Politiko: Na predstojećim izborima za EP značajan rast krajnje desnice

BRISEL - Grupacije unutar Evropskog parlamenta (EP) koje pripadaju nacionalističkoj desnici i krajnjoj desnici imaju najveće šanse na predstojećim izborima za EP, ocenjuje danas Politiko.

Portal u analizi navodi da na predstojećim izborima neće doći do stvaranja koalicija između snaga desnog i levog centra, koje su ''izgradile Evropsku uniju (EU)'' i koje drže radikalnije stranke na margini, i predviđa da će naredni saziv EP biti ''manje zelen'' i ''više proruski''.

Kako se navodi, čak i ako snage desnog centra, koje vode u anketama pred izbore, ne budu formirale koalicije sa manjim ali sve moćnijim snagama krajnje desnice i dalje postoji značajna šansa da će krajnja desnica, po prvi put, moći da utiče na dnevni red i političke vrednosti EU.

''Videćemo značajan pomak udesno'', smatra profesor komparativne politike na Evropskom institutu Sajmon Hiks, navodeći da će desničarska grupacija Identitet i demokratija (ID) u Evropskom parlamentu, šesta po veličini od sedam, osvojiti dodatnih 40 mesta na izborima, što znači da bi grupa mogla da ima 98 poslanika.

Stranke članice ID su, pored ostalih, nemačka Alternativa za Nemačku (AFD) i francusko Nacionalno okupljanje.

Hiks navodi da bi sadašnja peta najveća grupacija, 67-člana desničarska grupa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), čije su članice poljska Zakon i pravda (PIS) i italijanska Braća Italije, ako poraste za oko 18 mesta, mogla da postane četvrta najveća u EP, tako da prestigne Zelene i Liberale.

Mađarski premijer Viktor Orban najavio je da će se poslanici njegove stranke Fides pridružiti ECR nakon izbora, a ministar u njegovom kabinetu Gergelj Gulaš ocenjuje da ECR i IRD ''zajedno mogu postati najjača frakcija u EP''.

Politiko je ranije objavio da su u skoro deset evropskih zemalja, uključujući Francusku i Nemačku, tvrdolinijske antiimigracione stranke, od kojih su pojedine ekstremnije od holandske Partije slobode Gerta Vildersa, pri vrhu popularnosti među biračkim telom.

Prošle sedmice je šefica francuskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen kritikovala svoje nemačke kolege zbog previše ekstremnih planova za deportaciju miliona ljudi i postavila pitanje da li mogu da ostanu u istoj grupi unutar EP.

Portal dodaje da nije reč samo o mestima u EP, već i za Evropski savet, koji se sastoji od šefova vlada EU i koji upravlja političkim odlukama, a u kojem već sede italijanska krajnje desničarka premijerka Đorđa Meloni, mađarski premijer Viktor Orban, premijer Slovačke Robert Fico i drugi.

Neimenovani diplomata EU ocenio je da je ovaj trend nešto što može imati dalekosežne posledice.

''Ovog puta neće biti lako odbaciti uspehe krajnje desnice, stiče se utisak da počinje novi trenutak'', rekao je on.