Dragan Bisenić: Neočekivani povratak Dejvida Kamerona

BEOGRAD - Dejvid Kameron, bivši premijer koji je slučajno izveo Britaniju iz EU, vratio se na prvu političku liniju fronta, iako mnogima nije jasno kako se regrutovanje bivšeg premijera uklapa u definiciju promene, navodi novinar Dragan Bisenić i ocenjuje da je aktuelnom premijeru Rišiju Sunaku bila potrebna iskusna, poznata ličnost da vodi Ministarstvo spoljnih poslova u vreme kada besne veliki ratovi u Ukrajini i Gazi.

Kameronov lični avanturizam, spremnost na rizik i krediblitet koji ima, bez obzira na sve zamerke koje mu se upućuju, daju izrazitiju formu i težinu britanskoj spoljnoj politici koja će, nesumnjivo, biti važna u današnjim turbulentnim vremenima, kada sukobi iskaču jedan za drugim kaže Bisenić i zaključuje da sve to može da da smisao ovom neočekivanom povratku bivšeg britanskog premijera.

U autorskom tekstu za Tanjug on piše:

Dejvid Kameron, bivši premijer koji je slučajno izveo Britaniju iz EU, vratio se na prvu političku liniju fronta. To je jedan od najspektakularnijih političkih povrataka na britanskoj političkoj sceni i prvi povratak nekadašnjeg premijera na mesto koje je niže od premijerskog u britanskoj političkoj istoriji. Kameron je ostao upamćen po raspisivanju i gubitku referenduma o članstvu u EU, iako je on sam bio protiv izlaska Britanije iz EU i očekivao je da će njegova platforma prevladati. Većina glasača ga je u tome ignorisala, pa je 24. juna 2016, Kameron podneo ostavku i napustio Dauning strit u svojoj 49. godini. Sledećih sedam godina proveo je u političkoj penziji, pišući memoare za koje je dobio avans od million dolara, bez mnogo ideje da će se ikada vratiti u politiku.

Ceo zaplet je počeo kada je, sada već bivša ministarka unutrašnjih poslova napisala članak u "Tajmsu" u kojem je kritikovala ono što je nazvala "propalestinskom ruljom", rekavši da scene kada je prošlog vikenda oko miliona ljudi na londonskim ulicama koji su demonstrirali u korist Gaze, "uznemirujuće podsećaju" na one koje su viđene u Severnoj Irskoj i kritikujući londonsku policiju za "dvostruki standard" zbog odnosa prema ovim protestima. Njen članak naveliko su osudili bivši policajci i poslanici. Usledili su sukobi policije i kontrademonstranta na propalestinskim skupovima koji su se održavali na Dan primirja. Ispostavilo se da je ona pre objavljivanja odbila sugestije iz Sunakovog kabineta da ublaži neke ocene.

U pismu upućenom Sunaku, nakon smene, Braverman ga je optužila da je lažljivac koja je izdao britanski narod, i nju, zbog privatnih obećanja o migracijama, brodovima i rodnim pitanjima: „Ili Vaš karakterističan stil vlade znači da niste u stanju da to učinite. Ili, kao što sada sigurno moram da zaključim, nikada niste imali nameru da održite svoja obećanja", napisala je Breverman. Ona je dodala da će imati još dosta toga da kaže, što je navelo mnoge da zaključe da će se pojaviti kao kandidatkinja za vođstvo torijevaca na sledećim ozborima.

Odluka premijera Rišija Sunaka da smeni ministarku Suelu Braverman, nakon njenih tvrdih izjava o tvrdolinijašnu sekretarku unutrašnjih poslova, otvorila je put. Džejms Kleverli prebačen je da zauzme njeno mesto, ostavljajući upražnjeno mesto najvišeg diplomate zemlje. Imenovanjem osobe od značajnog političkog formata da nadgleda spoljnu politiku – ostavljajući premijeru slobodu da se koncentriše na unutrašnja pitanja, čime se Sunak odmakao od svog nedavnog flerta sa tvrdom desnicom ka umerenijem konzervativizmu desnog centra. Sunak je na konferenciji Torijevaca prošlog meseca rekao da će biračima ponuditi „promenu“, kritikujući neuspehe prethodnih „30 godina statusa kvoa“. Kameron, premijer šest od tih godina, bio je zbog toga „stvarno ljut“, izvestili su britanski mediji. Stari laburistički poslanik Pat Mekfeden ocenio je da imenovanje bivšeg premijera „dovodi u pitanje premijerovu tvrdnju da nudi promenu u odnosu na 13 godina neuspeha torijevaca“.

Diplomac na Itonu i Oksfordu čiji je otac bio berzanski mešetar, Kameron je već bio član britanske elite. Sada može tome da doda doživotno zvanje u Domu lordova, koje mu je kralj Čarls III dodelio u ponedeljak kako bi mogao da bude ministar spoljnih poslova. Kameron je podneo ostavku na mesto člana parlamenta 2016. godine; ministri u kabinetu moraju služiti ili u Donjem domu ili u Domu lordova.

I zaista, u oblikovanju nostalgično starog torijevskog kabineta i otpuštanju Bravermanove, premijer je izabrao strane. On je prihvatio da više nije moguće održati koaliciju populističkih, „bregzitskih“, siromašnijih glasača protiv imigracije u društvu sa relativno bogatim i liberalnijim „mejnstrim“ konzervativcima.

Sunak je izabrao veću, ako i tišu stranu. Izgledi gubitka poverenja uobičajenih konzervativnih birača u bogatijim oblastima i provincijskim gradovima – umerenoj, uznemirenoj, poželjnoj Britaniji – bili su, ocenio je Sunak, opasniji od gubitka novih birača konzervativaca u engleskom severu i centralnoj Britaniji.

Ovim je nastavljen trend obraćanja britanske politike svojim veteranima. Kako se čini da su laburisti pred pobedom na parlamentarnim izborima sledeće godine, jer su u dosadašnjim ispitivanjima 20 odsto ispred konzervativaca, a njihov lider Kai Stirmer je ponovo u britansku politiku, preko savetodavne uloge, doduše, uveo bivšeg premijera Tonija Blera, konzervativci su primorani da svoj tim ojačaju koliko god mogu više i da pokušaju da spasu, ono što se da spasti.

Od vremena "bregzita", britanska politika nalazi se u upadljivoj fazi dezorijentacije. Haotični mandati u poslednjih devet godina - Tereze Mej, Borisa Džonsona i Liz Tras, još više su potencirali nesigurnost koja je nastala izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije i pokušaje da se snađe u novoj, nezavisnoj, ali usamljenoj i izloženoj ulozi. Pola milenijuma, Britanija je imala za cilj da se osigura da se Evropa ne ujedini protiv nje. Kao rezultat referenduma koji je raspisao upravo Kameron, to se dogodilo za manje od tri godine.

Bivši američki predsednik, Barak Obama, primetio je da Kameron „poseduje impresivno znanje o pitanjima, sposobnost sa jezikom i lako samopouzdanje nekoga ko nikada nije bio previše pritisnut životom“.

Kameron često nije mogao da “istera” svoje spoljnopolitičke ciljeve. Jedan od najpoznatijih bilo je izjašnjavanje Parlamenta protiv vojne akcije protiv Sirije, za šta je Kameron, inače, bio. To je bio jedan od razloga zbog kojeg je američki predsednik Obama odložio planirani, napad, da bi na kraju odlučio protiv njega.

Britanska štampa je bila još nemilosrdnija. Ona naglašava da je Dejvid Kameron imao osobine da bude odličan premijer: inteligenciju, marljivost, brzu duhovitost i uglađeno ponašanje.

"Umesto toga, uspeo je da bude jedan od najgorih". Nedeljenik „Ekonomist“ ocenio je da je Kameronov povratak "neobičan“, imajući u vidu njegovu prošlost. „Čovek koji je upropastio britansku spoljnu politiku će pomoći da se ona još jednom oblikuje. Vlada koja se trudi da smisli kako da popravi javne usluge imenovala je čoveka koji je, više od bilo koga drugog, izazvao njihove trenutne poteškoće. Čovek koji je napustio svoju kancelariju, sada je prikazan kao primer dužnosti. U britanskoj politici, izgled kompetencije je važniji od dokaza o tome. Estetika nadmašuje dostignuće. Ništa to ne pokazuje više od renesanse gospodina Kamerona“, bez ustezanja naveo je "Ekonomist“.

Mnogima nije jasno kako se regrutovanje bivšeg premijera uklapa u definiciju promene. Ali imenovanje Dejvida Kamerona ima još jednu svrhu: Sunaku je bila potrebna iskusna, poznata ličnost da vodi Ministarstvo spoljnih poslova u vreme kada besne veliki ratovi u Ukrajini i Gazi.

„Postoji šansa – slaba, ali ipak šansa – da će to omogućiti Velikoj Britaniji veći uticaj na globalnoj sceni u vreme intenzivnog međunarodnog sukoba“, ocenio je Timoti Bejl, profesor politike na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu.

Kameron takođe ima veliko interesovanje za spoljnu politiku. Kao premijer, stvorio je Savet za nacionalnu bezbednost po uzoru na onaj u Beloj kući. "Sunak nije toliko zainteresovan za spoljnu politiku“, rekao je Džonatan Pauel, bivši šef kabineta premijera Tonija Blera. "Ovo je slučaj 'kome da dam spoljnu politiku da ne moram da brinem o tome u narednih godinu dana'“, dodao je Pauel.

Kameron ostaje figura koja izaziva podele, čak i unutar svoje stranke, zbog načina na koji je vodio referendum o Bregzitu. Neki "torijevci" su ga optužili da je pokušavao da uguši nemirno desno krilo stranke. Drugi su rekli da je vodio slabu kampanju protiv pristalica "bregzita", kao što su Najdžel Faraž i još jedan bivši premijer Boris Džonson.

Kameron je raspisivanje referenduma opravdao rekavši da Britanci zaslužuju glasanje o odnosu zemlje sa Evropskom unijom, imajući u vidu to koliko se EU promenila tokom decenija svog članstva.

Ipak, Majkl Portiljo, bivši ministar odbrane u kabinetu, rekao je da će raspisivanje referenduma 2016. „biti upamćena kao najveća greška koju je ikada napravio britanski premijer“ – mišljenje koje nije neobično u političkim krugovima.

Kada je Tom Bredbi, voditelj ITV-a, intervjuisao gospodina Kamerona 2019. za objavljivanje njegovih memoara, "Za zapisnik", rekao je da su mu gledaoci pisali da kaže: "Nadam se da ćete ga zamoliti da se izvini za nered koji je ostavio.” "Prihvatam da je moj pristup propao", napisao je Kameron u svojoj knjizi. "Odluke koje sam doneo doprinele su tom neuspehu. Nisam uspeo."

Činjenica je da Kameron održava dobru reputaciju u određenim krugovima. Kameron, koji je modernizovao svoju stranku i vratio je u politički centar, ima kontakte i političku dubinu da savlada izazove tokom višestrukih međunarodnih kriza. Jasno je zašto je njegovo prvo putovanje usledilo odmah po imenovanju i to u Kijev.

Lord Kim Darok, Kameronov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost rekao je: "On je pravi štreber u spoljnoj politici. Mora da smo bili u Avganistanu najmanje desetak puta i svaki put kada bi on želeo da ode negde drugačije, da vidi nešto novo". Taj Kamerunov lični avanturizam, spremnost na rizik i krediblitet koji ima, bez obzira na sve zamerke koje mu se upućuju, daju izrazitiju formu i težinu britanskoj spoljnoj politici koja će, nesumnjivo, biti važna u današnjim turbulentnim vremenima, kada sukobi iskaču jedan za drugim. Sve to može da da smisao ovom neočekivanom povratku bivšeg britanskog premijera.