Dojče vele: Predsednički izbori u Turskoj - odluka pada u drugom krugu

BON - Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan vodi na predsedničkim izborima, održanim u nedelju, ali mu to verovatno nije dovoljno za pobedu u prvom krugu, piše Dojče vele uz ocenu da je sve verovatnije da će drugi krug izbora krajem maja odlučiti da li će Erdogan osvojiti još jedan mandat.

Posle višesatnog prebrojavanja glasova, predstavnici njegovog tabora, ali i opozicije priznali su da niko od kandidata neće preći 50 odsto u prvom krugu.

Erdogan je već iskazao spremnost za drugi krug protiv opozicionog kandidata Kemala Kiličdaroglua.

"Još ne znamo da li će se izbori završiti u prvom krugu, ali ako nas narod pošalje u drugi krug, mi ćemo to poštovati", rekao je on pristalicama sinoć u Ankari.

I turska državna novinska agencija Anadolu i proopoziciona agencija Anka prenose da je, nakon prebrojanih gotovo svih glasova Erdogan osvojio 49,25, a Kiličdaroglu 45,05 odsto glasova.

"Prvi rezultati kao da ukazuju da najverovatnije idemo u drugi krug", naveo je Abdelazim Mohamed, analitičar Al Džazire.

Drugi krug bi se održao kroz dve sedmice.

Ostali glasovi, oko pet procenata, otišli su Sinanu Oganu, autsajderu čiji bi glasači mogli da prelome taj drugi krug, ukoliko do njega dođe. Veruje se da bi većina njih glasala za Kiličdaroglua.

Izbori su unapred označeni kao moguća prekretnica za Tursku kojom oko dve decenije Erdogan kormilari sve čvršćom rukom, piše DW navodeći da ga opozicija optužuje za gušenje sloboda, ukidanje načela kemalizma, kao i nepotizam i korupciju.

Erdogan je posebno posle neuspelog državnog udara 2016. godine širio svoje nadležnosti i gomilao sve više moći u svojim rukama.

Što se tiče parlamentarnih izbora koji se održavaju paralelno, Erdoganova stranka AKP vodi sa oko 37 odsto glasova, a u koaliciji sa partnerima je na oko 50 odsto, što bi trebalo da je dovoljno da se zadrži većina. U toj koaliciji su, pored Erdoganove AKP, i ultra-nacionalistička MHP i neke manje partije.

Levičarska opcija, u kojoj je i kurdska partija HDP, na putu je da osvoji oko devet odsto glasova, što je dovoljno da se prebaci cenzus koji je postavljen na sedam odsto, nakon što je ranije dugo bio na 10 odsto.

Pred izbore Erdogan je naveo da će demokratski prihvatiti narodnu volju, međutim mnoge brine reakcija na veliki izborni poraz u Istanbulu 2019. godine, kad je izborna komisija poništila opozicionu pobedu, pa je opozicija morala da pobedi još jednom.

Tako je gradonačelnik najveće turske metropole postao Ekrem Imamoglu (CHP), koji je u decembru prošle godine nepravosnažno osuđen na dve godine i sedam meseci zatvora i zabranjeno mu je da se bavi politikom zbog tobožnjeg "vređanja izborne komisije".

Njegov partijski šef Kiličdaroglu (74) najavio je da će, ako postane predsednik, iz korena promeniti Tursku i ukinuti represiju i obećao da će ukinuti krivično delo "uvrede predsednika" na osnovu kojeg su hiljade ljudi osuđene pod Erdoganom.

Državna izborna komisija saopštila je da je glasanje u nedelju proteklo bez većih problema, ali je Kiličdaroglu ipak putem Tvitera pozvao svoje članove biračkih odbora na oprez.

"Ne gubite iz vida glasačke kutije, šta god da se desi, sve dok ne bude isporučen i poslednji potpisani izveštaj", napisao je on.