Dragan Bisenić za Tanjug: Neizvesne perspektive samita SAD i EU u Vašingtonu

BEOGRAD - Nakon susreta predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen i predsednika Evropskog saveta, Šarla Mišela sa predsednikom SAD, Džoom Bajdenom prošlog petka u Vašingtonu, nije nimalo jasnije da li su SAD i EU postigle neki značajniji napredak u međusobnim odnosima, ocenio je novinar Dragan Bisenić.

On je naveo da je skup nazvan “samitom”, što bi trebalo da implicira njegov poseban značaj, ali da on to formalno nije bio i da je u kratkom zajedničkom saopštenju posle sastanka konstatovano da su Amerikanci i Evropljani “jedinstevniji nego ikad”, a samo je Ukrajina direktno potvrđena kao zajednički prioritet, dok su druge dve teme, Gaza i Kina, uvijene u alegorijske formulacije.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Nakon susreta predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen i predsednika Evropskog saveta, Šarla Mišela sa predsednikom SAD, Džoom Bajdenom prošlog petka u Vašingtonu, nije nimalo jasnije da li su SAD i EU postigle neki značajniji napredak u međusobnim odnosima.

Bajden je na početku sastanka primetio da EU i SAD zajedno podržavaju Izrael i Ukrajinu, ali da će takođe razgovarati o načinima za rešavanje „nepravedno trgovanog uvoza čelika i aluminijuma“ i razgovorima o kritičnim mineralima.

„Ponekad imamo svoje razlike“, rekao je Mišel. „Zato smo ovde: da sarađujemo, da pronađemo rešenja koja rade za preduzeća i radnike sa obe strane Atlantika.

Skup je nazvan “samitom”, što bi trebalo da implicira njegov poseban značaj, iako on to formalno nije bio. Takvog okupljnja predsednika SAD sa šefovima država Evropske unije, nije bilo još od 2006. kada je pravi samit održan u Beču, uz prisustvo američkog predsednika Džordža Buša i svih tadašnjih šefova država ili vlada zemalja EU. Uoči ovog skupa posebno pitanje koje je u najavam izdvojeno po svom značaju bilo je pitanje taksi koje na pojedine proizvode i sirovine iz EU.

EU i SAD takođe su se nadale da će rešiti dugogodišnji spor oko čelika i aluminijuma koji datira još od Trampovog uvođenja carina na evropski uvoz 2018. Ako dve strane ne uspeju da postignu dogovor do 31. oktobra, mogle bi ponovo da uvedu milijarde dolara trgovinskih carina za svaku od njih.

I uprkos značajnom poboljšanju odnosa, preostale trgovinske razlike u vezi sa subvencijama čelika i aluminijuma i zelenih tehnologija ostaju da opterećuju međusobne odnose, iako je Vašington obećao da će nastaviti da obezbeđuje izvesno olakšice od carina na čelik i aluminijum, a obe strane su potvrdile da će se razgovori nastaviti.

Samit takođe dolazi jer politički izgledi sa obe strane Atlantika postaju uoči sve neizvesnijih izbora u Sjedinjenim Državama i Evropi zakazanim za sledeću godinu. Američki mediji su zbog toga pretpostavili da je samit bio važna prilika da se odnosi postave na stabilnu osnovu u svetlu neizvesnih političkih i ekonomskih perspektiva.

Ovaj datum imao je značaj, jer samo nedelju dana kasnije sledi pravi Samit EU gde će biti šefovi evropskih država. Rastuća zabrinutost i slaganje povodom Kine naveli su i Vašington i Brisel da prihvate strategije „smanjivanja rizika“. Oba skupa će sigurno imati reperkusije za još jedan samit na visokom nivou. Evropska komisija je insistirala da se sledeći samit Kina -EU, koji je zakazan za kraj ove godine, može da se održi tek nakon transatlantskog sastanka. Visoki predstavnik EU za trgovinu Valdis Dombrovskis nedavno je boravio u Pekingu na sastancima na visokom nivou sa svojim kineskim kolegama.

Strateška geopolitička pitanja bila su izostavljena iz direktnih najava, ali je jasno da su ona sasvim bacila u senku carinska pitanja. Rat u Ukrajini već je u 20. mesecu, pri čemu, ukrajinska kontraofanziva koja se oslanja na preko potrebnu podršku SAD i Evrope, nije do sada pokazala ubedljiviji ishod, niti je opravdala očekivanja zapadnih vojnih komandanata. Sve češće se čuju glasovi da finansijska podrška Ukrajini ne može da bude beskrajna. Nekadašnji nemački kancelar, Gerhard Šreder, saopštio je da su prošle godine upravo SAD sprečile Ukrajinu da nastavi mirovne pregovore s Rusijom, što upućuje na ideju da su Evropljani sve više zainteresovani za okončanje ratnog sukoba na njenoj granici.

Jedan od poteza koji je povezan sa ratom u Ukrajini, jeste obnavljanje planova za proširenjem EU koje bi obuhvatlo Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan, pa se pred ovaj skup čulo da će se razgovarati i američko – evropskoj koordinaciji i u ovom pitanju.

Kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Evropska unija (EU) u bliskoj saradnji sa svojim istomišljenicima, partnerima i saveznicima uvela je sankcije bez presedana. Do danas je odobreno jedanaest paketa koji pogađaju 245 subjekata i 1.550 pojedinaca i pokrivaju širok spektar ključnih sektora, dobara i usluga. Slično tome, Sjedinjene Države su uvele preko 3.000 sankcija Rusiji sa namerom da oslabe sposobnost Moskve da vodi rat i smanje njen izvozni prihod.

Bez obzira na to, zapadna roba i komponente nastavljaju da pronalaze put do Rusije, iako kroz sve složenije rute i šeme. U tom cilju, koordinatori za sankcije iz EU i Sjedinjenih Država angažovali su se u širokom kontaktu, nastojeći da zatvore sve puteve snabdevanja zapadnim robama, ali to do sada nije donelo očekivane rezultate.

Erupcija nasilja na Bliskom istoku, podstakla je obe strane da razgovaraju o ovom pitanju, budući da su ponekada razlike između SAD i EU o bliskoistočnim pitanjima toliko velike, da ih je nemoguće približiti. Tako je bilo i pre skoro 10 godina, kada je izbio sukob u Gazi i gde je bilo velikih materijalnih šteta i izgubljenih života.

Evropljani su se tada pobunli zbog toga što su oni ti koji obnavljaju Gazu i drže donatorske konferencjie, a drugi ruše ono što su Evropljani izgradili.

U kratkom zajedničkom saopštenju posle sastanka, međutim, konstatovano je da su Amerikanci i Evropljani “jedinstevniji nego ikad”, a u prvi plan isturene su druge karakteristike evroatlanske zajednice, a samo je Ukrajina direktno potvrđena kao zajednički prioritet, dok su druge dve teme, Gaza i Kina, uvijene u alegorisjke formulacije. U skaldu sa doktrinom američkom predsednika Bajdena o svetskoj dihotomiji demokratije i autoritarnih država i sistema, priorotet je dat američko – evropskom “ujedinjenju” zasnovanom na “vrednosima”.

Navedeno je da “Sjedinjene Države i Evropska unija i njene države članice, koje predstavljaju skoro 800 miliona građana, ujedinjeni našim vrednostima i povezani najdinamičnijim ekonomskim odnosom na svetu, ponovo potvrđuju našu posvećenost transatlantskom partnerstvu koje donosi rezultate za sve naše ljude”.

Ovo ukazuje da je usklađivanje međusobnih odnosa bio suštinski cilj ovog sastanka gde se konstatovalo da su “od poslednjeg samita SAD-EU u junu 2021., svet promenio na do sada neviđene načine, a mi smo preduzeli ambiciozne korake kao odgovor”. Tek u trećem stavu, u okviru formulacije o zajedničkom “očuvanju mira, stabilnosti i prosperiteta u regionu i širom sveta,”, našla se i “nepokolebljiva pomoć Ukrajini”. Gaza direktno nije uopšte pomenuta, ali na nju bi mogla da se odnosi formulacija o produbljivanju saradnje kako bi se odgovorilo na “hitne izazove i prilike našeg vremena”.

Izostanak dogovora o carinama zaklonjen je naglaskom na zajedničkom jačanju ekonomske sigurnosti, unapređenju pouzdanih, održivih, pristupačnih i sigurnih energetskih tranzicija u obema ekonomijama i globalno i jačanju multilateralizma i međunarodne saradnje, dok se opservacija o “iskorištavanju digitalnih tehnologija da rade za, a ne protiv naših zajedničkih vrednosti demokratije, poštovanja ljudskih prava i vladavine prava”, odnosi najverovatnije na Kinu, pošto se njoj napredak tehnolgije povezuje sa ambicijama za kontrolom društvenih tokova i sužavanjem individualnih sloboda.

Bajdenova administracija suspendovala je tarife na uvoz čelika i aluminijuma u EU pod uslovom da se obe strane dogovore do kraja ovog meseca o merama za rešavanje viška kapaciteta u netržišnim privredama kao što je Kina i za promovisanje zelenijeg čelika.

Čini se da je svaki dogovor daleko, imajući u vidu da Vašington želi da EU primeni carine na metal na uvoz iz Kine, a Brisel odbija da to učini pre jednogodišnje istrage o usklađenosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Pregovarači bi nastavili da razgovaraju u naredna dva meseca, ali Vašington već gleda na dvogodišnje produženje tarifnih olakšica, imajući u vidu izazove postizanja dogovora 2024. s obzirom na izbore za EU početkom juna i izbore u SAD u novembru.

Samit takođe nije uspeo da postigne dogovor da se umanji udar na evropske proizvođače od američkog Zakona o smanjenju inflacije, koji potrošačima nudi poreske olakšice za kupovinu električnih vozila (EV) sastavljenih u Severnoj Americi, dozvoljavajući bitnim mineralima, posebno litijum, koji se kopaju ili prerađuju u Evropi da se kvalifikuju za neke od poreskih kredita.

Na kraju, nije sasvim nevažno za ovu priliku da se pomenu kritike na račun načina delovanja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen na spoljnopolitičkom planu koje su izbile poslednjih dana u prvi plan. Posle njene posete Izraelu, predsednica Komisije je otvoreno kritikovana da preuzima spoljnopolitička ovlašćenja koja nema, da ne konsultuje u tome ni komesare, vlade i da upravlja Evropskom unijom uz pomoć malog kruga savetnika, koje predvodi Bjern Zajbert. Ovoj kritici javno se prodružio i Žozep Borelj. Ovo sve odmah je postavilo pitanje recepcije vašingtonskog samita u državama Evropske unije, jer na osnovu svega, čini se da se one ograđuju od delovanja prve ličnosti Evropske komisije, za koje se ponegde kaže da je isuviše “proameričko”, a premalo “proevropsko”, što unapred osporava domete poslednjeg okupljanja.