DW: Koliko je Jermenija ugrožena pošto je Azerbejdžan osvojio Nagorno-Karabah?

JEREVAN - Dok država i civilno društvo pokušavaju da integrišu zvanično više od 100.000 izbeglih Jermena iz Nagorno-Karabaha, njihove oči sa strahom su uprte u Azerbejdžan zato što bi, smatraju, predsednik Ilham Alijev mogao da ima i neke dalje vojne ciljeve.

Konkretno, on bi da formira transportne rute preko jermenske teritorije do eksklave Nahičevan, preneo je Dojče vele.

Osim toga, granica između Jermenije i Azerbejdžana mora biti razjašnjena.

Iako su pregovori u toku od prekida vatre u novembru 2020. godine, azerbejdžanske jedinice su već nekoliko puta napadale jermensku teritoriju, a zauzele su i strateški važne visove u planinskom pograničnom području.

Na najjužnijoj tački između Azerbejdžana i Nahičevana, jermenska oblast između široka je manje od 30 kilometara.

Propaganda iz Bakua stalno promoviše da Azerbejdžan ima pravo na jug Jermenije ili čak na čitavu zemlju.

Eksperti u Jerevanu, poput Erika Hakopijana, opisuju Alijeva kao oštroumnog igrača koji je znao kako da iskoristi vojne i strateške prednosti Azerbejdžana.

Međutim, nakon zauzimanja Nagorno-Karabaha, postoji mogućnost i da će se on previše zaigrati, navodi Dojče vele.

Nasilno proterivanje Jermena u ovom trenutku iznenadilo je mnoge, pošto je njihovo rukovodstvo prethodno krenulo ka vladi u Bakuu.

Osim toga, Alijev je lično obećao predstavnicima SAD i Evropske unije da neće preduzimati vojne akcije protiv stanovništva Nagorno-Karabaha.

Bivši ministar spoljnih poslova Jermenije, Zohrab Mnacakanijan, to što je uradio Alijev vidi kao poniženje za SAD i EU.

Predsednik Azerbejdžana taktizira tako što postepeno šalje svoje snage u Nagorno-Karabah ili Jermeniju i čeka međunarodne reakcije pre nego što dalje napreduje, ocenjuje Mnacakanijan.

Alijev je na prečac otkazao dugo planirani sastanak s jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, koji je trebalo da se održi u prisustvu predsednika Saveta EU Šarla Mišela, francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca ovog četvrtka na samitu Evropske političke zajednice u Granadi, u Španiji.

To pokazuje da on sada nipošto nije spremniji na kompromis, već postavlja nove uslove.

Hakopijan, Mnacakanjan i mnogi drugi smatraju da je njihova zemlja sada upućena sama na sebe, i da joj takođe preti i njen saveznik, Rusija.

Pošto je predsednik Vladimir Putin više puta dao prednost Azerbejdžanu, jermensko rukovodstvo sada skreće fokus na druge države - i očekuje odmazdu Moskve.

U očekivanju poskupljenja gasa, razmišlja se o tome koliko će privreda biti pogođena i da li drva mogu da bude zamena za grejanje ove zime.

Ne može se, smatraju, isključiti ni mogućnost državnog udara ili pokušaja atentata na predsednika Pašinjana.

Uprkos ili baš zbog pretnji po državnost Jermenije, na mnogim mestima oseća se odlučnost.

Jermenija već sada ima veći BDP po glavi stanovnika od Azerbejdžana, kaže Hakopijan.

Kao diktatorska država sa izvoznim proizvodima kao što su nafta i gas, Azerbejdžan će, smatra on, neminovno oslabiti ako ti resursi u doglednoj budućnosti nestanu.

Jermenski novinar Rafi Eliot smatra da bi njegova zemlja trebalo da se naoruža, jer bi to Azerbejdžan odvratilo od napada.

To bi se, dodaje, postiglo vojnom saradnjom sa Indijom i Češkom, čiji su sistemi naoružanja zasnovani na sovjetskim modelima - uz vojnu saradnju koju je Francuska obećala ovog utorka, za šta ostaje da se vidi šta to tačno podrazumeva.