Rusija dronovima napala Kijev, Zelenski se sastao sa Šolcom i Sunakom u Viljnusu

KIJEV/MOSKVA - Rusija je tokom noći izvršila napad kamikaza dronovima na Kijev i druge gradove u Ukrajini, saopštila je ukrajinska vojska.

Rusija je noćas lansirala ukupno 15 iranskih dronova “šahed“ na Ukrajinu, a ukrajinske odbrambene snage su oborile njih 11, saopštilo je ratno vazduhoplovstvo Ukrajine na Telegramu.

Noć ranije Rusija je lansirala 28 bespilotnih letelica na Kijev i luku Odesa, dok je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila 26 dronova “šahed“, prenosi Rojters.

 

BRITANSKI PREMIJER Riši Sunak i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održali su danas sastanak na marginama samita NATO-a u Viljnusu, potvrdio je ukrajinski predsednik, prenosi Gardijan.

"Sastanak sa Riši Sunakom. Treći sastanak i treći uspeh Ukrajine na današnjem samitu. Odbrana, politika, naša zajednička bezbednost. Zahvalili smo se na oružju, posebno na oružju dugog dometa i snažnoj podršci Ukrajini na putu ka NATO-u. A mi pripremamo bezbednosne garancije za Ukrajinu na putu za NATO. Veoma dobar sastanak!", napisao je Zelenski na Telegramu.

 

VELIKA BRITANIJA će Ukrajini obezbediti paket vojne pomoći od 65 miliona dolara za potrebe popravke opreme i uspostavljanja vojnog rehabilitacionog centra.

Paket podrške predstavlja najnoviji doprinos Britanije sveobuhvatnom paketu pomoći NATO- a Ukrajini, navedeno je u zajedničkoj deklaraciji, prenosi Kijev independent.

 

UKRAJINSKI PREDSEDNIK Volodimir Zelenski zahvalio je Nemačkoj na što je pristala da pošalje više lansera i raketa „Patriot“ u Ukrajinu nakon razgovora sa kancelarom Olafom Šolcom na samitu NATO-a u Viljnusu.

"Razgovor o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu na putu za NATO nastavili smo sa kancelarom Šolcom. Hvala vam na podršci! Postoji dogovor o dodatnim lanserima i projektilima Patriot za njih iz Nemačke. Ovo je veoma važno za zaštitu života u Ukrajini od ruskog terora! Zahvalan sam na spremnosti Nemačke za dugoročnu, podršku Ukrajini i našu odbranu slobode. Dugoročni programi podrške najbolji su signal svima u svetu da će naša Evropa ostati prostor bezbednosti i mira", napisao je Zelenski na Telegramu.

 

ZEMLJE GRUPE SEDAM (G7) industrijalizovanih zemalja objaviće danas „međunarodni okvir za dugoročne bezbednosne aranžmane Ukrajine“ na marginama samita NATO-a u Viljnusu, navodi se u saopštenju britanske vlade.

Saopštenje se poklapa sa sličnom najavom Bele kuće, prenosi Rojters.

„Zajednička deklaracija, za koju se očekuje da će je potpisati sve članice G7, odrediće načine na koje će saveznici podržati Ukrajinu u narednim godinama kako bi okončala rat i odvratila i odgovorila na svaki budući napad“, navodi se u saopštenju britanske vlade.

Vojna pomoć Ukrajini je centralna tema samita NATO koji je u utorak počeo u Viljnusu.

 

PREDSEDNIK EVROPSKOG SAVETA Šarl Mišel izjavio je danas, pred početak drugog dana samita NATO-a u Vilnjusu, da Evropska unija podržava formulu mira koju je predložio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i spremna je da učestvuje u međunarodnim naporima za pružanje bezbednosnih garancija Ukrajini.

"Izuzetno je važno da zajedno podržimo Ukrajinu koliko god možemo. Imamo odličnu saradnju sa NATO-om i EU. Spremni smo da pružimo bezbednosne garancije Ukrajini i učestvujemo u svim tim naporima", naglasio je Mišel, prenosi Ukrinform.

 

RUSKI AMBASADOR U SAD Anatolij Antonov izjavio je danas da deklaracije usvojene na samitu NATO-a u Viljnusu potvrđuju antiruski stav vojnog bloka predvođenog Vašingtonom i njegovu spremnost da akumulira trupe blizu ruskih granica.

"Izjave u Viljnusu potvrdile su antiruski stav NATO-a. Bez preterivanja, Rusija je identifikovana kao glavna pretnja Severnoatlantskoj alijansi. Svi resursi bloka su bačeni u borbu protiv naše zemlje. Izvođači odbrane profitiraju od hibridnog rata koji je pokrenuo Vašington, dok obični građani zapadnih zemalja to plaćaju. Malo ko ovde brine o sudbini Ukrajinaca, koje su kustosi SAD i NATO-a gurnuli u klanicu“, naglasio je diplomata, a prenosi ruska ambasada na svom Telegram kanalu.

 

NEMAČKA JE pronašla tragove podmorskog eksploziva u uzorcima uzetim sa jahte za koju se sumnja da je "možda korišćena za transport eksploziva" u sabotaži na gasovodu Severni tok, saopšteno je u pismu koje je ta zemlja zajedno sa Švedskom i Danskom uputila Savetu bezbednosti UN.

U pismu se navodi da Nemačka istražuje "sumnjivi zakup jedrilice" koja je iznajmljena na način da "sakrije identitet pravog zakupca", a ispituje se i precizan kurs plovila.

Dodaje se da je “prema procenama stručnjaka moguće da su obučeni ronioci mogli da zakače eksploziv na mestima gde je došlo do oštecćenja gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2, koji su položeni na morsko dno na dubini od oko 70 do 80 metara".

 

NA METI HAKERA, za koje se sumnja da rade za rusku spoljnu obaveštajnu službu, našlo se na desetine diplomata u ambasadama u Ukrajini, preko oglasa za prodaju polovnog automobila, prenosi Rojters.

Oni su dobili oglas za polovni automobil, preko koga je pokušan pristup njihovim računarima, navodi se u izveštaju kompanije za sajber bezbednost Palo Alto Netvorks u koji je britanska agencija imala uvid.

Opsežna špijunska aktivnost bila je usmerena na diplomate iz najmanje 22 od otprilike 80 stranih misija u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine, naveli su analitičari kompanije u izveštaju, koji treba da bude objavljen tokom današnjeg dana.

 

BIVŠI AMERIČKI PREDSEDNIK Donald Trump osudio je odluku aktualnog predsednika SAD Džozefa Bajdena da pošalje kasetnu municiju Ukrajini, u okviru novog paketa pomoći toj zemlji, i upozorio da bi takav potez mogao da dovede do Trećeg svetskog rata.

"Džozef Bajden ne bi trebalo da nas vuče ka Trećem svetskom ratu slanjem kasetne municije u Ukrajinu - on bi trebalo da pokuša da okonča rat i zaustavi užasnu smrt i razaranje koje uzrokuje nesposobna administracija", naveo je Tramp u saopštenju, koje je objavljeno iz njegove kampanje, prenosi CNN.

 

GRAĐANI RUSIJE su u periodu između 23. i 25. juna tokom pobune plaćeničke grupe Vagner povukli oko 100 milijardi rubalja, odnosno oko milijardu evra, sa svojih bankarskih računa.

Ovu informaciju je preneo Komersant, pozivajući se na izveštaj centralne Banke Rusije (BR).

U junu je porasla potražnja za gotovinom u Rusiji, što je dovelo do odliva likvidnosti iz banaka za 500 milijardi rubalja, dodaje se u izveštaju.