Američki Senat usvojio zakon o paketu pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu

VAŠINGTON - Američki Senat usvojio je zakon o paketu pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu u vrednosti od 95,3 milijarde dolara, uprkos višemesečnom protivljenju dela Republikanske partije o slanju pomoći Kijevu.

Glasanje je usledilo nakon što je mala grupa republikanaca, koja se protivila slanju 60 milijardi dolara Ukrajini, držala govor u Senatu tokom cele noći, koristeći poslednje sate debate da insistiraju da bi SAD trebalo da se usredsrede na sopstvene probleme pre nego što pošalju više novca u inostranstvo.

Više od 10 republikanaca je ipak glasalo sa skoro svim demokratama za usvajanje paketa, a pristalice su tvrdile da bi napuštanje Ukrajine moglo da ohrabri ruskog predsednika Vladimira Putina i ugrozi bezbednost širom sveta, prenosi AP.

"Prošle su godine, možda i decenije, otkako je Senat usvojio zakon koji u velikoj meri utiče ne samo na našu nacionalnu bezbednost i na bezbednost naših saveznika, već i na bezbednost zapadne demokratije", rekao je lider većine u Senatu Čak Šumer, koji blisko sarađivao sa republikanskim liderom Mičem Mekonelom na sastavljanju ovog zakona.

Paket se, uprkos usvajanju u Senatu, suočava sa neizvesnošću u Predstavničkom domu, gde se republikanci, koji se slažu sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom oko uskraćivanja pomoći Ukrajini, protive zakonu.

Novac predviđen ovim zakonom bi služio za kupovinu odbrambene opreme američke proizvodnje, uključujući municiju i sisteme protivvazdušne odbrane, za koje ukrajinske vlasti tvrde da su im neophodne.

Paket takođe uključuje 8 milijardi dolara za vladu u Kijevu.

Pored toga, zakon bi obezbedio 14 milijardi dolara za pomoć Izraelu u ratu sa Hamasom, 8 milijardi dolara za Tajvan i partnere u Indo-Pacifiku za suprotstavljanje Kini i 9,2 milijarde dolara za humanitarnu pomoć Gazi.

Usvajanje zakona usledilo je nakon skoro pet meseci pregovora oko ekspanzivnog zakona koji bi ujedinio pružanje pomoći stranim zemljama sa revizijom granične politike i politike azila.

Republikanci su zahtevali kompromis, rekavši da se porast migracije u Sjedinjene Države mora rešiti zajedno sa bezbednošću saveznika.

Predsedavajući Predsedničkog Doma SAD Majk Džonson je stavio do znanja da bi mogle proći nedelje ili meseci pre nego što Kongres pošalje zakon na potpisivanje predsedniku Džozefu Bajdenu, ako do toga uopšte dođe, usled daljeg otpora republikanaca koji su saglasni s Trampom.