Gabrijel Eskobar: Obaveza Prištine je da formira ZSO

VAŠINGTON - Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas tokom obraćanja u američkom Kongresu da vlada u Prištini mora da pristupi formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) i da obe strane moraju što brže da ispune sve obaveze.

"Kosovo mora da formira ZSO koja bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom za koordinaciju o zajedničkim izazovima u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj'', rekao je Eskobar predstavljajući izveštaj o angažmanu SAD na Balkanu.

 

Na pitanje da li premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti kredibilno radi na formiranju ZSO i da li će EU i SAD izvršiti pritisak na Beograd ako ne bude napretka sa te strane, Eskobar je istakao da je sporazum u Ohridu bio "velika prilika za obe zemlje'' da uspostave dobre odnose i otvore vrata ka Evropi.

Ne vidim mnogo volje Beograda i Prištine da rade na normalizaciji odnosa

Gabijel Eskobar izjavio je danas da ne vidi puno dobre volje da se primeni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, već da je došlo do mnogo eskalacije.

''Obe zemlje imaju mapu puta šta treba da učine da se odmah primeni sporazum. Srbija mora da u svoju legislativu uvede priznanje Kosova, snjegovih simbola i ostalo. Za Kosovo je to hitan početak na formiranju ZSO. Do danas, nijedna strana nije radila ka tome'', rekao je Eskobar.

On je rekao da se u poslednjih 60 dana radilo na sprečavanju da se nasilje na severu KiM prošiti na region, što je i bila poenta, prema njegovim rečima, plana EU u tri tačke o deeskalaciji tenzija.

Cilj je da KiM bude globalno priznato

Specijalni izaslanik SAD Eskobar izjavio je da ima kontakt sa svim zemljama članicama EU koje nisu priznale KiM i da to poštuju, ali da je cilj ne samo da KiM bude priznato u EU, već globalno. On je prilikom predstavljanja izveštaja za Zapadni Balkan

"Stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu: Procena politike SAD", pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD, rekao da to neće biti moguće dok Priština ne primeni dogovorene sporazume i ne dođe do normalizacije odnosa.

"Bitno nam je da Kosovo bude deo EU, NATO i UN, ali to je nemoguće dok se ne primeni sporazum. Potrebno je da se pokrene globalna kampanja priznanja ne samo za EU. Zato ohrabrujemo vladu kosova da primeni dogovoreno i obezbedi funkcionalnost", rekao je on.

Tražimo način da Priština ponovo vidi SAD kao svog glavnog saveznika

Eskobar kaže da Vašington traži način da ubedi Prištinu da u SAD ponovo vidi svog glavnog saveznika. Naveo je da Vašington radi na partnerstvu sa tzv. Kosovom, koje je, kako je ocenio, jedan od najvećih saveznika u regionu Zapadnog Balkana. ''Aktivno tražimo način da ubedimo tu vladu da ponovo vidi SAD kao svog glavnog partnera i da usklađivanje regiona sa SAD neće ugroziti njihova nastojanja'', rekao je Eskobar, obraćajući se pred američkim Kongresom.

On je naglasio da je u stalnom kontaktu sa srpskim liderima na severu KiM, kao i na drugim mestima u regionu. ''Sa liderima Srpske liste sam u redovnom kontaktu'', rekao je on. On je ocenio da ZSO mogu da budu dobro rešenje ne samo za tzv. Kosovo, već i za region.

 

''Srbi će na taj način imati mogućnost samoupravljanja, ali to takođe znači da će ti ljudi biti građani sa duplim državljanstvom. Postoje modeli da se to formira, ali je potrbeno da obe strane sarađuju'', rekao je on. 

Severna Makedonija najviše pomogla u postizanju Ohridskog sporazuma

Gabrijel Eskobar rekao je da su u zemljama regiona tri članice NATO - Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija, koja je i najviše pomoigla u postizanju Ohridskog sporazuma.

On je odgovarajući na pitanja članova Odbora za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma rekao da je zemljama regiona zajedničko to što teže članstvu u EU.

 

"Naš je plan da budu članice EU jer će od toga imati koristi i one i EU. To uključuje ekonomsku integraciju regiona i podržavano ekonomsku povezanost regiona. U regionu imamo partnere koji veruju u integracije, borbu protiv korupcije. Većina zemalja je napravila napredak u zaštiti manjina, borbi protiv ekstremizma i antisemitizma", zaključio je Eskobar.