Dragan Bisenić: Samit G20 - odgovor na izazove "globalnog juga"

BEOGRAD - Samit G20 koji se održava u Indiji ovog vikenda pod motom „Jedna zemlja, jedna porodica, jedna budućnost”, već prema svojoj paroli mogao je da se prepozna kao konkurentska analogija kineskom projektu “Jedan pojas, jedan put”, ocenio je novinar Dragan Bisenić.

Dodaje da skup koji je obeležilo nekoliko inovacija koje su očigledan odgovor na trenutni razvoj geopolitičke situacije u svetu, predstavlja izazov dominaciji najrazvijenijih država, rastu i jačanju Kine, usponu i širenju BRIKS-a i velikom spoljnopolitičkom zaokretu Rusije.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Tako je indijski premijer Narendra Modi najavio da G20 dodeljuje “trajno članstvo Afričkoj uniji”, nastojeći da učini Afriku reprezentativnijom i da time prevaziđe “globalni deficit poverenja”.

Usvojena je Deklaracija samita uprkos značajanim razmimoilaženjima o brojnim pitanjima u današnjem svetu, od rata u Ukrajini, pa do klimatskih promena i kriptovaluta.

Indija je kao domaćin uspela da obezbedi saglasnost za deklaraciju u kojoj se na 38 strana i 75 tačaka iskazuju stavovi grupe prema današnjim pitanjima u svetu. Među njima nije i direktna osuda Rusije, za šta su bile zapadne zemlje i što je, prema stavu Ukrajine, veoma razočaravajuće, jer je ostao stav sa prethodnog samita u Indoneziji, u kome se zemlje pozivaju da se suzdrže od upotrebe sile kako bi zauzimale teritorije drugih zemalja, bez direktnog pominjanja Rusije.

U tekstu deklaracije Moskva i Kijev se pozivaju da osiguraju nesmetane isporuke žita, prehrambenih proizvoda i đubriva iz Rusije i Ukrajine, uz naglašavanje važnosti očuvanja prehrambene i energetske bezbednosti.

Što se još tiče sukoba u Ukrajini, zemlje se pozivaju na prekid vojnog razaranja ili drugih napada na infrastrukturu.

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping najavili su da neće prisustvovati i da umesto njih šalju svoje predstavnike, možda i zbog toga što je skup imao očekivanu notu prema Rusiji, ali se na kraju definisao i kao konkurentski prema Kini.

Indijski premijer Narendra Modi s ponosom je opisao zemlju domaćina kao „najveću demokratiju na svetu“ i naglasio da je takođe pretekla Kinu kao najmnogoljudniju naciju.

Indija je još jednom nastojala da se profiliše kao vodeća zemlja “globalnog juga”, ali na osnovama zapadnog tipa demokratije.

Za svečanu večeru, promenjen je naziv države “Indija“ u sanskritsko ime „Bharat” koje postoji već 2 000 godina, budući da je Indija ime koje su joj dali kolonizatori, tako da je i to način koji izražava promenu indijskog stava.

Za neke evropske zemlje to nije bilo uverljivo. Austrijski dnevnik “Die Presse” tako je s negodovanjem i krajnje negativno ocenio razvoj u Aziji, ističući da “autokrate Si i Modi nemaju ništa zajedničko, osim njihove antizapadne ogorčenosti”, te da su “dve azijske nuklearne sile ogorčeni geopolitički rivali čiji se nerešeni granični sukob na Himalajima nedavno ponovo opasno razbuktao”.

Na skup su pozvani predstavnici Bangladeša, Egipta, Maurtanije, Nigerije, Omana, Singapra, Španije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što ilustruje tendenciju zaokreta koju želi da demonstrira G20.

Ali u pitanju su i konkrentni planovi. Jedna od najvećih ideja je ambiciozan plan za izgradnju ekonomskog koridora koji povezuje Evropu sa Bliskim istokom i Indijom putem železnice i mora, projekat koji je američki predsednik Džo Bajden opisao kao „zaista veliku stvar“ i koji su podržale EU i SAD.

Indijski premijer Modi i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavili su projekat tokom subotnjeg popodnevnog sastanka na samitu u Delhiju.

Modi je rekao da ekonomski koridor Indija-Bliski istok-Evropa obećava da će biti "svetionik saradnje, inovacija i zajedničkog napretka".

Bajden je rekao da je to „investicija koja menja igru“. Von der Lajen ga je opisala kao „mnogo više od obične železnice ili kabla“.

„To je zeleni i digitalni most preko kontinenata i civilizacija“, rekla je ona.

Planirani koridor povezao bi Indiju, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Jordan, Izrael i EU preko brodskih luka i železničkih ruta, u nastojanju da trgovina bude brža i jeftinija i da se podstakne ekonomska saradnja i digitalna povezanost širom regiona.

Projekat, nazvan Partnerstvo za globalno ulaganje u infrastrukturu, mogao bi da ubrza trgovinu između Indije i Evrope za 40 odsto i da pomogne u normalizaciji odnosa između Izraela i zalivskih država, što je ideja Bajdenove administracije.

„Mislimo da je sam projekat hrabar i transformativan, ali vizija koja stoji iza projekta je podjednako hrabra i transformativna, i videćemo da se ponavlja i u drugim delovima sveta“, rekao je Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost.

Salivan je rekao da su razgovori o projektu započeli u julu prošle godine tokom Bajdenove posete Saudijskoj Arabiji i da je ranije ove godine održan još jedan sastanak između Saudijske Arabije, UAE i Indije kako bi se formalizovao sporazum.

Izrael, koji nema diplomatske odnose sa Saudijskom Arabijom, takođe je doveden u projekat zajedno sa Jordanom. Na osnovu ovoga, moglo bi se pretpostaviti da je ceo projekat nastao iz jezgra ideje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua o povezivanju Izraela i Saudijske Arabije železnicom, pa onda dalje ka Indiji, koju on zastupa kao vlastitu inicijativu već nekoliko godina i koju je predstavljao u svetu.

Ovo je još jedna od inicijativa koja predstavlja odgovor na snažnu spoljnopolitičku dinamiku Kine i Rusije i koja bi u prvom redu obezbedila protivtežu ogromnom kineskom infrastrukturnom koridoru, projektu Pojas i put, koji se trenutno proteže širom Azije, Afrike i Latinske Amerike i koji je Kini dao značajan globalni uticaj.

Ostalo je nedefinisano pitanje ko će da plati projekat i na koji način će da se finasira. Predviđeno je da radna grupa razradi, a potom izloži potpunije planove u narednih 60 dana, uključujući vremenski okvir za izgradnju infrastrukture.

Francuska je podržala predlog Indije o uključenju Afričke unije u G20 i najavila da će zajedno s njom da pokrene niz zajedničkih inicijativa kako bi reformisale 'globalno upravljanje' i učinile ga reprezentativnijim i efikasnijim.

Francuska smatra da bi u cilju odbrane zapadnih interesa i vrednosti, trebalo učiniti ove izmene što pre, pa sada zastupa predlog da se, recimo, Savet bezbednosti proširi na Indiju, kao i predstavnike Afrike i Latinske Amerike.

Modijeva vizija očigledno je država koja zastupa svoje nacionalne interese bez potrebe da 'bira' stranu. ...

Nesvrstana zemlja koja je članica Brika, ali i Kvada (zajedno sa SAD, Japanom i Australijom), strateški rival Pekinga, ali sa izraženim antizapadnim stavom, pristalica teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali nije voljan da sankcioniše Moskvu.

Ukratko, Indija koja snažno oživljava tradiciju nesvrstanih država dok je u isto vreme radikalno reinterpretira.

Ako se postavlja pitanje, šta je najveće indijsko dostignuće posle ovog samita, to je upravo realizacija platforme “nesvrstanost 2.0” u praksi i potvrda da u sadašnjim brojnim inicijativama za integraciju “globalnog juga”, nesvrstanost i dalje ima najveću privlačnu moć.