Građani SAD ove godine biraju 47. predsednika

VAŠINGTON - Predsednički izbori u SAD biće održani 5. novembra 2024. godine, a građani SAD odlučivaće ko će od 2025. do 2029. godine obavljati funkciju predsednika jedne od najmoćnijih zemalja u svetu.

Izbori za predsednika SAD održavaju se svaki četiri godine, a na njima mogu da se kandiduju samo oni američki državljani koji su rođeni na tlu SAD i koji su rođenjem postali njeni građani, koji u trenutku kandidovanja imaju najmanje 35 godina i imaju kontinuirano prebivalište u SAD poslednjih 14 godina.

Sva relevantna istraživanja sprovedena tokom 2023. pokazala su da će i 47 predsednik doći iz redova dve najveće i ključne partije - Demokratske ili Republikanske.

Izborni proces počinje održavanjem tzv. kokusa i unutarstranačkih izbora, koji počinju u januaru (15. januara održaće se kokusi Republikanske partije u Ajovi) i traju do juna, pri čemu je najvažniji datum 5. mart - takozvani "super utorak", kada veliki broj američkih saveznih država glasa na unutarpartijskim izborima.

Ti unutarpartijski izbori se okončavaju nacionalnim konvencijama gde svaka partija bira kandidata za predsedničke izbore, koji tada obelodanjuje ko će biti njegov kandidat za potpredsednika, nakon čega zvanično počinju kampanje izabranih kandidata u celoj zemlji.

Među ključne događaje kampanje ubrajaju se predsedničke debate, a u poslednjih nekoliko decenija uobičajeno je da se organizuju tri predsedničke debate, kao i jedna debata na kojoj učestvuju kandidati za potpredsednika.

Izborni dan odvija se, prema tradiciji, prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru, odnosno, 5. novembra kada je reč o ovoj godini, kada građani izlaze na izbore, ali tada, suštinski glasaju za delegate u svojim saveznim državama, koji će predstavljati konkretnu državu na Elektorskom koledžu, gde se zapravo bira predsednik SAD.

Ukupno 538 elektora, prema tradiciji, prvog ponedeljka nakon druge srede u decembru, okuplja se u okviru Elektorskog koledža kada daju svoje glasove za predsednika i potpredsenika, kojima je potrebno 270 glasova elektora za pobedu.

Nakon toga, na zajedničkoj sednici Senata i Predstavničkog doma SAD 6. januara, potpredsednik SAD, odnosno predsednik Senata otvara sertifikate po azbučnom redu država iz kojih dolaze, daje ih "kazivačima", odnosno dvojici iz Predstavničkog doma i dvojici iz Senata, koji prebrajaju glasove, a u slučaju da ni jedan kandidat ne osvoji potrebnu većinu, Predstavnički dom bira predsednika, a Senat potpredsednika.

Inauguracija, odnosno dan kada predsednik i potpredsednik polažu zakletvu i zvanično počinju sa vršenjem dužnosti, održava se 20. januara.

Kada je reč o kandidatu Republikanske partije, sva relevantna istraživanja u poslednjih godinu dana, poput onih koja su vršili Rojters/Ipsos, Ekonomist, Njujork Tajms, ili Foks njuz, jasno govore da je u izrazitoj prednosti na sve ostale kandidate bivši američki predsednik Donald Tramp, kojem ankete neretko dodeljuju i do 50 odsto podrške više nego prvom narednom pratiocu, a koji će, bude li izabran kao kandidat Republikanske partije, svoju kandidaturu obelodaniti na partijskoj konvenciji u julu naredne godine u Milvokiju (Viskonsin).

Potencijalni kanidat Demokarata, prema istraživanjima, pokazuju da gotovo da nema neizvesnosti oko toga da će to ponovo biti aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden, pošto u najvećem broju slučajeva, unutarstranački izbori u partiji koja daje aktulenog predsednika predstavljaju čistu formalnost, a kako je Rober F. Kenedi nedavno izašao iz trke, gotovo da nema članova Demokratske stranke koji bi eventualno mogli da ugroze Bajdenovu kandidaturu.

Istraživanje portala RealCleaPolitics pokazuje da dve petine Amerikanaca smatra da predsednik dobro obavlja svoj posao, jedna petina je zadovoljna radom Kongresa, a tek svaki četvrti građanin SAD veruje da ta zemlja ide u dobrom pravcu, što ukazuje da predstoje izbori koje će obeležiti borba za takozvane "kolebljive" države.

U velikom broju savezničkih država postoji tradicija glasanja za kadnidata jedne od dve ključne partije, pa tako Republikanski kandidat tradicionalno pobeđuje, između ostalog, u Juti, Južnoj Karolini, Viskonsinu i drugima, a kandidat Demokrata u Kaliforniji, Njujorku, Vašingtonu.

Budući da su i Tramp i Bajden u poznim godinama - 77 i 81 ukoliko se ozbiljno razbole ili umru posle izbornog dana, a pre inauguracije, umesto izabranog predsednika potpredsednik bi položio zakletvu, ali bi morao da imenuje potpredsednika koji bi ga zamenio i koga Kongres odobri.

Ukoliko nijedan predsednički kandidat ne osvoji bar 270 izborničkih glasova, onda se bez obzira na učinak ostalih predsedničkih kandidata on bira u Predstavničkom domu.

U tom slučaju za predsednika glasaju državni predstavnici, a kandidat koji osvoji većinu predstavnika iz te države dobija jedan glas odatle.

Zvanični rezultati glasanja za predsednika biće objavljeni 6. januara 2025.