Japan: Obeležena 78. godišnjica napada atomskom bombom na Nagasaki

TOKIO - Gradonačelnik Nagasakija Širo Suzuki danas je, na ceremoniji povodom obeležavanja 78. godišnjice napada atomskom bombom na taj japanski grad, pozvao sve nacije koje poseduju nuklearno oružje da pokažu hrabrost i prestanu da se oslanjaju na princip nuklearnog odvraćanja.

On je, takođe, pozvao japansku vladu da ratifikuje Ugovor o zabrani nuklearnog oružja što je pre moguće.

Suzuki je na skupu pročitao Deklaraciju o miru, u kojoj je kritikovao princip nuklearnog odvraćanja, koji je ponovo potvrđen na samitu G7 održanom u maju ove godine u Hirošimi.

On je istakao da zemlje sa nuklearnim naoružanjem i države koje su pod njihovim "nuklearnim kišobranom" treba da "pokažu hrabrost i donesu odluku da se oslobode zavisnosti od (principa) nuklearnog odvraćanja".

Povodom pojačanih nuklearnih napetosti i takvih pretnji upućenih tokom rata u Ukrajini, Suzuki je rekao da Rusija "nije jedina država koja predstavlja rizik od nuklearnog odvraćanja".

"Pretnje Rusije da će upotrebiti nuklearno oružje i potezi drugih nuklearnih država da ubrzaju svoju zavisnost od takvog oružja primoravaju nas da se zapitamo šta bi se desilo ako bi sada izbio nuklearni rat", rekao je Suzuki.

Zbog najavljenog tajfuna, ceremonija u konferencijskom centru u Nagasakiju bila je prva od 1963. godine koja je održana u zatvorenom prostoru, a ne u gradskom Parku mira koji se nalazi u blizini mesta gde je eksplodirala atomska bomba, objavio je Kjodo.

Vlada tog grada na jugozapadu Japana odlučila je da obeležavanju ne prisustvuju zvaničnici, uključujući japanskog premijera Fumija Kišidu i međunarodne goste.

To je prva ceremonija u Nagasakiju kojoj nije prisustvovao japanski lider od 1999. godine.

Japanski premijer izjavio je u obraćanju putem video linka da će Japan, kao predsedavajući G7 i nestalni član Saveta bezbednosti UN, nastaviti da vodi svet ka razoružanju, i pozvao na jedinstvo u jačanju i održavanju Ugovora o neširenju nuklearnog oružja.

Kišida je istakao da će Japan nastaviti da poštuje principe da ne poseduje, ne proizvodi i ne dozvoljava unošenje nuklearnog oružja.

Nuklearni napad na Nagasaki 9. avgusta 1945. usledio je tri dana nakon što je još jedna atomska bomba bačena na Hirošimu u zapadnom Japanu.

Procenjuje se da je do kraja te godine od posledica napada preminulo 74.000 ljudi u tom gradu, a veliki broj ljudi trpeo je posledice do kraja života.

Minut ćutanja održan je u 11.02 sati kada je američki bombarder bacio plutonijumsku bombu kodnog naziva "Debeli čovek" i koja je eksplodirala iznad lučkog grada.

Prema podacima japanske vlade, do kraja marta ove godine bilo je 113.649 preživelih u napadima na Hirošimu i Nagasaki, što je za 5.346 manje u odnosu na prethodnu godinu, a njihova prosečna starost je bila više od 85 godina.