Stefan Surlić: Da li pokušaj puča u Rusiji može značiti početak kraja rata u Ukrajini?

BEOGRAD - Izbegnuta pobuna u Rusiji imaće direktne posledice po Vladimira Putina i ruske vojne uspehe u Ukrajini, ocenio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić i ukazao da ukoliko pobunjeni vođa Vagnera Jevgenij Prigožin ne plati visoku cenu čak i za pokušaj pobune, to znači da je Putinov režim u ozbiljnoj opasnosti.

Kakve god dogovore da je Prigožin postigao, očigledno je da je Putinov autoritet umanjen i teško je znati kako Putinov režim može da povrati svoj legitimitet nakon ovoga, navodi Surlić i zaključuje da je na ovaj ili onaj način, ovo faza isplate mnogih kockanja prilikom invaziju na Ukrajinu, a može označiti i početak kraja rata.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše:

Nakon dogovora koji je posredovao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, čini se da je Kremlj odustao od optužbi protiv pobunjenog vođe plaćenika grupe Vagner, pri čemu je Prigožin pristao da povuče svoje borce i ode u Belorusiju. Ovo bi značilo i da je Putin prešao preko nečega za šta je tvrdio da nikada ne oprašta – izdaju. Kao što je naveo u svom direktnom obraćanju naciji „Svako unutrašnje previranje je smrtonosna pretnja našoj državnosti i nama kao naciji. Ovo je udarac za Rusiju i naš narod“. „Ono sa čime smo se suočili je upravo izdaja. Ekstravagantne ambicije i lični interesi doveli su do izdaje” – istakao je Putin. Dalje je poručio Vagner borcima: „Svi oni koji su svesno stali na put izdaje, koji su pripremali oružanu pobunu, stali na put ucena i terorističkih metoda, pretrpeće neizbežnu kaznu, pred zakonom i pred našim narodom“.

Ova izbegnuta pobuna imaće dirketne posledice po Putina i ruske vojne uspehe u Ukrajini. Ukoliko Prigožin ne plati visoku cenu čak i za pokušaj pobune, to znači da je Putinov režim u ozbiljnoj opasnosti. Prigožinovu pobunu bi trebalo posmatrati u nekoliko konteksta. Prvi, rat u Ukrajini je očigledno podelio rusku elitu na one koji ne odustaju od ostvarenja prvobitnih ciljeva u ratu i onih koji bi želeli da se situacija vrati na period pre 24. februara 2022. godine. Međutim, očigledno je da oba scenarija deluje neostvarivo. Frustracija sa protokom vremena može da dovede do implozije unutar ruskog društva, a pokušaj pobune bio je samo blagi pokazatelj da je tako nešto vrlo moguće.

Drugo, ovim činom ruši se mit o Putinovoj neprikosnovenoj političkoj moći. Održanje sistema počivalo je na neformalnim mrežama pokroviteljstva sa Putinom, koju je uživao i Prigožin. Omnipotentan prikaz Putinove vladavine svakao se urušava kada „pijuni“ izmiču kontroli. Takođe, ovo je i posledica zaobilaženja institucija i zvaničnog lanca komandovanja. Uključivanje plaćeničke vojske u rat sa Ukrajinom bio je očajnički potez koji je ojačao poziciju Vagnera i „Putinovog kuvara“, toliko da se usudio da okupira Rostov na Donu, mesto strateške koordinacije operacijama u Ukrajini.

Vagnerovo zauzimanje štaba Južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu, koji je u velikoj meri služio kao prednji komandni centar za ruske ratne napore, može omesti pravovremenu komandu i kontrolu ruskih snaga u Ukrajini.

Zbunjen ili poremećen lanac komandovanja značajno će uticati na sposobnost ruske vojske da sprovede efikasnu dubinsku odbranu i spreči koordinisan odgovor na ukrajinske ofanzivne napore. Izveštaji da se neke ruske jedinice nisu protivile Vagnerovom početnom maršu takođe mogu da smanje poverenje Moskve u lojalnost njenih snaga i oficira. Dok Prigožinova pobuna na kraju može biti kratkotrajna, njegove akcije mogu stvoriti trajne slabosti unutar komandne strukture ruske vojske koje Ukrajina može da iskoristi na bojnom polju.

Treće, kompromis postignut sa Prigožinom može druge segmente sistema da oslobodi straha i navede na pobunu. Već postoje faktori kao što je nezadovoljstvo elita zbog cene koje plaćaju, kao i zabrinutost građana da se rat u Ukrajini preko noći može preneti na njihove gradove i domove. Oslobađanje od straha može biti okidač za nove političke potrese u Rusiji. I dok se analitičari pitaju da li je reč o 1917. ili 1991. godini, očigledno je da stvarnost ne može biti objašnjena simplifikovanim istorijskim paralelama. Ipak konstanta je da su u Rusiji pobune ili pučevi i dalje realne mogućnosti.

Kakve god dogovore da je Prigožin postigao, očigledno je da je Putinov autoritet umanjen. Međunarodni ugled Rusije kao svetske sile i njen budući vojni učinak u Ukrajini verovatno će patiti od ovih događaja, kao i slika o Putinovoj neranjivosti. Način na koji će se Putin ponašati u narednom period odrediće i nivo štete koju je pokušaj pobune napravio. Pozivanje na nacionalno jedinstvo, povratak Vagnerovih snaga na front kao i konsolidacija vojne komande mogu eventualnu štetu da svedu na minimum.

Međutim, jasno je da je Prigožinov akt udario u suštinu savremene Rusije, mit o Putinovoj neranjivosti i opciji rata samo kao „specijalnoj operaciji“ van granica Rusije.

Najveći izazov je održanje fronta. Jednom kada vojska izgubi poverenje u svoje vođe, moral se urušava i volja za borbom ide sa njom. I Vagnerova grupa će skoro sigurno nestati, a bila je to jedna od najefikasnijih jedinica koja se borila za Ruse u Ukrajini. Ostaje da se vidi da li će biti apsorbovana u rusku vojsku ili raspuštena, ili njeni pripadnici preraspoređivani po komadima u različite jedinice.

Sporazum koji je zaustavio neposrednu Vagnerovu pretnju Moskvi i poslao Prigožina Belorusiji verovatno neće biti kraj ove priče, već samo početak. Na površini to može izgledati kao pobeda Putina, ali on je oslabljen kako samom činjenicom da se to dogodilo, tako i realnošću da je to rešeno samo putem dogovora odnosno kompromisa, a ne javnom demonstracijom sile i nemilosrdnim obračunom sa izdajnicima.

Kada je reč o Vagneru, postoji i šira međunarodna slika. Bez sumnje da će ova pobuna uticati na afričku sferu uticaja, posebno na Mali, Centralnoafričku Republiku, Libiju i Sudan gde Vagner ima svoje trupe. Dok su do sada bili usklađeni interesi ruske vlade i grupe Vagner, sada će biti neophodno da ove zemlje posluju sa dva ruska aktera sa suparničkim interesima. Ovo rivalstvo će dovesti njihove afričke saveznike u nezgodan položaj.

Moskva, koja zna koliko je Vagner uticajan u ovim zemljama, može biti u iskušenju da prekine svoje snabdevanje sirovinama, posebno žitaricama. Afričke vlade nastale iz vojnih udara oslanjaju se na Vagnerove plaćenike da zadrže svoju moć i obezbede svoje zemlje od različitih pretnji. Vagner je sklopio veoma profitabilne poslove u Maliju, Sudanu i Centralnoafričkoj Republici, od zlata preko kafe, šećera do dijamanata.

Teško je znati kako Putinov režim može da povrati svoj legitimitet nakon ovoga. Na ovaj ili onaj način, ovo je faza isplate mnogih kockanja prilikom invaziju na Ukrajinu, a može označiti i početak kraja rata.

Rusko stanovništvo i Putinova elita podržavali su ovaj rat kada je bio daleko - međutim, kada se preko noći približio kroz pretnje Vagnera, slike blokade autoputa, zatvaranje institucija u iščekivanju Vagnerovih boraca, percepcije se drastično mogu promeniti na štetu dosadašnje politike Kremlja.