dodao je da je nekoliko aviona bilo u stanju pripravnosti, u slučaju da Hitler odluči da napusti Berlin.

Prethodno su avioni "Firer eskadrile" raspoređeni na šest aerodroma u Berlinu, a put kod Brandenburške kapije pretvoren je u pistu.

"Svake noći, četiri do pet aviona sa papirima, prtljagom i putnicima krenulo je iz Berlina za Bertesgaden", naveo je Baur.

On je rekao da je Hitlera poslednji put video na dan njegovog samoubistva, 30. aprila 1945. godine.

Prema njegovim rečima, Hitler ga je pozvao u svoju sobu i poklonio mu Rembrantov portret cara Fridriha Velikog koji je visio na zidu.

Baur je pokušao da pobegne iz Berlina, ali je 2. maja 1945. godine povređen i zarobljen od strane Crvene armije.

Deset godina je proveo u zatvoru u Sovjetskom Savezu, pre nego što je u oktobru 1955. godine izručen Francuskoj, gde je bio zatvoren naredne dve godine.

Umro je u 96. godini, 1993. u Heršingu, u Bavarskoj.